Građani Srbije godišnje izdvajaju 665 evra za zdravstvo, ali dvostruko više umiru od teških bolesti nego u EU

Zdravstvo u Srbiji angažuje blizu 11 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) svake godine, prema poslednjem izveštaju Svetske banke. Međutim, smrtnost od kardioloških i malignih bolesti u Srbiji dvostruko je viša nego u ostatku Evrope. Ovaj podatak jasno pokazuje ograničenu efikasnost sistema i postavlja pitanje koristi građana od ulaganja u medicinsku zaštitu.

Finansijska izdvajanja i poređenje sa regionom

Sa 6,1 odsto BDP-a izdvajanja za zdravstvo kroz Republički fond za zdravstveno osiguranje, Srbija se nalazi pri samom dnu evropske lestvice. Takođe, iz državnog budžeta se dopunjuje još oko 2,5 odsto nacionalnog budžeta. Ukupno, Zdravstveni fond za ovu godinu raspolaže sa 5,6 milijardi evra, od čega je 600 miliona evra planirano prvenstveno za lečenje u inostranstvu i zaštitu nezaposlenih.

Međutim, građani Srbije dodatno izdvajaju značajna sredstva mimo Zdravstvenog fonda. Prema proceni Svetske banke, prosečan građanin direktno plaća 665 evra godišnje za zdravstvene usluge, što ukupno iznosi oko 4,35 miliona evra koji ne prolaze kroz zvanični fond. Ova sredstva najčešće odlaze na participacije, lekove i preglede kod privatnih lekara.

Problemi dostupnosti i kvalitet usluga

Uprkos ukupnim izdvajanjima koja dosežu 11 odsto BDP-a, građani se suočavaju sa dugim čekanjima na specijalističke preglede i dijagnostiku. Takođe, od trenutka pojave simptoma do konačne dijagnoze može proći najmanje šest meseci, dok u ruralnim područjima taj period često traje i godinu i po dana.

Kod najtežih bolesti, posebno kardioloških i malignih, ovakva kašnjenja imaju ozbiljne posledice. Statistika Svetske banke potvrđuje da Srbija godišnje beleži oko 33.000 više preminulih nego što bi imala da je smrtnost na prosečnom evropskom nivou. Za ilustraciju, to je broj stanovnika gradova srednje veličine kao što su Kikinda ili Vršac.

Pitanje efikasnosti i održivosti sistema

Smanjenje doprinosa za zdravstvo sa 12,3 na 10,3 odsto bruto zarade zaposlenih tokom 2014. godine dodatno je pogoršalo stanje, dok je istovremeno doprinos za penzije povećan sa 22 na 24 odsto. Takođe, uvođenje privatne prakse nije donelo očekivane rezultate, jer se slabosti javnog sistema nisu nadomestile boljim uslugama.

Kao rezultat, građanin Srbije prosečno izdvaja, kombinovanjem doprinosa i direktnih plaćanja, ukupno 11 odsto nacionalnog BDP-a za zdravstvo. I pored toga, usluga ostaje prosečna, a visoka smrtnost od najtežih bolesti ukazuje na potrebu za značajnim reformama i efikasnijom raspodelom resursa.

Naučnici pratili 1.045 ptica zovoj uz pomoć GPS uređaja, otkrivajući precizna odstupanja u navigaciji zbog jet-laga

Brzi letovi u pravcu istok-zapad dovode do dezorijentacije kod ptica selica, poremećujući njihovu sposobnost da koriste Sunce kao kompas. Ova pojava, poznata kao jet-leg kod ptica, zabeležena je kod vrste zovoj (Puffinus puffinus), koja tokom migracija može pogrešno proceniti položaj Sunca i skrenuti sa kursa za najviše 15 stepeni, pokazala je studija objavljena 29. oktobra u časopisu Science.

Tokom dvadeset godina istraživanja, tim predvođen Timom Gildfordom sa Univerziteta u Oksfordu opremio je 1.045 ptica zovoj minijaturnim GPS uređajima. Uređaji su zabeležili hiljade migracionih letova od kolonija u Velikoj Britaniji do udaljenih područja za ishranu, pri čemu su pojedine ptice prelazile i do 1.000 kilometara. Istraživači su analizirali 1.837 povratnih, neprekinutih putovanja, fokusirajući se na efekte koje brzi letovi imaju na unutrašnji sat ptica i njihovu orijentaciju prema Suncu.

Brzi letovi i jet-leg kod ptica selica izazivaju greške u navigaciji

Unutrašnji sat ptica, koji mora biti usklađen sa lokalnim vremenom radi pravilne upotrebe Sunca kao kompasa, ne može uvek da se prilagodi promenama tokom brzih letova ka istoku ili zapadu. Kao rezultat, ptice skreću sa planirane rute, što su istraživači precizno modelovali i uporedili sa GPS podacima. Dobijeni rezultati pokazali su da su zovoji skretali upravo u skladu sa predviđanjima, najviše do 15 stepeni od željenog pravca.

Odstupanja su primećena čak i kada su ptice bile u vidokrugu poznatih kopnenih orijentira, što ukazuje da Sunce koriste kao primarni kompas, ali i uporedo sa vizuelnim orijentirima na obali. Međutim, ta odstupanja produžavaju putanju ptica za svega nekoliko kilometara, ne ugrožavajući njihovu sposobnost da pronađu put do gnezdilišta.

Kombinovanje više izvora informacija povećava otpornost na promene okruženja

Naučna analiza pokazuje da ptice selice, poput zovoja, istovremeno obrađuju više izvora informacija za navigaciju. Prema Sangeeti Rani, hronobiološkinji sa Univerziteta u Laknauu u Indiji, ova sposobnost može biti ključna u uslovima klimatskih promena i promena pejzaža izazvanih ljudskim delovanjem. Ptice ne zavise isključivo od jednog orijentira, već kombinuju Sunce i vizuelne signale iz okoline.

Ovakva fleksibilnost u navigaciji povećava šanse za uspešan povratak na gnezdilišta, čak i kada se okruženje menja. Rezultati studije nude važne uvide u to kako brzi letovi i jet-leg kod ptica selica mogu uticati na migracione obrasce, što može imati širi značaj za očuvanje vrsta koje prelaze velike razdaljine.

EPS, Srbijagas i Putevi Srbije najveći teret za budžet, dok subvencije i dugovi državnih preduzeća dosežu desetine milijardi dinara

Državna preduzeća su tokom prošle godine ostvarila ukupan poslovni prihod od 979 milijardi dinara, pokazuje izveštaj Ministarstva finansija. Ključna preduzeća, kao što su Elektroprivreda Srbije (EPS), Srbijagas i Putevi Srbije, generisala su najveći deo prihoda, ali i najveće fiskalne rizike za državni budžet. Neto rezultat svih državnih preduzeća iznosio je 14 milijardi dinara, dok su fiskalne obaveze i subvencije ostale na visokom nivou.

Prihodi, rashodi i finansijski rezultati državnih preduzeća

Najveći prihod ostvario je EPS, sa oko 450 milijardi dinara, što je gotovo polovina ukupnog prihoda javnog sektora. Na drugom mestu nalazi se Srbijagas sa 143 milijarde dinara, dok je Elektrodistribucija Srbije zabeležila 117 milijardi dinara prihoda. S druge strane, ukupni rashodi svih državnih preduzeća iznosili su 932 milijarde dinara u prošloj godini. Od ukupno 38 državnih preduzeća, 24 su poslovala sa dobitkom, dok je 12 preduzeća završilo godinu sa gubitkom. EPS je ostvario najveći neto dobitak od 38,6 milijardi dinara. Srbijagas je zabeležio 9,7 milijardi dinara dobiti, a Air Serbia 4,1 milijardu dinara. Elektromreža Srbije i Pošta Srbije ostvarile su dobit od dve, odnosno jednu milijardu dinara.

Fiskalni rizici, subvencije i poreski doprinos

Međutim, Putevi Srbije su ostvarili najveći neto gubitak od 22,5 milijardi dinara. Elektrodistribucija Srbije zabeležila je gubitak od oko sedam milijardi dinara, dok je Infrastruktura železnice Srbije imala gubitak od 4,5 milijarde dinara. Ukupno, državna preduzeća su uplatila poreze i doprinose u iznosu od 216 milijardi dinara. EPS je bio najveći pojedinačni uplatilac sa 106 milijardi dinara, a za njim slede Pošta Srbije sa 24,4 milijarde i Telekom Srbija sa 23,3 milijarde dinara. Kada je reč o subvencijama, država je prošle godine dodelila ukupno 63,5 milijardi dinara javnim preduzećima. Najveći iznos dobila je Infrastruktura železnice Srbije, 17,9 milijardi dinara, dok su Putevi Srbije primili 17,3 milijarde dinara. Resavica je dobila 6,4 milijarde dinara subvencija, a Srbijavoz 5,3 milijarde.

Ukupni dugovi, državne garancije i dokapitalizacije

Prema podacima Uprave za trezor, Srbijagas je na kraju prošle godine imao najveći finansijski dug od 151,49 milijardi dinara. EPS je imao gotovo isti iznos duga, 151,47 milijardi dinara, dok su Putevi Srbije zabeležili dug od 117,4 milijarde dinara. Tokom 2025. godine, država je izdala garancije javnim preduzećima u ukupnom iznosu od 494,5 miliona evra. Najveća garancija, u vrednosti od 201 milion evra, dodeljena je Srbijagasu. Osim toga, država je dokapitalizovala Jugoimport sa 12,1 milijardu dinara, povećavajući kapital ovog preduzeća iz namenske industrije. Kao rezultat, fiskalni rizici povezani sa državnim preduzećima i dalje ostaju visoki, a nova vlada suočava se sa izazovima restrukturiranja i unapređenja poslovanja u ovom sektoru.