Studentska lista najavila promene u načinu objave državnih ugovora, javnim preduzećima i budžetskoj politici

Studentska lista predložila je nove mere za unapređenje javnih finansija Srbije i veću transparentnost državnih ugovora. Njihov plan obuhvata obaveznu objavu celokupnog teksta svakog ugovora na Portalu javnih nabavki, uključujući cene i bodovanje ponuđača. Ove promene, koje se odnose na javne finansije Srbije, imaju za cilj da osiguraju veću kontrolu nad trošenjem budžetskih sredstava i spreče zloupotrebe u javnim nabavkama.

Promene u javnim nabavkama i kontrola ugovora

Prema Studentskoj listi, svaki postupak sa samo jednom ponudom ili sa velikim aneksima biće posebno označen i upućen Budžetskoj inspekciji na proveru. Ova oznaka ne znači automatski nepravilnost, ali garantuje dodatnu kontrolu nad sporni ugovorima. Planirana je i uvođenje “crne liste” na kojoj će se naći kompanije koje prekrše ugovor, sa zabranom učešća u novim poslovima naredne tri godine. Osim toga, za javne radove biće uveden nacionalni cenovnik, dok će se za lekove, IT opremu, vozila i gorivo koristiti referentne cene. Prekoračenje referentne cene zahtevaće preispitivanje ugovora, a ako dogovor ne bude postignut, ugovor će biti raskinut.

Javne finansije Srbije i budžetska politika

Studentska lista predlaže vraćanje budžetske rezerve na nivo od 2 odsto. Takođe, stav Fiskalnog saveta biće obavezno razmatran pre glasanja o budžetu, a vlada će morati da izradi pisani odgovor na preporuku saveta, bez obzira na njen sadržaj. U Poreskoj upravi predviđene su izmene tako da se direktor bira na javnom konkursu za period od pet godina, umesto dosadašnjeg imenovanja na predlog ministra. Poreska uprava će odlučivati o inspekcijama na osnovu elektronske analize rizika, a dodatne kontrole moraće biti posebno obrazložene.

Transparentnost državnih projekata i javnih preduzeća

Za državne projekte koji su u toku, Studentska lista predviđa reviziju od strane Državne revizorske institucije i nezavisnog tehničkog nadzora, uz objavu stvarnih cena i obaveza koje dospevaju. O nastavku velikih projekata odlučivaće Komisija za reviziju kapitalnih investicija. Ugovori o Beogradu na vodi, Ekspu 2027 i linijskoj infrastrukturi biće podložni reviziji, a moguća je i izmena ili ukidanje, uz procenu arbitražnog rizika. Studentska lista se izričito protivi privatizaciji javnih preduzeća i predlaže da se strategija državnog vlasništva donosi u Skupštini Srbije, a ne u vladi. Dodatno, za firme od posebnog značaja biće zakonom određeno da državni udeo ne može pasti ispod trenutnog nivoa.

Sistem za raspodelu prihoda i zaštita konkurencije

Planirano je osnivanje posebnog računa za prihode od trajno oduzete imovine, pri čemu najmanje 30 odsto tih sredstava ide za lečenja, nauku, talentovanu decu i socijalnu zaštitu, dok će ostatak biti investiran. Takođe, Komisija za zaštitu konkurencije proveravaće svaki propis koji uvodi posebna prava ili državnu pomoć. Sve oduzete stvari će biti upisane u javni registar koji revidira Državna revizorska institucija svake godine. Ove mere, uz veću transparentnost i kontrolu, imaju za cilj unapređenje javnih finansija Srbije i jačanje poverenja građana u državne institucije.

Evropska centralna banka odobrila je UniCredit-u kontrolni paket, neto dobit grupe 6,3 milijarde evra u prvoj polovini 2026.

UniCredit je dobio odobrenje Evropske centralne banke da poveća svoj udeo u Commerzbank iznad 30 odsto. Ova odluka otvara mogućnost da UniCredit preuzme jednu od najvećih nemačkih banaka i dodatno učvrsti svoju poziciju na evropskom bankarskom tržištu. U prvoj polovini 2026. godine, UniCredit grupa ostvarila je neto dobit od 6,3 milijarde evra, što svedoči o snažnoj profitabilnosti i stabilnosti poslovanja, saopštila je kompanija.

Povećanje udela UniCredit-a i značaj za nemačko tržište

Nakon što je Evropska centralna banka odobrila povećanje vlasničkog udela u Commerzbank iznad 30 odsto, UniCredit je napravio ključni korak ka potencijalnom preuzimanju ove banke. Commerzbank je, inače, jedna od najvažnijih finansijskih institucija u Nemačkoj, sa dugom tradicijom i značajnim uticajem na finansiranje nemačke privrede. Kao rezultat ove odluke, UniCredit potvrđuje svoj strateški cilj da postane vodeći akter u konsolidaciji evropskog bankarskog sektora.

Finansijska snaga i rejting UniCredit grupe

UniCredit grupa posluje na 13 ključnih evropskih tržišta i opslužuje milione klijenata. Pored toga, vodeće međunarodne rejting agencije dodeljuju UniCredit-u investicioni rejting sa stabilnim izgledima. Posebno se ističu snažna profitabilnost, međunarodno diversifikovan poslovni model i adekvatna kapitalna pozicija. Agencije navode i kapacitet kompanije da apsorbuje potencijalne gubitke, što dodatno potvrđuje poverenje investitora i regulatora.

Implikacije za evropski bankarski sektor

Ovaj potez ima širi uticaj na evropsko bankarstvo jer pokazuje spremnost velikih grupacija da učestvuju u konsolidaciji tržišta. Takođe, preuzimanje udela u Commerzbank daje UniCredit-u mogućnost da značajno utiče na dalji razvoj nemačkog bankarskog sektora. S obzirom na finansijsku snagu i stabilnost, UniCredit pokazuje kapacitet za širenje i jačanje pozicije među vodećim bankarskim grupama u Evropi. Kao rezultat toga, očekuje se da će konkurencija u nemačkom bankarskom sektoru postati dinamičnija, a potencijalne sinergije ojačati poziciju oba aktera. Ova transakcija dodatno potvrđuje ambiciju UniCredit-a da oblikuje budućnost evropskog finansijskog sektora.

DNS bezbednost u fokusu inovativnog takmičenja, uz razvoj alata za procenu rizika i zaštitu domena

Fondacija „Registar nacionalnog internet domena Srbije” (RNIDS) organizovala je DNS SEC(urity) hakaton povodom Evropskog meseca sajber bezbednosti. Na takmičenju je učestvovalo više od 200 prijavljenih iz 57 timova, a cilj je bio unapređenje rešenja za DNS bezbednost kroz intenzivan rad i mentorsku podršku. Hakaton je završen 1. novembra nakon 24-časovnog takmičenja, a najbolji timovi predstavili su inovacije koje odgovaraju na realne izazove sa kojima se suočavaju registri domena i DNS operateri.

DNS bezbednost i razvoj inovativnih rešenja

RNIDS je osmislio hakaton kao proces učenja i praktičnog rada sa stručnjacima iz oblasti DNS bezbednost, koja je i dalje relativno nova i slabo zastupljena u formalnom obrazovanju budućih IT stručnjaka. Za sve prijavljene, većinom studente završnih godina i diplomce na početku karijere, organizovana su dva pripremna vebinara o DNS bezbednosti. Nakon toga, timovi su dostavili ukupno 33 predloga rešenja, od kojih je žiri odabrao deset najboljih za finale. Tokom završnog dela, odabrani timovi su, uz podršku mentora iz partnerskih organizacija, u kratkom roku razvili i prezentovali svoja rešenja.

Najbolja rešenja i kriterijumi žirija

Pobednički tim je razvio alat koji prepoznaje domene kod kojih bi preusmeravanje internet saobraćaja moglo omogućiti neovlašćeno izdavanje digitalnog sertifikata. Alat procenjuje nivo rizika i predlaže mere zaštite. Drugoplasirano rešenje fokusiralo se na proveru mogućih problema pri izmeni DNSSEC ključeva, kako bi se izbegao prekid dostupnosti domena. Trećeplasirani su razvili rešenje koje proverava ovlašćenje za korišćenje privatnog DNS servera i odbija lažne odgovore na nepouzdanim mrežama. Žiri je ocenjivao prezentaciju, inovativnost, upotrebnu vrednost i kvalitet inženjerskog rada svakog rešenja.

Kontekst i značaj za mlade IT stručnjake

Učesnici hakatona istakli su da su prvi put čuli za neke alate i servise tokom pripreme za takmičenje. Kroz vebinare i rad sa mentorima stekli su nova znanja i razvili svest o važnosti DNS bezbednost za stabilno funkcionisanje interneta. Na taj način, učesnici su dobili priliku da se upoznaju sa načinima uključivanja mladih stručnjaka iz Srbije u međunarodne procese od značaja za sajber bezbednost.

Partneri hakatona i međunarodna saradnja

Partneri RNIDS-a u realizaciji hakatona bile su međunarodne organizacije RIPE NCC, Netnod, ICANN i Računarski fakultet u Beogradu kao domaćin događaja. Pored razvoja rešenja, takmičenje je omogućilo učesnicima razmenu znanja i uspostavljanje kontakata koji mogu biti korisni za dalji razvoj karijere. Ulrih Viser, stručnjak iz organizacije ICANN i član žirija, izjavio je: „DNS SEC(urity) hakaton je pokazao da najbolja odbrana od budućih DNS pretnji možda već sedi u beogradskoj učionici i spremna je da isporuči rešenje.” DNS bezbednost time postaje sve značajnija tema i za domaće IT tržište, s obzirom na globalni trend rasta sajber pretnji.