Zvaničnici navode da je smanjen protok podataka otežao rad sistema protivvazdušne odbrane tokom smrtonosnog napada

Ukrajinski zvaničnici saopštili su da je protok podataka na Starlink terminalima bio ograničen tokom ruskog napada bespilotnom letelicom 19.10. u Harkovu. Napad je, prema podacima lokalnih vlasti, odneo pet života, uključujući i jednogodišnje dete. Ova situacija je dodatno otvorila pitanja o pouzdanosti ključnih komunikacionih sistema u zoni sukoba.

Ograničenje Starlinka usled promene politike kompanije

Samo šest dana pre napada u Harkovu, kompanija SpaceX je smanjila brzinu prenosa podataka za Starlink terminale u Ukrajini. Ova odluka je doneta nakon što je Elon Musk, osnivač kompanije, optužio Ukrajinu za korišćenje Starlinka u operacijama koje uključuju napade na Rusiju, što je suprotno uslovima korišćenja.

Ukrajinska strana tvrdi da je iznenadno ograničenje Starlinka značajno uticalo na rad sistema za odbranu od dronova i radara na zemlji. “To je suštinski deo naše infrastrukture protivvazdušne odbrane”, izjavio je član parlamentarnog odbora za nacionalnu bezbednost Vadym Ivchenko. On je dodao da ostali sistemi nisu bili potpuno onemogućeni, ali je istakao važnost Starlinka za zaštitu civila.

Napad u Harkovu i posledice po civilno stanovništvo

Tokom napada 19.10, među poginulima se nalazila i Yulia Spichak, koja je u trenutku udara drona sedela u parku. Incident se dogodio dok je slala fotografiju svojoj sestri, nedaleko od mesta gde je ostavila sina na času engleskog jezika. Prema informacijama iz izvora upoznatih sa tehnologijom, brzina prenosa Starlink terminala u tom trenutku pala je na 0,1 megabajt u sekundi, što nije dovoljno ni za otvaranje internet stranice, a kamoli za rad složenih vojnih sistema.

Kako su naveli ukrajinski izvori, iznenadna promena bez prethodnog upozorenja otežala je reakciju protivvazdušnih sistema. Ovakav pad komunikacione sposobnosti mogao je da utiče na mogućnost pravovremenog otkrivanja i presretanja napadačkih dronova.

Reakcije i značaj stabilne komunikacije

Zvanične izjave ukazuju na to da je ograničenje Starlinka izazvalo zabrinutost zbog bezbednosti civilnog stanovništva. Štaviše, ukrajinska vojska i dalje koristi Starlink za koordinaciju odbrambenih aktivnosti, ali sada uz dodatne izazove. Pre svega, incident u Harkovu pokazuje koliko su pouzdane komunikacione veze važne za zaštitu života u ratnim uslovima.

Iako nije saopšteno da su svi sistemi protivvazdušne odbrane bili nefunkcionalni, činjenica da je ključna tehnologija bila ograničena ističe potrebu za jasnim pravilima i doslednošću u pružanju ovakvih usluga tokom sukoba. Očekuje se da će se debata o odgovornosti kompanija u ratnim zonama nastaviti, s obzirom na značaj koji ovakve tehnologije imaju za bezbednost civila.

Prema poslednjem izveštaju, koncentracija ugljen-dioksida, metana i azot-oksida dostigla je istorijski maksimum

Koncentracije gasova staklene bašte u atmosferi dostigle su rekordne vrednosti u 2025. godini, upozorila je Svetska meteorološka organizacija u najnovijem izveštaju. Ovi nivoi, koji uključuju ugljen-dioksid, metan i azot-oksid, ostaviće dugoročne posledice na globalnu klimu, navodi se u zvaničnom saopštenju. Povećanje ovih gasova nastaviće da utiče na klimatske promene širom sveta, a posledice će trajati više vekova.

Detaljni nalazi iz izveštaja

Prema 22. godišnjem Biltenu o gasovima staklene bašte, u 2025. godini koncentracija ugljen-dioksida iznosila je 426,8 delova na milion, dok je metan dostigao 1.948 delova na milijardu, a azot-oksid 339,1 delova na milijardu. Ovi nivoi predstavljaju 153%, 267% i 126% u odnosu na vrednosti iz predindustrijskog doba. Svetska meteorološka organizacija ističe da je ugljen-dioksid odgovoran za oko 66% efekta zagrevanja klime. Približno polovina ukupnog godišnjeg emitovanog CO2 ostaje u atmosferi, dok ostatak apsorbuju kopno i okeani.

Takođe, tokom perioda od 2024. do 2025. godine, prosečna globalna koncentracija CO2 porasla je za 2,8 delova na milion, što je manje u poređenju sa rekordnim porastom iz prethodne godine od 3,6 delova na milion.

Uticaj El Ninja i globalnog zagrevanja

Stručnjaci iz Svetske meteorološke organizacije navode da je sporiji rast koncentracije ugljen-dioksida posledica oporavka kopnenih izvora apsorpcije ugljenika i smanjenih emisija iz požara tokom 2025. godine, nakon snažnog El Ninja u sezoni 2023/2024. Ova prirodna pojava poznata je po tome što podiže globalne temperature i menja klimatske obrasce širom sveta. Međutim, i dalje ostaje zabrinutost da ukupne koncentracije gasova staklene bašte nastavljaju da rastu, što povećava rizik od ekstremnih vremenskih pojava i njihovih posledica po društvo i ekonomiju.

Ko Barrett, zamenica generalnog sekretara Svetske meteorološke organizacije, izjavila je: “Još jedna godina, još jedan novi rekord. Gasovi staklene bašte zadržavaju neviđenu količinu toplote u atmosferi, obezbeđujući energiju za ekstremnije vremenske pojave i povezane rizike po naše ekonomije i društva.”

Prognoza i predstojeći događaji

Bilten dolazi neposredno pred COP31, samit Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama koji će se održati u Antaliji, Turska, od 9. do 20. novembra. U izveštaju se naglašava da se trend porasta temperature nastavlja, jer gasovi staklene bašte ostaju u atmosferi decenijama, čak i vekovima. Prema podacima, poslednjih 11 godina bile su najtoplije zabeležene na planeti, a očekuje se da se taj trend nastavi. Takođe, izveštaj podseća da mere za smanjenje emisija ostaju ključne kako bi se umanjile buduće posledice klimatskih promena.

Pored toga, stručnjaci ističu važnost praćenja emisija i koncentracija gasova staklene bašte, jer ove vrednosti direktno određuju brzinu i intenzitet globalnog zagrevanja. U narednom periodu, globalne inicijative i međunarodni dogovori biće u fokusu, s ciljem da se zaustavi dalji rast ovih štetnih gasova i ublaže posledice po životnu sredinu.

Osumnjičeni se terete za bezbednosne prekršaje u vezi sa Iranom, dok istraga o navodnom planiranju napada na vojnu bazu traje.

Dvojica britanskih državljana iz Londona, Mohmed Abdulkarim i Nouman Essghir, optuženi su za ozbiljne bezbednosne prekršaje nakon što su uhapšeni zbog sumnje na napad na RAF Fairford, vojnu bazu u Engleskoj koju koristi američka vojska. Prema saopštenju tužilaštva, incident koji je doveo do podizanja optužnica dogodio se prošlog meseca u blizini baze.

Abdulkarim je optužen za pomaganje stranoj obaveštajnoj službi u septembru, kao i za radnje koje su mogle materijalno pomoći toj službi u aktivnostima povezanim sa Ujedinjenim Kraljevstvom. Essghir se tereti za bezbednosni prekršaj jer je, prema navodima tužilaštva, bio u blizini zabranjenog mesta s namerom koja je mogla štetiti bezbednosti ili interesima zemlje.

Istraga navodnog plana napada na RAF Fairford

Policija je prošle nedelje uhapsila Abdulkarima i još jednog dvadesetpetogodišnjeg muškarca, britansko-iranskog državljanina, zbog sumnje da su pomagali iranskoj obaveštajnoj službi u vezi sa navodnim planiranjem napada na RAF Fairford. Taj treći muškarac pušten je uz kauciju, dok se protiv njega vodi dalja istraga.

Istraga je započela nakon što je pet muškaraca zadržano 27. septembra u blizini baze na zapadu Engleske. Svi su pušteni na slobodu uz kauciju, ali ostaju pod istragom i policijskim nadzorom. U međuvremenu, policija i dalje prikuplja dokaze i ispituje sve okolnosti vezane za potencijalni napad na vojnu infrastrukturu.

Odgovori zvaničnika i dalje mere bezbednosti

Britanski premijer Andy Burnham izjavio je da postoje indicije da je Iran imao određenu ulogu u incidentu kod RAF Fairford. Ova baza je korišćena za lansiranje američkih udara na Iran, što dodatno pojačava značaj istrage. Nakon što je incident postao poznat, američko vazduhoplovstvo je uklonilo sve B-1 bombardere iz RAF Fairford, prema zvaničnim navodima.

Osumnjičeni Abdulkarim i Essghir optuženi su na osnovu Zakona o nacionalnoj bezbednosti iz 2023. godine. Prema istom izvoru, radnje koje im se stavljaju na teret obuhvataju asistiranje stranoj obaveštajnoj službi i boravak u blizini zabranjenog objekta sa mogućom štetom po interese Ujedinjenog Kraljevstva.

Širi bezbednosni kontekst i dalji tok istrage

Policija nastavlja istragu navoda o napad na RAF Fairford, istovremeno prateći sve osumnjičene koji su pušteni na slobodu uz kauciju. Kako je objavljeno, svi oni ostaju pod nadzorom i policija sprovodi dodatne provere kako bi utvrdila potencijalnu umešanost u planiranje napada. Takođe, istražitelji procenjuju moguće veze sa inostranim službama i implikacije po nacionalnu bezbednost.

Pored toga, incident kod RAF Fairford izazvao je pažnju javnosti zbog međunarodnih odnosa i upotrebe baze od strane američke vojske. Istraga ostaje otvorena, a nadležne institucije najavljuju nastavak rada na rasvetljavanju svih okolnosti.