Jedinični troškovi rada u Srbiji sada se izjednačavaju sa centralnom i istočnom Evropom, dok je doprinos stranih i domaćih investicija BDP-u oko četiri odsto

Slobodan Minić, član Fiskalnog saveta, izjavio je da model privlačenja stranih investitora u Srbiji više nije održiv. Napomenuo je da su više od 10 stranih kompanija napustile zemlju od početka 2023. godine, a razlog su pre svega ekonomski faktori — rast plata i troškova rada, kao i realno jačanje evra. Kao rezultat, fokus se premešta na jačanje domaćeg privatnog sektora.

Ukupno posmatrano, jedinični troškovi rada u radno intenzivnim delatnostima gotovo su se izjednačili sa troškovima u zemljama centralne i istočne Evrope. S druge strane, Srbija je ranije bila poznata po nižim troškovima radne snage, ali taj konkurentski adut je izgubljen poslednjih godina. Osim toga, kompanija “Drekslmajer” iz Zrenjanina najavila je povlačenje iz Srbije do kraja sledeće godine, što dodatno ilustruje trend odlaska investitora.

Razlozi odlaska stranih investitora iz Srbije

Pored rasta troškova rada, na odlazak stranih kompanija uticale su i globalne okolnosti. Pre svega kriza u evropskoj automobilskoj industriji, koja je negativno pogodila i domaće fabrike iz tog sektora. Takođe, više od deset kompanija koje su koristile državne podsticaje zatvorile su pogone ili najavile gašenje, dok je najmanje toliko smanjilo obim proizvodnje.

Minić ističe da model privlačenja investitora zasnovan na jeftinoj radnoj snazi i državnim subvencijama više nije održiv. “Kada više nema jeftine radne snage, kompanije nemaju tako snažan razlog da ostanu, posebno kada isteknu subvencije”, ocenjuje on. Srbija je u prethodnih deset godina potpisala više od 250 ugovora sa stranim investitorima, ali struktura ulaganja nije promenjena ka kompanijama koje bi donele višu dodatu vrednost i naprednije tehnologije.

Uticaj na tržište rada i lokalne zajednice

Procene govore da je zbog odlaska investitora izgubljeno od nekoliko hiljada do desetak hiljada radnih mesta. Međutim, posledice su izraženije na lokalnom nivou, naročito u manjim i ekonomski slabijim sredinama. Kada veći poslodavac napusti takvu zajednicu, to ne utiče samo na zaposlene već i na lokalne trgovce, prevoznike i druge privrednike, dok lokalna samouprava gubi deo prihoda. Zbog toga odlazak velikih kompanija zahteva pravovremenu reakciju države i lokalnih vlasti.

Podsticaji i struktura investicija u Srbiji

Minić navodi da domaći privrednici nisu imali isti stepen zaštite kao strani investitori, koji su bili pokriveni državnim garancijama i međunarodnim ugovorima. Podsticaji nisu bili ravnomerno raspoređeni — u prvim godinama programa državnih subvencija, udeo domaćih preduzeća među korisnicima bio je veoma mali. Iako se kasnije povećao, i dalje je nizak.

Doprinos stranih direktnih investicija bruto domaćem proizvodu (BDP) iznosi oko četiri odsto, što je približno jednako doprinosu domaćih privatnih investicija. Ukupne investicije čine oko 23% BDP-a, što pokazuje da i domaći i strani sektor nedovoljno investiraju. Prema mišljenju Minića, kvalitet i struktura stranih investicija postaju ključni za budući rast privrede.

Za razvoj domaće privrede, neophodno je stvoriti bolje uslove poslovanja, efikasne institucije i pravnu sigurnost. Samo promena raspodele državnih subvencija nije dovoljna. Takođe, važno je da domaće kompanije imaju ravnopravan pristup podsticajima kako bi Srbija izbegla zamku srednjeg nivoa razvijenosti i obezbedila održiv ekonomski rast.

Povoljni uslovi u sektoru prerade nafte i rast cena gasa doprineli su rezultatima, dok je regulacija cena goriva uticala na maloprodaju

MOL Grupa ostvarila je dobit pre oporezivanja od 1,25 milijardi dolara u trećem kvartalu 2026. godine. Na ovaj rezultat posebno je uticalo međunarodno poslovanje MOL Grupe, povoljni uslovi u preradi nafte i rast cena prirodnog gasa. Kompanija je zvanično objavila finansijske rezultate, naglašavajući da su pozitivni efekti proistekli i iz jednokratnih priliva, dok su istovremeno ograničenja cena goriva u Centralnoj i Istočnoj Evropi negativno uticala na deo poslovanja.

Finansijski rezultati i doprinos međunarodnog poslovanja

Pored dobiti od 1,25 milijardi dolara, MOL Grupa je istakla važnost segmenta Upstream, koji posluje u deset zemalja. Upstream segment je iskoristio rast cena prirodnog gasa i ostvario prosečnu cenu nafte i gasa od oko 98 dolara po barelu ekvivalenta nafte. Dnevna proizvodnja premašila je 94.000 barela ekvivalenta nafte. Proizvodnja je porasla na poljima Shaikan i Pearl u iračkom Kurdistanu i polju Fedorovskoye u Kazahstanu. Istovremeno, proizvodnja u Centralnoj i Istočnoj Evropi bila je niža zbog remonta u Hrvatskoj i Mađarskoj.

Razlozi za rast i izazovi u poslovanju

Sektor Downstream značajno je poboljšao rezultate zahvaljujući visokim rafinerijskim maržama. Međutim, nepovoljni uslovi na petrohemijskom tržištu i državno ograničavanje cena goriva uticali su na slabije rezultate maloprodaje. U trećem kvartalu pozitivno je uticala i jednokratna isplata iz osiguranja. U Mađarskoj i Slovačkoj količina prerađene sirove nafte ostala je stabilna, dok je modernizacija Rafinerije Rijeka omogućila povećanje proizvodnje dizel goriva.

Izjave rukovodstva i strateške investicije

Predsednik i generalni direktor Zsolt Hernádi izjavio je: „Iza nas je izuzetno uspešan kvartal. Dobrim rezultatima delimično je doprineo Upstream segment, kao i naše rafinerije koje su iskoristile rast cena derivata. Ipak, regulacija cena goriva smanjila je rezultate maloprodaje, ali nije došlo do poremećaja u snabdevanju. Dobri finansijski rezultati su plod dugogodišnjih ulaganja i razvoja, uz sve veće poresko opterećenje – udeo poreza u prihodima dostigao je 35 odsto, dok je 2022. bio 56 odsto.”

Investicije, regulatorni okvir i implikacije za sektor

Od 2020. godine MOL Grupa je uložila više od 10 milijardi dolara u razvoj, jačanje sigurnosti snabdevanja i podršku energetskoj tranziciji. Investicije su bile usmerene na diversifikaciju izvora energije i unapređenje operativne efikasnosti. U segmentu Circular Economy Services, ostvaren je pozitivan rezultat zahvaljujući merama za povećanje efikasnosti i projektima iz oblasti cirkularne ekonomije. U segmentu Consumer Services, količina prodatog goriva porasla je, ali su prosečne marže po jedinici smanjene. Mreža Fresh Corner proširena je na 1.438 prodajnih mesta, dok su marže na proizvode koji nisu gorivo ostale stabilne.

Šira slika i značaj rezultata za region

Ostvareni rezultati MOL Grupe u trećem kvartalu 2026. godine ukazuju na otpornost poslovnog modela u zahtevnom regulatornom okruženju. Uporedo sa tim, kompanija naglašava važnost kontinuiranih investicija za stabilnost i dugoročnu konkurentnost energetskog sektora u Centralnoj i Istočnoj Evropi.

Fenomen gastarbajterski barok donosi luksuzne, ali često prazne kuće, kao posledicu ekonomske migracije i društvene potrebe za statusom

Gastarbajterski barok oblikuje prazne kuće širom Srbije, donoseći raskoš i specifičnu arhitekturu u ruralne krajeve, ali bez stvarnih stanovnika. Ovaj fenomen, koji karakterišu velike, često kičaste građevine, rezultat je višedecenijske ekonomske migracije stanovništva u bogatije države Evrope. Kuće, koje dominiraju selima, često ostaju prazne, dok su njihovi vlasnici većinu života proveli radeći fizičke poslove u inostranstvu.

Većina ovih objekata nastaje kao odgovor na želju da se pokaže uspeh i prepozna društveni status kroz materijalno bogatstvo. Umesto da služe za svakodnevni život, gastarbajterske vile postaju simboli povratka i dokaz da su vlasnici uspeli van granica Srbije. Prema istraživanjima Etnografskog instituta SANU, kuća u srpskoj tradiciji ima višestruku ulogu, pa tako i ova arhitektura govori o istoriji, običajima i mentalitetu jednog naroda.

Razlozi za nastanak gastarbajterski barok

Nekadašnji radnici iz Srbije, koji su odlazili u zapadnu Evropu, živeli su skromno, često u zajedničkim smeštajima, štedeći svaki dinar da bi finansirali gradnju kuća u rodnom kraju. Oni su radili kao građevinci, vozači i u drugim manuelnim zanimanjima, sa ciljem da investiraju u nekretnine kao trajnu vrednost. Međutim, do povratka u domovinu, mnogi nisu uspeli da se uklope u nove sredine, pa su izgradnjom luksuznih kuća pokušavali da nadoknade osećaj pripadnosti i ostave trag u zajednici.

Pored toga, gastarbajterski barok reflektuje i lokalne društvene pritiske. Veličina i izgled kuće često su povezani sa mišljenjem komšija i šireg okruženja. Vlasnici žele da izbegnu kritike, pa investira u objekte koji prevazilaze njihove realne potrebe. Kao rezultat, nastaju kuće sa više spratova, bogatom dekoracijom i detaljima iz različitih stilova, ali bez stalnih žitelja.

Ekonomija statusa i posledice za ruralnu sredinu

Ekonomisti i sociolozi ističu da gastarbajterski barok ima dugoročne posledice na razvoj sela i raspodelu bogatstva. Iako su investicije u nekretnine donele privremeni procvat lokalnim građevinskim firmama i zanatlijama, ove prazne kuće ne doprinose demografskom oporavku niti dugoročnom ekonomskom razvoju. Umesto toga, sela ostaju bez mladih, a građevine propadaju bez stalnih stanovnika.

Uprkos tome, fenomen gastarbajterski barok ostaje važan deo savremenog kulturnog i ekonomskog pejzaža Srbije. On pokazuje kako ekonomska migracija oblikuje društvene vrednosti, ali i arhitektonsku sliku ruralnih područja. S druge strane, ovo je i podsetnik na izazove sa kojima se suočavaju povratnici, koji se često ne mogu u potpunosti integrisati ni u inostranstvu, ni po povratku u domovinu.