Vlasti očekuju masovne proteste zbog pada kupovne moći, a na mrežama se pojavljuju pozivi na nasilje i pljačku.

Francuske demonstracije u Parizu zakazane su za 7. novembar, a vlasti procenjuju da će na ulicama biti i do 60.000 ljudi. Povod za okupljanje je pad kupovne moći građana, što je izazvalo veliko nezadovoljstvo u javnosti. Prema saopštenju Ministarstva unutrašnjih poslova, policija se priprema za potencijalne incidente, jer su na društvenim mrežama već zabeleženi pozivi na uništavanje objekata i pljačku prodavnica.

Planirani protesti u Parizu i reakcija vlasti

Organizatori su najavili da će se marš kretati od Trga Republike do Trga Nacije u istočnom delu grada, što je jedina ruta koju je odobrila pariska policijska prefektura. Vlasti takođe napominju da se očekuje prisustvo oko 400 radikala, zbog čega su mere bezbednosti podignute na viši nivo. Prethodne demonstracije, održane 5. novembra, okupile su oko 65.000 učesnika, što dodatno naglašava značaj najavljenih skupova.

Pozivi na nasilje i mere bezbednosti

Loran Nunjez, visoki zvaničnik Ministarstva unutrašnjih poslova, izjavio je da su na društvenim mrežama primetni pozivi na nasilje, uključujući uništavanje vladinih zgrada i pljačku prodavnica. Zbog toga, policija planira pojačano prisustvo i dodatne kontrole na ruti protesta. Osim toga, pripadnici snaga reda biće raspoređeni i na drugim ključnim tačkama u gradu kako bi sprečili moguće incidente.

Učešće pokreta “Žuti prsluci” i druge najave

Pokret “Žuti prsluci” najavio je održavanje protesta na Trgu Konkord u centru Pariza, ali za ovu lokaciju nije dobijena dozvola vlasti. Prema dostupnim informacijama, organizatori i dalje planiraju da okupe svoje pristalice, iako im je policija sugerisala da poštuju zvanične odluke. U međuvremenu, lokalne vlasti apeluju na građane da izbegavaju nepotrebna kretanja u delovima grada gde se očekuju najveće gužve.

Širi kontekst i očekivanja

Pad kupovne moći i rast inflacije u Francuskoj utiču na svakodnevni život velikog broja građana. Zbog toga je interesovanje za najavljene proteste veliko, a vlasti ulažu dodatne napore kako bi očuvale javni red i bezbednost. Sve oči su uprte u Pariz, gde će se narednih dana videti kako će se situacija dalje razvijati.

Muškarac iz Venecuele uhapšen je na aveniji Konstitušn, kod Bele kuće, sa tri komada vatrenog oružja. Priznao je da je došao u Vašington sa namerom da ubije Donalda Trampa.

Naoružani muškarac iz Venecuele uhapšen je u blizini Bele kuće nakon što je prema saopštenju američkog Ministarstva unutrašnje bezbednosti izjavio da je došao u Vašington kako bi izvršio atentat na Donalda Trampa. Incident, koji je izazvao dodatnu zabrinutost za bezbednost bivšeg američkog predsednika, dogodio se na aveniji Konstitušn tokom večernjih sati.

Prema navodima Ministarstva unutrašnje bezbednosti, osumnjičeni, čiji je identitet potvrđen kao Roni Jordriks Gvanipa Krinos, državljanin Venecuele, bio je naoružan sa tri komada vatrenog oružja, uključujući pušku, i imao je desetine metaka. Pripadnici Tajne službe su ga primetili zbog sumnjivog ponašanja u parkiranom vozilu, što je navelo na brzu reakciju.

Pokušaj atentata na Trampa: detalji hapšenja kod Bele kuće

Kada su mu prišli, kako je navedeno u zvaničnom saopštenju, osumnjičeni je rekao da je čuo glasove koji su ga navodili da dođe u Vašington i ubije Donalda Trampa. Nakon što su policajci proverili vozilo, ustanovili su da je prijavljeno kao ukradeno. U vozilu su pronašli tri komada vatrenog oružja i značajnu količinu municije.

Protiv Gvanipa Krinosa podignuto je više optužbi, među kojima su nezakonit transport vatrenog oružja, nošenje neregistrovanog oružja i municije, posedovanje opasnog oružja, neovlašćeno korišćenje motornog vozila i primanje ukradene imovine. Ministarstvo unutrašnje bezbednosti je navelo da je osumnjičeni ušao u Sjedinjene Američke Države preko Teksasa u martu 2024. godine, kada ga je privela granična patrola, ali je kasnije pušten. Još uvek nije poznato da li ima advokata.

Tramp više puta bio meta napada

Pokušaj atentata na Trampa nije prvi incident u vezi sa njegovom bezbednošću. U julu 2024. godine, Tramp je ranjen u pucnjavi tokom predizbornog skupa u Batleruu, Pensilvanija. U tom incidentu, napadač je sa krova obližnje zgrade ubio jednog učesnika i ranio još dve osobe.

Takođe, u aprilu iste godine, naoružani muškarac probio je bezbednosni prsten tokom večere dopisnika Bele kuće, održane u hotelu Vašington Hilton, kojoj su prisustvovali Tramp i prva dama Melanija Tramp. Osumnjičeni je uhapšen, a jedan pripadnik Tajne službe ranjen je u tom incidentu.

Zbog sve učestalijih incidenata, američke službe bezbednosti dodatno su pojačale mere zaštite oko bivšeg predsednika. Zvaničnici ističu da je svaka pretnja temeljno proverena, a istrage su u toku. Ministarstvo unutrašnje bezbednosti i dalje apeluje na građane da prijave sve sumnjive aktivnosti u blizini ključnih državnih institucija.

Na kraju, ovaj novi pokušaj atentata na Trampa dodatno naglašava složenost bezbednosnih izazova sa kojima se suočavaju američke institucije, posebno u periodu pojačanih političkih tenzija.

Stiven Miler preuzima funkciju šefa kabineta Bele kuće od 9. novembra, dok Suzi Vajls prelazi u političku organizaciju Donalda Trampa.

Američki predsednik Donald Tramp najavio je da će Stiven Miler, dosadašnji zamenik šefa kabineta, od ponedeljka 9. novembra preuzeti vodeću funkciju u Beloj kući. Ova promena dolazi dok Suzi Vajls, prva žena na ovoj poziciji, prelazi u Trampovu političku organizaciju, prema zvaničnoj izjavi predsednika.

Prema saopštenju, “Suzi Vajls, koja je obavila izvanredan posao, prelazi u Trampovu političku organizaciju”, naveo je Tramp. Dodao je da mu je zadovoljstvo najaviti da će gospodin Stiven Miler, trenutni zamenik šefa kabineta u Trampovoj administraciji i jedan od njegovih najpouzdanijih savetnika, preuzeti dužnost šefa kabineta počev od ponedeljka, 9. novembra 2026. godine.

Ko je Stiven Miler i kakve promene donosi

Stiven Miler do sada je bio poznat kao ključni savetnik predsednika Trampa i zamenik šefa kabineta. Njegovo imenovanje na poziciju šefa kabineta Bele kuće označava nastavak dosadašnje politike i kontinuitet u radu administracije. Suzi Vajls, prema Trampovim rečima, obavila je sjajan posao tokom svog mandata, a sada će biti deo političke organizacije predsednika.

Ova promena na vrhu kabineta dolazi u trenutku kada se očekuju nove aktivnosti vezane za Trampovu administraciju. Takođe, prelazak Suzi Vajls u političku organizaciju može doprineti jačanju Trampove strategije u narednom periodu.

Suzi Vajls – dosadašnji doprinos i novi angažman

Suzi Vajls je prva žena koja je obavljala dužnost šefice kabineta Bele kuće. Na tu funkciju imenovana je kada se Donald Tramp početkom 2025. godine vratio na predsedničku funkciju. Prethodno, Vajls je bila ključna ličnost u Trampovoj predsedničkoj kampanji i jedna od njegovih najbližih političkih savetnica.

Tokom svog mandata, Suzi Vajls stekla je priznanje za izvanredan rad, o čemu svedoče i reči predsednika Trampa. Prelazak u političku organizaciju može značiti da će njena ekspertiza biti iskorišćena u drugačijem, ali i dalje veoma važnom, segmentu Trampove političke strategije.

Šta sledi za kabinet Bele kuće

Imenovanje Stivena Milera za šefa kabineta Bele kuće predstavlja nastavak politike kontinuiteta u Trampovoj administraciji. Očekuje se da će Miler, kao jedan od najpouzdanijih savetnika, doprineti sprovođenju predsednikovih planova i prioriteta.

Zbog toga, prelazak Suzi Vajls u političku organizaciju može otvoriti prostor za nove kadrovske promene i strategije na najvišem nivou američke politike. Kako je najavljeno, sve promene stupiće na snagu od ponedeljka, 9. novembra.