Zvaničnici izjavili da su pregovori u toku, cilj je ponovno finansiranje ključnih agencija, potvrđeno iz više izvora

Senat Sjedinjenih Američkih Država približava se postizanju dogovora kojim bi se omogućilo finansiranje većeg dela Ministarstva za unutrašnju bezbednost (DHS) i okončala delimična obustava rada vlade koja traje već šest nedelja. Prema dostupnim informacijama, grupa republikanskih senatora sastala se sa predsednikom Donaldom Trampom u Beloj kući u ponedeljak uveče, nakon čega su izrazili optimizam u vezi sa mogućim rešenjem trenutne blokade.

Senatorka Kejti Brit iz Alabame izjavila je novinarima da republikanci veruju da imaju rešenje za postojeći zastoj. Drugi senatori najavili su da očekuju finalizaciju nacrta predloga zakona i nastavak pregovora tokom ove nedelje. Nezavisni senator Angus King iz Mejna izjavio je da senatori čekaju da vide pisani predlog kako bi mogli da procene tačan sadržaj dogovora, izražavajući nadu da će do rešenja uskoro doći i da će agencije biti finansirane.

U nacrtu dogovora predviđeno je finansiranje više agencija koje se nalaze u okviru DHS-a, uključujući Administraciju za bezbednost u saobraćaju (TSA), Federalnu agenciju za upravljanje vanrednim situacijama (FEMA) i Obalsku stražu, dok bi sredstva za aktivnosti Imigracione i carinske službe (ICE) u oblasti deportacija bila izostavljena iz ovog paketa. Prema predlogu, republikanci u Senatu bi zatim pokušali da obezbede sredstva za ICE, kao i određene elemente iz predloga zakona o izborima poznatog kao SAVE America Act, kroz proces budžetske usklađenosti (reconciliation).

Ovaj proces omogućava usvajanje zakona prostom većinom u Senatu, zaobilazeći uobičajeni prag od 60 glasova, ali je ograničen na predloge sa direktnim budžetskim posledicama. Prema navodima zvaničnika, još uvek nije jasno koji delovi izbornog zakonodavstva ispunjavaju uslove za ovaj proces. Prošle godine, republikanci su isti mehanizam koristili za usvajanje zakona poznatog kao One Big Beautiful Bill Act.

Delimična blokada Ministarstva za unutrašnju bezbednost traje od 14. februara. Demokratski senatori odbijaju da podrže finansiranje Ministarstva bez reformi u radu ICE, a kao razlog navode dva smrtonosna incidenta koja su izazvali federalni agenti u Mineapolisu tokom januara. Pregovori među senatorima i dalje traju, a konačan dogovor očekuje se u narednim danima.

Situacija je izazvala značajne poremećaje u radu agencija pod okriljem DHS-a, uključujući probleme u vazdušnom saobraćaju. Dalji razvoj događaja zavisiće od sastavljanja finalnog predloga i eventualnog izjašnjavanja Senata.

Ukrajinske službe bezbednosti prate situaciju na granici, predsednik Zelenski upozorava na opasnost za civilnu infrastrukturu

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izneo je 23.03.2026. godine podatke o ruskim planovima za postavljanje stalnih kontrolnih stanica za dronove na teritoriji Belorusije i privremeno okupiranim delovima Ukrajine. Prema njegovim rečima, cilj Moskve je da koristi ove lokacije za upravljanje bespilotnim letelicama dugog dometa, što predstavlja pretnju ukrajinskoj energetskoj i civilnoj infrastrukturi.

Zelenski je naveo da je specijalna oprema za podršku napadima dronovima već bila postavljena na teritoriji Belorusije i da su ukrajinske snage uspešno eliminisale određene antene koje su korišćene za napade na Kijev i severne regione uz granicu. Najnoviji podaci ukazuju da Rusija ne odustaje od namere da ove prostore pretvori u stalna čvorišta za navođenje dronova.

“Na nastavak pružanja logističkih usluga Minska koje podržavaju ruske napade Ukrajina će odlučno odgovoriti. Saučesništvo u napadima neće biti tolerisano”, izjavio je predsednik Zelenski. On je najavio da će odgovor Ukrajine na nove infrastrukturne pretnje biti opipljiv i da su kapaciteti za neutralizaciju ovakvih postrojenja spremni.

Ukrajinske službe bezbednosti nastavljaju da prate postavljanje ruske opreme za elektronsko ratovanje i daljinsko upravljanje u pograničnim zonama. Situacija na severnoj granici ostaje pod strogim nadzorom, dok ukrajinska strana ističe spremnost da reaguje na svaku novu pretnju.

Američka agencija za bezbednost saobraćaja potvrdila opoziv, pogođeni modeli iz više serija, ažuriranje softvera biće besplatno

Kompanija Ford Motor saopštila je da povlači ukupno 254.640 vozila Lincoln i Explorer zbog problema sa softverom koji može uzrokovati prekid rada kamere za vožnju unazad i drugih funkcija namenjenih unapređenju bezbednosti u saobraćaju. Opoziv je objavljen prošle nedelje, prema izveštaju Nacionalne uprave za bezbednost saobraćaja na autoputevima Sjedinjenih Američkih Država (NHTSA).

Odluka se odnosi na određene modele proizvedene u periodu od 2022. do 2025. godine, uključujući Lincoln Navigator, Lincoln Nautilus, Lincoln Aviator i Explorer. Prema navodima agencije NHTSA, softver za obradu slike u ovim vozilima može neočekivano izvršiti resetovanje, što može dovesti do nestanka slike sa zadnje kamere, ali i do prekida rada naprednih sistema asistencije vozaču, kao što su pre-collision assist, lane-keeping assist i blind spot monitoring.

U izveštaju NHTSA se navodi da ovakvi prekidi mogu smanjiti mogućnost vozača da na vreme uoči potencijalne opasnosti, čime se povećava rizik od saobraćajnog incidenta. U slučaju resetovanja softvera, na displeju vozila mogu se pojaviti upozorenja poput “Front Camera Fault”, “Pre-Collision Assist Not Available” ili “Lane-Keeping System Off”. Takođe, mogu se aktivirati indikatori za mrtvi ugao, što dodatno ukazuje na gubitak funkcionalnosti asistencija.

Svi vlasnici pogođenih vozila moći će da besplatno izvrše ažuriranje softvera u ovlašćenim servisima. Ford će takođe omogućiti i besplatno ažuriranje softvera putem bežične (over-the-air) veze, čime korisnici neće morati da dolaze fizički u servis, potvrdila je NHTSA.

Kompanija planira da obavesti vlasnike pogođenih modela putem pošte, a slanje pisama je zakazano za 30. mart. Opoziv je evidentiran pod brojem 26V165. Sve dodatne informacije o ovom opozivu dostupne su na zvaničnim stranicama nacionalne agencije za bezbednost saobraćaja.

Ovo povlačenje deo je šireg trenda u automobilskoj industriji, gde softverski problemi sve češće postaju uzrok preventivnih mera u cilju unapređenja bezbednosti korisnika.