Tužilaštvo istražuje vraćanje aviona na relaciji Beograd-Moskva i moguće nepravilnosti u procedurama bezbednosti

Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Beogradu pokrenulo je istragu o letu za Moskvu koji je 3. novembra vraćen u Republiku Srbiju. Istraga je usmerena na utvrđivanje mogućeg postojanja krivičnog dela po službenoj dužnosti, saopštilo je tužilaštvo. Prema zvaničnoj izjavi, dežurni javni tužilac nije bio obavešten o ovom događaju, što je zabeleženo u službenoj belešci.

Detalji povratka aviona i nalozi za ispitivanje

Policiji je naloženo da obavi razgovor sa direktorom Korporativne bezbednosti aerodroma „Nikola Tesla” M.K. Povod su okolnosti pod kojima je avion „AIR Serbia” poleteo iz Beograda za Moskvu, kao i razlozi zbog kojih je vraćen. Bitno je utvrditi ko je doneo odluku o vraćanju aviona, kao i na osnovu kojih bezbednosnih procena je ta odluka doneta. Takođe, policija treba da utvrdi da li je u konkretnom slučaju bila ugrožena bezbednost leta, kao i da li su poštovane sve propisane procedure pre samog poletanja.

Pored toga, zadatak policije je da ispita da li su pojedina službena lica ili putnici postupali suprotno pravilima i procedurama. Ukoliko su utvrđena nepoštovanja procedura, neophodno je precizirati na koji način su prekršena pravila i koje su posledice tog postupanja. Ove informacije su ključne za dalji tok istrage o letu za Moskvu.

Prikupljanje dokaza i evidencija postupanja

Tužilaštvo je zatražilo da se utvrdi ko je u navedenom periodu bio zadužen za nadzor, kontrolu i bezbednost prostora na aerodromu. Osim toga, potrebno je proveriti postojanje snimaka sa bezbednosnih kamera i analizirati šta je utvrđeno prilikom povratka aviona. Na taj način, prikupljaju se svi relevantni podaci koji mogu doprineti razjašnjavanju događaja.

Takođe, istraga obuhvata utvrđivanje ko je odobrio ponovno poletanje aviona, kao i kome je izveštaj o događaju dostavljen. Ovi podaci su važni za kompletnu rekonstrukciju slučaja i ocenu eventualne odgovornosti nadležnih lica. S druge strane, traži se i izjašnjenje glavnog javnog tužioca Trećeg osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu o osnovu na kom je postupano u vezi ovog događaja.

Nadležnosti i dalji tok istrage

Prema navodima Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, krivično delo ugrožavanja bezbednosti vazdušnog saobraćaja spada u njegovu nadležnost. Pored toga, eventualna kršenja bezbednosnih protokola i drugih procedura takođe su predmet rada Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije. Istraga o letu za Moskvu, stoga, ima širi značaj za proveru poštovanja svih relevantnih propisa i procedura u civilnom vazduhoplovstvu.

Na kraju, nadležni organi nastavljaju sa prikupljanjem dokaza i ispitivanjem svih aktera uključenih u ovaj događaj. Rezultati istrage biće poznati nakon analize svih prikupljenih podataka i izjava nadležnih lica.

Marta Kos predstavila tri ključne novine u procesu proširenja, ističući mogućnosti za Srbiju i region

Evropska komisija predstavila je paket o proširenju, koji donosi tri ključne novine i otvara mogućnost za novi početak za Srbiju, prema rečima komesarke za proširenje Marta Kos. Na sednici Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta u Briselu, Kos je naglasila značaj indikativne mape puta za najnaprednije zemlje, postepenu integraciju i povezanu prirodu evropske bezbednosti.

Prema njenoj izjavi, Srbija je nakon nedavno održanih izbora dobila priliku da obnovi evropski kurs. Kos je izrazila nadu da će nova vlada Srbije, čim bude izabrana, iskoristiti ovu šansu da ojača demokratske institucije i osnovna prava, kao i da preduzme neophodne korake za napredak na putu ka Evropskoj uniji.

Tri novine u paketu o proširenju

Paket o proširenju, koji je Kos predstavila, sadrži indikativnu mapu puta za zemlje koje su najviše napredovale u procesu, što omogućava jasnije planiranje narednih koraka. Druga novina odnosi se na postepenu integraciju kandidata u evropske strukture, dok treća podvlači povezanu prirodu bezbednosti unutar Evrope. Ove promene, prema Kos, predstavljaju značajan korak u usmeravanju zemalja kandidata ka članstvu.

Govoreći posebno o Srbiji, Kos je istakla da je ova zemlja u poslednjem periodu nazadovala u oblasti osnovnih prava, naročito u pogledu slobode izražavanja i akademske slobode, kao i u reformi javne uprave. Ipak, navela je da Srbija ima visoku usklađenost sa standardima EU, kao i da je dobro pripremljena za jedinstveno tržište i konkurentnost.

Napredak i izazovi zemalja kandidata

Kos je pohvalila Crnu Goru kao zemlju koja je najviše napredovala i navela da je u završnoj fazi procesa pristupanja, što je prvi takav slučaj još od zaključenja pregovora sa Hrvatskom 2011. godine. Kada je reč o Albaniji, istakla je tempo sprovođenja reformi i zatvaranje četiri poglavlja, uz nastavak rada na preostalim merilima.

Za Ukrajinu i Moldaviju, Kos je navela da su pokazale izuzetnu otpornost i posvećenost evropskom putu, spremne da otvore sve pregovaračke klastere. Očekuje se da će Evropski savet uskoro doneti odluke o preostalim klasterima.

Perspektiva Srbije i očekivanja EU

Na sednici Odbora, članove je najviše zanimao napredak i reformski procesi u Ukrajini, ali i mogućnosti za napredak Srbije. Kos je prenela razgovore sa predstavnicima Studentske liste u Briselu, koji su, prema njenim rečima, istakli važnost povratka Srbije na put demokratije.

Ona je naglasila da su osnovni zahtevi Evropske unije prema Srbiji usmereni na borbu protiv korupcije, slobodu i nezavisnost medija, kao i zaštitu osnovnih prava. Paket o proširenju, kako je istakla, prevazilazi zbir pojedinačnih izveštaja i predstavlja stratešku odluku o budućnosti EU i njenoj snazi u globalnim okvirima.

Konačno, Kos je zaključila da je pred Srbijom i ostalim kandidatima jasan put, ali i veliki izazovi, te da će dalji napredak zavisiti od spremnosti na reforme i jačanja demokratskih standarda.

Aleksandar Vučić naglasio je da osim Dijane Hrkalović i još jedne ili dve osobe, nikoga od pomilovanih nije poznavao.

Pitanje pomilovanja u Srbiji izazvalo je pažnju javnosti, a predsednik Republike, Aleksandar Vučić, istakao je da su pomilovanja isključiva nadležnost predsednika. U svom obraćanju, Vučić je podvukao da su aktuelne rasprave o zakonitosti pomilovanja deo pokušaja da se pronađe eventualno kršenje Ustava ili zakona, ali naglašava da takvog kršenja nije bilo.

Tokom obraćanja, Vučić je rekao: „I sad pola sata oni razglabaju jesam li ja prekršio Ustav i zakone ili nisam, i nikako da ustanove da jesam. I tuc muc i nikako da kažu da je više od 25 odsto pomilovanih direktno oni koji su osuđeni, optuženi, osumnjičeni, abolirani, dakle i pomilovani, oni koji su bili okrivljeni ili optuženi za najteža krivična dela i baš ih briga za sve. Oni imaju svoju istinu.”

Pitanje nadležnosti predsednika kod pomilovanja

Vučić je istakao da je odluka o pomilovanjima isključiva nadležnost predsednika Republike, što je jasno definisano Ustavom. On je naglasio da su oni koji su pobedili na izborima pokušali da pronađu dokaze o kršenju zakona pri donošenju 49 pomilovanja dok je bio predsednik, ali prema njegovim rečima, takvih dokaza nema.

Dodao je i da niko nije pomenuo slučaj Milosava Simovića, bivšeg komandanta Kopnene vojske Srbije, već se kritikuje način na koji je doneta odluka o pomilovanjima. „Pa čoveka ste držali u pritvoru godinu i po dana, sram vas bilo. Pa pomilovao bih i abolirao sve takve još 500 puta. Evo da vam to ponovim, da vam pokažem koliko sam vas se uplašio. Nego ste mislili da imate pravo i da možete svakog da uplašite”, izjavio je Vučić.

Vučić o ličnoj vezi sa pomilovanim osobama

Na pitanje o ličnim vezama sa osobama koje su pomilovane, Vučić je bio izričit. On je rekao: „Osim Hrkalović i možda jedne ili dve osobe, nikoga od pomilovanih nisam video u životu.” Time je želeo da odbaci tvrdnje o ličnim poznanstvima kao osnovu za odluke o pomilovanju.

U daljem izlaganju, Vučić je izjavio da jedva čeka da mu bude ukazano na bilo koje postupanje koje nije bilo u skladu sa zakonom, uz mišljenja Ministarstva pravde i drugih relevantnih institucija. On je naglasio da su sve odluke donete prema važećim propisima.

Odbacivanje optužbi i značaj institucionalnih procedura

Na kraju, Vučić je istakao da je tema pomilovanja često korišćena za političke napade. On je ponovio da je reč o nadležnosti predsednika Republike i da su sve procedure sprovedene u skladu sa zakonom. Prema njegovim rečima, optužbe o nepravilnostima nisu potkrepljene dokazima, dok su sve odluke rezultat institucionalnih procedura.

Zbog toga, Vučić je zaključio da su optužbe neosnovane i da javnost treba da ima poverenja u ustavne nadležnosti predsednika po pitanju pomilovanja.