Francuski predsednik ocenio je da su sastanci sa evropskim liderima depresivni i istakao nostalgiju za nekadašnjim kolegama.

Francuski predsednik Emanuel Makron opisao je sastanke sa evropskim liderima kao depresivne i lišene kreativnosti, otkrivajući da mu posebno nedostaju Angela Merkel i Mario Dragi. Ova njegova osećanja navedena su u knjizi francuske novinarke Fransoa Degoa, koja sadrži delove privatne prepiske vođene putem Telegrama tokom poslednje dve godine, prema objavljenim porukama.

Kroz komunikaciju sa Degoa, Makron je detaljno izložio svoje stavove o trenutnom stanju u Evropskoj uniji, naglašavajući koliko mu nedostaje saradnja sa bivšom kancelarkom Angelom Merkel i bivšim predsednikom Evropske centralne banke Mariom Dragijem. Njihovo odsustvo, prema njegovim rečima, uticalo je na atmosferu i dinamiku sastanaka na vrhu.

Makron o vanrednim izborima i političkoj klimi u Francuskoj

U istoj prepisci, Makron je branio svoju odluku o raspisivanju vanrednih parlamentarnih izbora u junu 2024. godine. On je istakao da je želeo da zatekne Nacionalno okupljanje Marin le Pen nespremno za izbore, navodeći: “Bili su spremni za jesen, ali ne i za jun. To je jedan od razloga zbog kojih sam doneo tu odluku.” Ova poruka otkriva deo njegove političke strategije u suočavanju sa izazovima na domaćoj sceni.

Međutim, raspuštanje parlamenta dovelo je do političke nestabilnosti i gubitka podrške njegovoj opciji, ali je Makron odbacio ocenu da je taj potez bio neuspešan. On je takođe kritikovao bivšeg premijera Gabrijela Atala, ističući da mu je pružena prevelika politička podrška: “Previše smo mu svega dali. Sve vreme. Previše.”

Stavovi prema kolegama i penzionoj reformi

U prepisci, Makron je pohvalio lidera Socijalističke partije Olivijea Fora, opisujući ga kao odgovornog čoveka sa osećajem za državu. S druge strane, ostao je čvrst u uverenju da Marin le Pen neće uspeti da prikrije svoje proruske stavove i naklonost pokretu MAGA američkog predsednika Donalda Trampa.

Braneći penzionu reformu, Makron je naglasio da bi njeno suspendovanje predstavljalo veliku grešku za Francusku: “Ako suspendujemo reformu, mogu da vam kažem da ćemo time zemlju dovesti u ozbiljan problem.” Ipak, vlada premijera Sebastijana Lekornija kasnije je prihvatila zahtev socijalista za suspenziju reforme.

Privatni planovi i reakcije na knjigu novinarke

Na spekulacije o tome da bi posle odlaska iz Jelisejske palate mogao da radi za francuskog milijardera Ksavijea Niela, Makron je bio izričit: “Neću raditi ni za koga. Ako se budem bavio biznisom, to će biti moj posao, verovatno van Francuske.”

Jelisejska palata saznala je za objavljivanje knjige svega nekoliko dana pre njenog izlaska. Blizak saradnik predsednika kritikovao je način na koji su privatne poruke predstavljene javnosti. U junu 2026. godine, Makron se u prepisci sa Degoa požalio i na stroge kritike svog političkog učinka, napisavši: “Često ste vi i vaši istomišljenici svi previše strogi prema meni.”

Knjiga, čija je autorka bivša savetnica socijalističke političarke Segolen Roajal, objaviće se 5. novembra bez prethodne saglasnosti francuskog predsednika. Razgovori, vođeni putem aplikacije Telegram, započeli su kada je Makron tokom leta 2024. godine zahvalio novinarki na podršci njegovoj supruzi, koja je bila meta teorija zavere na društvenim mrežama.

Policija istražuje slučaj ubistva i samoubistva, troje članova porodice Linč pronađeno mrtvo ispred garaže

Slučaj “otac bacio decu sa krova garaže u Pensilvaniji” potresao je lokalnu zajednicu nakon što su tela muškarca i dvoje dece pronađena ispred parking-garaže u saveznoj državi Pensilvaniji. Policijska uprava okruga Alegeni saopštila je da je njena jedinica za ubistva reagovala u utorak, oko 16:16 časova, po prijavi da se tri osobe nalaze bez svesti na ulici u blizini garaže.

Pripadnici hitnih službi odmah su stigli na lice mesta. Zatekli su muškarca i dvoje maloletne dece sa teškim povredama, koje su prema navodima policije nastale padom. Medicinske ekipe pokušale su da ih reanimiraju, ali su na kraju sve tri osobe proglašene mrtvim na licu mesta. Prema informacijama zvaničnika opštine Maunt Liban i okruga Alegeni, kasnije je potvrđeno da su preminuli otac i njegovo dvoje dece.

Detalji tragedije i identitet žrtava

Kancelarija sudskog veštaka okruga Alegeni identifikovala je žrtve kao Patrika Linča (42), njegovog sina Džejmsa Linča (8) i ćerku Kerolajn Linč (6). Policija navodi da je otac najpre bacio decu sa krova garaže, a potom skočio za njima. Preliminarne informacije ukazuju da je reč o ubistvu i samoubistvu. Zvaničnici ističu da ne postoji opasnost po ostale građane u tom delu Pensilvanije.

Načelnik policije opštine Maunt Liban, Džejson Haberman, izjavio je da istražitelji ovaj slučaj ne tretiraju kao nesrećni slučaj. “Ovaj događaj ostaviće za sobom značajne traumatične posledice po čitavu zajednicu”, naveo je Haberman.

Tok istrage i reakcije zajednice

Policija okruga Alegeni nastavlja istragu kako bi utvrdila sve okolnosti koje su dovele do tragedije. Zvaničnici su istakli da će posebnu pažnju posvetiti podršci članovima porodice i lokalnog stanovništva koje je pogođeno ovim događajem. Pored toga, stručnjaci iz oblasti mentalnog zdravlja uključeni su u procenu posledica koje ovakvi slučajevi ostavljaju na zajednicu.

Iako je tragedija izazvala šok i tugu među građanima Maunt Libana i šire, nadležni apeluju na uzdržanost od spekulacija dok se ne utvrde sve činjenice. U međuvremenu, prioritet su podrška porodici i sprečavanje sličnih događaja u budućnosti.

Iranski zvaničnik Mohsen Rezai poručio je da su rezultati izbora strateški poraz za SAD i Donalda Trampa.

Izbori za Kongres u Sjedinjenim Američkim Državama doneli su poraz republikancima, što je odmah izazvalo reakciju iz Teherana. Sekretar Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost Irana, Mohsen Rezai, ocenio je da ovaj rezultat predstavlja ozbiljan politički udarac za američkog predsednika Donalda Trampa i da je posledica sukoba između Irana i Vašingtona.

Prema njegovim rečima, Iran je zadao Sjedinjenim Državama strateški poraz, kako na bojnom polju i u Ormuskom moreuzu, tako i na političkoj sceni u samoj američkoj prestonici. “Ko se sukobi sa Iranom, platiće cenu – od bojnog polja do sopstvenog praga”, istakao je Rezai na platformi Iks.

Iran i poraz republikanaca: šta poručuje Teheran

Rezai je naveo da rezultati izbora predstavljaju nastavak neuspeha SAD u, kako je nazvao, “nezakonitom agresorskom ratu” protiv Irana koji je započeo u februaru. Ova situacija je, prema njegovim rečima, dovela do ograničenja tranzita kroz Ormuski moreuz i povećala troškove za američke poreske obveznike.

On je istakao: “Iranski narod naneo je Trampu strateški poraz na bojnom polju i u Ormuzu, a politički poraz u Vašingtonu. U međuvremenu, Amerikanci su ostali sa računom za njegov rat!” Ova izjava dolazi neposredno nakon objavljivanja prvih rezultata izbora, koji pokazuju da su republikanci izgubili kontrolu nad oba doma Kongresa u korist demokrata.

Američki zvaničnici priznaju uticaj sukoba sa Iranom na izbore

Američki predsednik Donald Tramp prethodno je priznao da je sukob sa Iranom, koji je doveo do porasta cena goriva u Sjedinjenim Državama, imao uticaj na izborni rezultat. Takođe, potpredsednik SAD Džej Di Vens ocenio je da je upravo rat sa Iranom bio jedan od ključnih razloga izbornog poraza republikanaca.

Zbog toga, iranski zvaničnici smatraju da je Iran uspeo da ostvari politički i strateški cilj, šaljući jasnu poruku Vašingtonu. Poraz republikanaca dodatno je pojačao retoriku iz Teherana, gde se ističe da će svaki pokušaj sukoba sa Iranom imati visoku cenu za one koji ga pokrenu.

Kao rezultat toga, odnosi između Irana i SAD ostaju napeti, a izborni rezultati dodatno komplikuju političku situaciju na međunarodnoj sceni.