Snažan dolar, visoke kamatne stope i rast cena nafte doprineli su padu zlata na oko 3.900 dolara po unci.

Vrednost zlata zabeležila je dramatičan pad u poslednjih nekoliko meseci, izgubivši gotovo 30 odsto nakon što je početkom godine dostigla rekordnu cenu. Prema poslednjim podacima, cena zlata ponovo je pala prema 3.900 dolara po unci, dok je spot cena oko podneva bila niža za 1,1 odsto. Ovaj pad vrednosti zlata dolazi posle kratkotrajnog oporavka ranije u nedelji i predstavlja značajnu promenu na tržištu plemenitih metala.

Tržište je na početku godine beležilo snažan rast, a zlato je krajem januara dostiglo rekordnih 5.594,82 dolara po unci. Međutim, usled visokih kamatnih stopa, snažnog dolara i rasta cena nafte, situacija se preokrenula. Strah od nove inflacije dodatno je pojačao pritisak na zlato, čineći ga manje privlačnim za investitore u poređenju sa obveznicama i bankarskim depozitima.

Nafta i kamatne stope utiču na vrednost zlata

Jedan od ključnih faktora za pad vrednosti zlata bio je rast cena nafte, što je pojačalo inflatorne pritiske u Sjedinjenim Američkim Državama. Kao rezultat, tržišta procenjuju da postoji oko 76 odsto verovatnoće da će američke Federalne rezerve u decembru povećati kamatne stope. Zlato, koje ne donosi kamatu, postaje manje atraktivno u okruženju visokih kamata.

“Više cene nafte povećavaju inflatorne pritiske, a sa njima rastu i očekivanja u pogledu kamatnih stopa, što je negativno za zlato”, naveo je Niteš Šah, strateg za tržište sirovina u kompaniji WisdomTree. Pad vrednosti zlata prati i snažan dolar, kao i rast prinosa na američke obveznice, što dodatno smanjuje tražnju među privatnim investitorima.

Centralne banke povećavaju rezerve zlata

Iako deo investitora odustaje od kupovine, centralne banke koriste pad vrednosti zlata za povećanje svojih rezervi. Prema saopštenju Svetskog saveta za zlato, tokom trećeg kvartala centralne banke su kupile 321 tonu zlata, što je 42 odsto više nego u istom periodu prošle godine. Od početka godine, centralne banke su ukupno kupile 675 tona, predvođene Kinom i Poljskom.

Očekuje se da će ukupna kupovina centralnih banaka do kraja godine najmanje dostići 848 tona, koliko je zabeleženo tokom prethodne godine. Ovaj trend pokazuje da velike institucije i dalje vide zlato kao važnu zaštitu od fiskalnih, geopolitičkih i finansijskih rizika.

Privatni investitori i fondovi oprezniji

S druge strane, globalna potražnja za zlatnim polugama i zlatnicima pala je za 19 odsto, na ukupno 268 tona u trećem kvartalu. Potrošnja zlata za izradu nakita takođe je smanjena za 17 odsto, što je najniži nivo za treći kvartal otkako Svetski savet za zlato vodi ovu statistiku. Ipak, fondovi kojima se trguje na berzi i koji fizički poseduju zlato zabeležili su priliv od 211 tona, dostigavši rekordnih 4.256 tona u ukupnim zalihama.

Analitičari procenjuju da su izgledi za vrednost zlata do kraja godine podeljeni. Visoke kamatne stope i dalje predstavljaju pritisak na cenu, ali geopolitička neizvesnost i kupovine centralnih banaka ostaju važna podrška. Medijalna prognoza prosečne cene zlata za ovu godinu iznosi 4.495 dolara po unci, dok se za 2027. godinu očekuje oporavak na 4.650 dolara.

Ova kretanja pokazuju da vrednost zlata ostaje podložna velikim oscilacijama, pri čemu su institucionalni i privatni investitori sve oprezniji u svojim strategijama ulaganja.

Prva dama SAD Melanija Tramp nagrađena je za humanitarnu podršku Ukrajini, dok je njen savetnik Mark Bekman dobio nagradu za doprinos spasavanju civila.

Prva dama Sjedinjenih Američkih Država Melanija Tramp primila je orden princeze Olge prvog reda od predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog. Ovo priznanje dodeljeno joj je zbog njenog značajnog ličnog doprinosa humanitarnoj podršci Ukrajini i aktivnosti usmerenih na spasavanje građana pogođenih ruskom agresijom. Prema zvaničnoj objavi, nagrađena je posebno za angažovanje u oblasti ljudskih prava i dobrotvorne aktivnosti koje su imale za cilj pomoć ukrajinskoj deci i osobama koje su nezakonito deportovane ili prisilno raseljene sa teritorija koje je privremeno okupirala Ruska Federacija.

U dokumentu koji je objavljen na sajtu predsednika Ukrajine navodi se da je Melanija Tramp odigrala ključnu ulogu kao inicijator i posrednik u ostvarivanju humanitarne operacije u ukrajinskom gradu Oleškom, koji se nalazi u Hersonskoj oblasti pod ruskom kontrolom. Zahvaljujući njenom posredovanju, sprovedena je lokalna obustava vatre, što je omogućilo evakuaciju i spasavanje civilnog stanovništva sa područja zahvaćenih sukobima.

Detalji o priznanju i ulozi Melanije Tramp

Prema saopštenju, orden princeze Olge prvog stepena dodeljuje se pojedincima koji su dali izuzetan doprinos društvu, posebno u oblastima humanitarne pomoći i zaštite ljudskih prava. U slučaju Melanije Tramp, naglasak je stavljen na njene aktivnosti u vezi sa spasavanjem i evakuacijom ukrajinske dece i građana sa teritorija pogođenih ratnim dejstvima. Njen angažman prepoznat je kao izuzetno važan u trenutku kada veliki broj ljudi trpi posledice konflikta.

Takođe, specijalni viši savetnik prve dame SAD, Mark Bekman, nagrađen je priznanjem “Zlatno srce”. On je dobio ovo priznanje za lični doprinos koordinaciji humanitarne pomoći i promovisanje mera za spasavanje i evakuaciju civila sa privremeno okupiranih teritorija. Kako je saopšteno, Bekman je imao značajnu ulogu u sprovođenju humanitarne operacije u Oleškom.

Planirani susreti i dalje aktivnosti

Osim uručenih priznanja, Melanija Tramp je najavila održavanje važnog sastanka 5. novembra u Beloj kući. Na tom skupu očekuje se učešće predstavnika Ukrajine i Rusije, a tema će biti nastavak pregovora o prekidu vatre u Oleškom. Ova inicijativa dolazi kao nastavak aktivnosti koje su prepoznate dodelom ordena princeze Olge prvog reda.

Kao rezultat angažovanja Melanije Tramp i njenog tima, humanitarna operacija u Hersonskoj oblasti ocenjena je kao primer uspešne međunarodne saradnje u kriznim situacijama. Pored toga, ovo priznanje ukazuje na značaj uloge humanitarnih inicijativa u ratnim područjima i potrebu za nastavkom sličnih aktivnosti u budućnosti.

Aleksandar Vučić predviđa jače napade na Iran i rast cena nafte kao posledicu pobede demokrata u SAD.

Aleksandar Vučić je ocenio da bi pobeda demokrata na međuizborima u Sjedinjenim Američkim Državama mogla dodatno da zakomplikuje političku situaciju, ne samo u toj zemlji, već i na međunarodnoj sceni. Prema njegovim rečima, očekuje se da Donald Tramp nastavi političku borbu, a svako ko ga potceni u naredne dve godine mogao bi da napravi veliku grešku. Vučić je naglasio da bi pobeda demokrata mogla da dovede do jačih napada na Iran i rasta cena nafte i derivata, što bi imalo ozbiljne posledice na globalnom nivou.

Politički izazovi posle izbora u SAD

Očekuje se da pobeda demokrata u SAD donese dodatne komplikacije na političkoj sceni. Pre svega, Vučić smatra da bi takav ishod mogao da utiče na produžetak ili čak intenziviranje sukoba na Bliskom istoku. On je naveo da će Izrael verovatno nastaviti da širi svoju zonu uticaja i bezbednosnu zonu na teritoriji Sirije i Libana. Takođe, Sjedinjene Američke Države bi, zajedno sa svojim saveznicima, mogle da pojačaju napade na Iran.

Ovi politički potezi, prema Vučićevoj proceni, nose rizik od većeg broja žrtava i težih političkih posledica. Osim toga, naglasio je da međunarodni odnosi postaju sve složeniji, a promena dinamike u Vašingtonu može da utiče na čitav svet.

Rast cena nafte kao globalna posledica

Zbog mogućih jačih napada na Iran, Vučić očekuje i rast cena nafte i naftnih derivata. To bi moglo da ima direktan uticaj na ekonomije širom sveta, uključujući i Srbiju. “Takav razvoj događaja mogao bi da dovede do većeg broja žrtava i težih političkih posledica, ali i do rasta cena nafte i naftnih derivata”, istakao je Vučić.

Ova procena sugeriše da bi i građani Srbije mogli da osete posledice međunarodnih političkih promena kroz povećanje troškova života. Ipak, Vučić nije iznosio konkretne brojke ili procene o mogućem rastu cena, ali je upozorio na globalnu neizvesnost.

Tramp ostaje politički faktor

Govoreći o Donaldu Trampu, Vučić veruje da će bivši američki predsednik i dalje imati značajnu ulogu na političkoj sceni. “Verujem da će Tramp prkosno prihvatiti ovaj poraz, nastaviti da se bori i da će ovo biti najduža predsednička kampanja u istoriji”, izjavio je on.

On je dodao da će svi koji u naredne dve godine potcene Trampa i pomisle da je politički poražen napraviti veliku grešku. Prema njegovim rečima, američka politika ostaje nepredvidiva, a uticaj Trampa i dalje može da bude značajan i za Srbiju i za šire međunarodne odnose.

S obzirom na sve navedeno, Vučić smatra da će politička scena u svetu, uključujući i napade na Iran i promene u cenama nafte, ostati u fokusu tokom narednog perioda.