Zavod za urgentnu medicinu Kragujevca obavio je 37 intervencija i 41 pregled odraslih za 24 sata.

Tokom poslednja 24 sata, ekipe Zavoda za urgentnu medicinu Kragujevca obavile su čak 37 terenskih intervencija, a pritisak mučio građane Kragujevca više nego inače. Tokom dana, pacijenti su se najčešće javljali zbog visokog krvnog pritiska, povreda, bola u grudima i simptoma astme, dok su tokom noći dominirali slučajevi sa niskim pritiskom, dijabetesom i ponovo astmom, prema saopštenju Zavoda.

Osim toga, u ambulanti Hitne pomoći u ovom gradu je obavljeno ukupno 41 pregled odraslih osoba. Od toga je 19 pregleda izvršeno tokom dana, a 22 tokom noći. Zabeleženo je i 12 intervencija na javnom mestu, što pokazuje povećanu aktivnost medicinskih ekipa u svim delovima grada.

Najčešći razlozi poziva tokom dana i noći

Prema podacima iz Zavoda, tokom dana najviše poziva odnosilo se na visok krvni pritisak. Takođe, povrede, bol u grudima i astmatični napadi često su zahtevali brzu reakciju medicinskih timova. U međuvremenu, noć je donela više slučajeva niskog krvnog pritiska, ali i problema sa dijabetesom i astmom, što je pokazalo različite potrebe pacijenata u različitim delovima dana.

Pored toga, lekari ističu da su spremni da reaguju na sve vrste zdravstvenih tegoba, ali navode da su slučajevi vezani za pritisak i disajne tegobe i dalje najzastupljeniji. Kao rezultat, deo osoblja je dodatno angažovan upravo na tim problemima, što ukazuje na sezonske ili vremenske faktore koji mogu uticati na zdravlje stanovnika.

Ambulantni pregledi i intervencije na javnim mestima

U ambulanti Hitne pomoći Kragujevac obavljeno je 41 pregled odraslih, uz 12 intervencija na javnim mestima. Takođe, svi pacijenti su dobili neophodnu medicinsku pomoć u najkraćem roku. S druge strane, lekari apeluju na građane da na vreme obrate pažnju na simptome visokog ili niskog krvnog pritiska.

Na kraju, podaci pokazuju da je pritisak mučio građane Kragujevca tokom celog dana i noći, a medicinske ekipe ostaju u pripravnosti kako bi odgovorile na sve hitne slučajeve.

Od danas do 9. novembra na snazi su izmene režima saobraćaja na prilazu aerodromu zbog radova na novoj saobraćajnici.

Vozači koji idu ka Aerodromu ‘Nikola Tesla’ treba da obrate pažnju na izmenu režima saobraćaja koja je stupila na snagu danas i traje do 9. novembra. Prema saopštenju Puteva Srbije, promena režima saobraćaja uvedena je zbog radova na prvoj fazi uklapanja novoprojektovanog puta “Put za Aerodrom – Bulevar” sa državnim putem na deonici petlja Aerodrom “Nikola Tesla” u Beogradu, u smeru prema aerodromu.

Tako će se saobraćaj u smeru ka petlji Aerodrom ‘Nikola Tesla’ odvijati preko saobraćajnice “Put za muzej”, a zatim moto-putem I M reda broj 12. Na ovaj način, vozači će moći da nastave putovanje uz minimalna zadržavanja, ali je važno da prate postavljenu saobraćajnu signalizaciju.

Detalji izmene režima saobraćaja ka Aerodromu ‘Nikola Tesla’

U smeru ka Aerodromu ‘Nikola Tesla’, saobraćaj će iz desne kolovozne trake biti preusmeren u levu traku, gde će važiti dvosmerni režim saobraćaja. Nakon toga, vozila će nastavljati kretanje preko nadvožnjaka na kružni put. Ova privremena izmena uvedena je radi što bezbednijeg izvođenja radova na povezivanju novog puta sa postojećim saobraćajnicama.

Osim toga, svi radovi biće obezbeđeni adekvatnom saobraćajnom signalizacijom i potrebnom opremom, što će doprineti bezbednosti svih učesnika u saobraćaju.

Preporuke za vozače tokom radova

Vozačima se preporučuje dodatna opreznost, prilagođavanje brzine i poštovanje signalizacije kako bi se omogućio nesmetan protok vozila. Pored toga, planiranje putovanja unapred može doprineti izbegavanju mogućih gužvi i kašnjenja.

U međuvremenu, Putevi Srbije apeluju na vozače da redovno prate informacije o stanju na putevima i eventualnim dodatnim izmenama tokom trajanja radova. Na taj način, svi učesnici u saobraćaju mogu da doprinesu svojoj i tuđoj bezbednosti.

Ova izmena režima saobraćaja ka Aerodromu ‘Nikola Tesla’ deo je radova na unapređenju putne infrastrukture, koji će omogućiti lakši i efikasniji pristup jednom od najvažnijih saobraćajnih čvorišta u zemlji.

Sveti Luka ove godine pada u subotu, pa je slavska trpeza mrsna, a tradicionalni simboli slave ostaju neizostavni deo praznika.

Sveti Luka i slavska trpeza predstavljaju važan deo srpske pravoslavne tradicije, a ove godine praznik će biti obeležen 31. oktobra, u subotu. Porodice koje slave Lučindan već pripremaju sve što je potrebno, a često se postavlja pitanje kakva trpeza se sprema za ovog svetitelja. Prema pravoslavnom kalendaru, budući da Sveti Luka ove godine pada u subotu, post nije obavezan. Zbog toga će slavska trpeza biti mrsna, što znači da domaćini mogu da pripremaju jela od mesa, mlečnih proizvoda i jaja.

Međutim, kada praznik padne u sredu ili petak, kada je po pravilu post, slavska trpeza je posna, osim ako crkveni kalendar ne nalaže drugačije. Ove godine, kako je istaknuto, slavlje prati mrsna trpeza, pa mnogi već planiraju da na stolu bude raznovrsna hrana.

Šta se obavezno nalazi na slavskom stolu za Sveti Luka

Bez obzira na to da li je slavska trpeza posna ili mrsna, određeni simboli su neizostavni na svakom slavskom stolu. Pre svega, to su slavski kolač, slavsko žito, poznato i kao koljivo, slavska sveća i vino. Slavski kolač ima posebno mesto u prazničnom obeležavanju i tradicionalno se osvećuje u crkvi ili u domu, prema običajima porodice.

Slavsko žito priprema se u čast svetitelja i simbolizuje veru u vaskrsenje i večni život. Slavska sveća upućuje na svetlost Hristove vere i zapaljena je tokom slavskog obreda. Kada je u pitanju mrsna trpeza, domaćini često serviraju supu ili čorbu, pečenje, sarmu, predjela, salate i razne vrste kolača. Ipak, važno je napomenuti da nije neophodno pripremiti veliki broj jela, jer je suština slave u molitvi, poštovanju svetitelja i okupljanju porodice, a ne u raskošnoj gozbi.

Ko je bio Sveti Luka i koji običaji prate Lučindan

Sveti Luka je bio jedan od četvorice jevanđelista, lekar i saradnik apostola Pavla. On je autor Jevanđelja po Luki i Dela apostolskih. U hrišćanskoj tradiciji, Sveti Luka se poštuje kao zaštitnik lekara, farmaceuta i umetnika. Predanje takođe navodi da se smatra začetnikom hrišćanskog ikonopisa, pa ga posebno poštuju slikari i ikonopisci.

Lučindan je u narodu poznat po brojnim običajima i izrekama koje su nekada služile za predviđanje zime. Izreke kao što su „Sveti Luka, sneg do kuka“ i „Ide Luka, eto vuka“ govore o značaju ovog praznika u narodnoj tradiciji. Osim toga, proslava Svetog Luke je vreme kada se porodica okuplja, a slavska trpeza i običaji podsećaju na važnost zajedništva i duhovne tradicije.

Sveti Luka i slavska trpeza tako ostaju u centru pažnje svih onih koji 31. oktobra obeležavaju ovaj značajni praznik. Porodice se trude da očuvaju običaje i simbole slave, dok poštuju crkvena pravila o vrsti hrane koja se služi. Na taj način, Lučindan je prilika da se tradicija prenosi na nove generacije, uz podsećanje na duhovne vrednosti koje praznik nosi.