Najveći broj velikih transakcija dešava se u oktobru, kada kompanije revidiraju rezultate i koriste tržišne promene

Korporativni sektor tradicionalno beleži najveći broj akvizicija i spajanja upravo tokom oktobra. Prema podacima, akvizicije i spajanja rastu u oktobru, što prati objavu kvartalnih rezultata i porast tržišne volatilnosti. Ovaj obrazac potvrđuju višegodišnja iskustva pregovarača u odeljenjima za spajanja i akvizicije.

Računovodstveni kalendar i uticaj na akvizicije i spajanja

Većina velikih kompanija završava treći kvartal 30. septembra, a oktobar je period kada se objavljuju finansijski rezultati i revidiraju poslovne projekcije za četvrti kvartal. Tada menadžment dobija precizne podatke o poslovanju i na osnovu njih donosi ključne odluke. U oktobru, umesto procena, kompanije raspolažu konkretnim brojkama, što ubrzava pregovore o akvizicijama i spajanjima. Pored toga, sveže kvartalne izveštaje koriste i revizori i pravni timovi tokom dubinske analize, što ubrzava proces zaključenja transakcija. Kompanije koje u oktobru uoče da neće ispuniti godišnje ciljeve, često se odlučuju za akvizicije kao najbrži način povećanja prihoda pre zatvaranja poslovne godine.

Tržišna volatilnost kao faktor pregovora

Oktobar je poznat kao mesec sa najvećom tržišnom nestabilnošću, posebno na američkom tržištu. Istraživanje investicione kuće LPL Fajnenšel pokazuje da je u oktobru indeks S&P 500 zabeležio više dnevnih promena većih od jedan odsto u poređenju sa bilo kojim drugim mesecom od 1950. godine. Za investitore, volatilnost donosi rizik, ali za kompanije koje planiraju akvizicije ona otvara prostor za povoljnije pregovore. Ukoliko vrednost ciljne kompanije padne 10 odsto u kratkom roku, kupci dobijaju dodatni prostor za pregovaranje, što može značajno uticati na konačne uslove transakcije. Ova razlika između knjigovodstvene i tržišne vrednosti često je odlučujuća za sklapanje velikih poslova u oktobru.

Statistički podaci i istorijski kontekst oktobarskih transakcija

Iako postoji percepcija da akcije padaju u oktobru, analiza portala Investopedija pokazuje da je oktobar u proseku pozitivan mesec, sa rastom većim od 0,6 odsto od 1928. godine. S druge strane, septembar je najslabiji mesec za akcije, sa prosečnim padom od oko jedan odsto. Oktobar 2022. godine ilustruje ovaj trend: indeks Dow Jones porastao je oko 12 odsto, dok je S&P 500 zabeležio rast blizu šest odsto. Ipak, strah od oktobarskih padova opstaje zbog istorijskih događaja poput Panike iz 1907. godine, Crnog utorka i četvrtka iz 1929. i Crnog ponedeljka iz 1987. Tada je Dow Jones pao 22,6 odsto u jednom danu, što predstavlja najveći jednodnevni pad u istoriji. Ovi događaji ostavili su dubok trag u kolektivnom pamćenju investitora, iako su uzroci nastajali mesecima ranije, a oktobar je bio trenutak kada je tržište reagovalo.

Implikacije za korporativni sektor i investitore

Sezonski obrasci pokazuju da oktobar ostaje ključan period za realizaciju velikih akvizicija i spajanja. Kombinacija svežih kvartalnih podataka, tržišne nervoze i potrebe za pravovremenim zatvaranjem finansijske godine čini ovaj mesec posebnim u poslovnom kalendaru. Investitori i menadžment bi, zbog toga, trebalo da posebno prate oktobarske trendove kako bi pravovremeno reagovali na promene vrednosti i potencijalne prilike u sektoru akvizicija i spajanja.

Rast troškova energenata podstiče inflatorne rizike, dok ECB prati tržišna kretanja i priprema se za moguće povećanje u decembru

Evropska centralna banka zadržala je kamatnu stopu na istom nivou od 2,5 odsto 30. oktobra 2026. godine. Ova odluka dolazi u trenutku kada rast troškova energenata podstiče inflatorne rizike u evrozoni. Prema saopštenju banke, novo povećanje kamatnih stopa moglo bi uslediti već u decembru, što je direktno povezano sa naglim rastom cena nafte i gasa.

Rast troškova energenata i inflatorni rizici

ECB je ove godine već dva puta povećala kamatne stope kako bi sprečila dugotrajan uticaj skoka cena energenata na inflaciju. S obzirom na inflatorne pritiske, banka je naglasila da će naredni period biti ključan za analizu novih podataka i procenu daljih koraka. „Period do narednog sastanka biće bogat novim informacijama. To će nam pomoći da utvrdimo da li je povećanje kamatnih stopa opravdano“, izjavila je Kristin Lagard, predsednica ECB, na konferenciji za novinare. Dodala je da su kreatori politike danas razmatrali povećanje stopa, ali su odlučili da sačekaju decembar.

Tržišni troškovi zaduživanja i uticaj na privredu

Izvori sa sastanka navode da je povećanje kamatnih stopa 17. decembra gotovo izvesno zbog skoka cena energenata. Ipak, očekuje se da bi nakon toga mogla uslediti pauza budući da je došlo do naglog rasta tržišnih troškova zaduživanja. Prema procenama ECB, najnoviji rast prinosa na obveznice dovešće do kumulativnog smanjenja privrednog rasta za 100 baznih poena, dok će inflacija biti niža za 90 baznih poena u periodu od 2027. do 2028. godine, u poređenju sa septembarskim projekcijama. Banka ističe da će u narednim mesecima morati pažljivo da balansira između borbe protiv inflacije i rizika od usporavanja ekonomije.

Razlozi za oprez i izjave analitičara

Glavni izazov za ECB je sprečavanje da visoke globalne cene energenata prerastu u dugoročni inflatorni problem za monetarni blok od 21 zemlje. Istovremeno, rast troškova državnog zaduživanja, posebno u Francuskoj, izaziva zabrinutost zbog mogućih intervencija banke. Francuska mora da plaća premiju od 155 baznih poena u odnosu na Nemačku za desetogodišnje zaduživanje, što je najviši nivo u poslednjih nekoliko decenija. „Smatramo da smo daleko od situacije u kojoj bi ECB intervenisala na tržištima obveznica“, navodi se u analizi banke ABN AMRO, ali dodaju da ova odluka šalje signal upozorenja.

Šta sledi za evrozonu

Kristin Lagard je istakla da će prinosi na obveznice verovatno ostati visoki za visokozadužene članice evrozone, što ECB mora uzeti u obzir prilikom budućih odluka o kamatnim stopama. Ekonomisti upozoravaju da rast troškova zaduživanja može ograničiti kreditiranje i usporiti ekonomski rast. Kao rezultat, centralna banka je suočena sa potrebom da vodi veoma pažljivu monetarnu politiku. Pored toga, šira ekonomska slika sugeriše da će evrozona morati da pronađe balans između očuvanja stabilnosti cena i podrške privrednom rastu.

Novi alternativni investicioni fond nudi pristup globalnim tržištima, poreske olakšice i profesionalno upravljanje za dugoročne investitore

UniCredit Invest predstavio je onemarkets UC Invest Alternative Fund, inovativni investicioni fond koji omogućava domaćim investitorima ulaganje u međunarodna tržišta kroz minimalnu investiciju od 100 evra po jedinici. Javni poziv za upis i uplatu investicionih jedinica traje od 22. oktobra do 5. novembra 2026, navodi se u zvaničnom saopštenju kompanije. Fond je posebno dizajniran za one koji žele diverzifikaciju kapitala izvan tradicionalnih oblika štednje i investiranja i stavlja akcenat na dugoročno ostvarivanje investicionih ciljeva.

Prednosti ulaganja kroz alternativni fond

Kroz onemarkets UC Invest Alternative Fund, investitori dobijaju pristup međunarodnim tržištima bez potrebe za svakodnevnim praćenjem tržišnih kretanja ili analizom pojedinačnih investicija. Profesionalni tim UniCredit Invest društva upravlja sredstvima u skladu sa definisanom investicionom strategijom. Kao rezultat, investitori su oslobođeni obaveze donošenja svakodnevnih investicionih odluka i mogu koristiti benefite diverzifikacije. Osim toga, fond omogućava investitorima da iskoriste poreske podsticaje propisane zakonodavstvom Republike Srbije. Na osnovu člana 89a Zakona o porezu na dohodak građana, ulaganje u alternativni investicioni fond donosi pravo na poreski kredit, dok poreska olakšica za godišnji porez na dohodak građana može iznositi do 50% utvrđene poreske obaveze.

Investicioni horizont i troškovi ulaganja

Fond je namenjen investitorima sa dugoročnim investicionim horizontom, a preporučeni period ulaganja je najmanje tri godine. Za sredstva koja ostanu u fondu duže od tri godine, ne obračunava se izlazna naknada, što predstavlja dodatni stimulans za dugoročne ulagače. Pored toga, cena jedne investicione jedinice tokom trajanja javnog poziva iznosi tačno 100 evra. Uporedo sa tim, investitorima se pruža mogućnost da kroz jedno rešenje ostvare pristup širem spektru tržišta i investicionih strategija, kao i stručnom upravljanju portfoliom.

Regulatorni okvir i širi značaj fonda

U skladu sa važećim propisima, investiranje u alternativni investicioni fond nudi dodatnu sigurnost kroz jasnu poresku regulativu i transparentnost poslovanja. S druge strane, ovakav proizvod može doprineti razvoju domaćeg tržišta kapitala i jačanju investicione kulture u Srbiji, što je važno za diverzifikaciju izvora potencijalnog prinosa. Kao rezultat, novi fond može privući širi krug investitora koji teže profesionalno upravljanim i transparentnim investicionim rešenjima na međunarodnim tržištima.