Najveći pad zabeležen kod pravnih lica, dok je broj preduzetnika blago porastao u odnosu na isti period prethodne godine

Ukupan broj zaposlenih u Srbiji smanjen je u trećem kvartalu 2026. godine za 19.347 osoba, odnosno za 0,8 odsto u poređenju sa istim periodom 2025. godine, saopštio je Republički zavod za statistiku. Prema istom izveštaju, broj zaposlenih u Srbiji iznosio je 2.346.398 u trećem kvartalu, što ukazuje na nastavak trenda pada zaposlenosti na domaćem tržištu rada.

Detaljna struktura zaposlenih i kvartalna poređenja

Od ukupnog broja zaposlenih, 1.873.384 je radilo u pravnim licima. Preduzetnici, lica zaposlena kod njih i oni koji samostalno obavljaju delatnost činili su 431.177 zaposlenih, dok je broj registrovanih individualnih poljoprivrednika iznosio 41.837. Pad broja zaposlenih u pravnim licima iznosio je 19.818 osoba ili jedan odsto u odnosu na treći kvartal 2025. godine. S druge strane, broj preduzetnika, lica zaposlenih kod njih i samostalnih delatnika povećan je za 3.597, odnosno 0,8 odsto. Broj individualnih poljoprivrednika smanjen je za 3.126, što predstavlja pad od sedam odsto u istom periodu.

Trendovi zaposlenosti i ekonomski kontekst

Posmatrajući promene u odnosu na prethodni kvartal, ukupni broj zaposlenih u Srbiji je manji za 9.542 ili 0,4 odsto. Broj zaposlenih u pravnim licima opao je za 11.381 (0,6 odsto), dok je segment preduzetnika zabeležio rast od 2.627 lica ili 0,6 odsto. Registrovani individualni poljoprivrednici smanjeni su za 788 ili 1,8 odsto. Ovi podaci ukazuju na to da je pad zaposlenosti najizraženiji u sektoru pravnih lica, dok su preduzetnici jedina kategorija sa blagim rastom zaposlenosti. Analizirajući širu sliku, smanjenje zaposlenih kod pravnih lica može ukazivati na restrukturiranje kompanija ili smanjenje privredne aktivnosti u pojedinim industrijama. S druge strane, rast broja preduzetnika i samostalnih delatnosti sugeriše na povećanu fleksibilnost tržišta rada ili prelazak dela radne snage iz formalnog sektora u preduzetništvo.

Izazovi i značaj praćenja zaposlenosti

Broj zaposlenih u Srbiji jedan je od ključnih makroekonomskih indikatora i ima direktan uticaj na ukupnu potrošnju, poreske prihode i stabilnost penzionog sistema. Pad zaposlenosti u pravnim licima, posebno u uslovima globalnih ekonomskih izazova, može uticati na dinamiku privrednog rasta. Pored toga, smanjenje broja registrovanih individualnih poljoprivrednika može biti posledica strukturnih promena u sektoru ili migracije radne snage ka urbanim sredinama. Nastavak praćenja trenda zaposlenosti i njegove strukture ostaje od suštinskog značaja za blagovremenu izradu ekonomskih politika i podršku održivom tržištu rada. S obzirom na izražene razlike među segmentima zaposlenih, ekonomski analitičari ističu potrebu za detaljnijom analizom uzroka ovih promena na tržištu rada. Podaci za naredne kvartale pokazaće da li se radi o privremenom poremećaju ili o trajnijim tendencijama u strukturi zaposlenih u Srbiji.

Novi alternativni investicioni fond nudi pristup globalnim tržištima, poreske olakšice i profesionalno upravljanje za dugoročne investitore

UniCredit Invest predstavio je onemarkets UC Invest Alternative Fund, inovativni investicioni fond koji omogućava domaćim investitorima ulaganje u međunarodna tržišta kroz minimalnu investiciju od 100 evra po jedinici. Javni poziv za upis i uplatu investicionih jedinica traje od 22. oktobra do 5. novembra 2026, navodi se u zvaničnom saopštenju kompanije. Fond je posebno dizajniran za one koji žele diverzifikaciju kapitala izvan tradicionalnih oblika štednje i investiranja i stavlja akcenat na dugoročno ostvarivanje investicionih ciljeva.

Prednosti ulaganja kroz alternativni fond

Kroz onemarkets UC Invest Alternative Fund, investitori dobijaju pristup međunarodnim tržištima bez potrebe za svakodnevnim praćenjem tržišnih kretanja ili analizom pojedinačnih investicija. Profesionalni tim UniCredit Invest društva upravlja sredstvima u skladu sa definisanom investicionom strategijom. Kao rezultat, investitori su oslobođeni obaveze donošenja svakodnevnih investicionih odluka i mogu koristiti benefite diverzifikacije. Osim toga, fond omogućava investitorima da iskoriste poreske podsticaje propisane zakonodavstvom Republike Srbije. Na osnovu člana 89a Zakona o porezu na dohodak građana, ulaganje u alternativni investicioni fond donosi pravo na poreski kredit, dok poreska olakšica za godišnji porez na dohodak građana može iznositi do 50% utvrđene poreske obaveze.

Investicioni horizont i troškovi ulaganja

Fond je namenjen investitorima sa dugoročnim investicionim horizontom, a preporučeni period ulaganja je najmanje tri godine. Za sredstva koja ostanu u fondu duže od tri godine, ne obračunava se izlazna naknada, što predstavlja dodatni stimulans za dugoročne ulagače. Pored toga, cena jedne investicione jedinice tokom trajanja javnog poziva iznosi tačno 100 evra. Uporedo sa tim, investitorima se pruža mogućnost da kroz jedno rešenje ostvare pristup širem spektru tržišta i investicionih strategija, kao i stručnom upravljanju portfoliom.

Regulatorni okvir i širi značaj fonda

U skladu sa važećim propisima, investiranje u alternativni investicioni fond nudi dodatnu sigurnost kroz jasnu poresku regulativu i transparentnost poslovanja. S druge strane, ovakav proizvod može doprineti razvoju domaćeg tržišta kapitala i jačanju investicione kulture u Srbiji, što je važno za diverzifikaciju izvora potencijalnog prinosa. Kao rezultat, novi fond može privući širi krug investitora koji teže profesionalno upravljanim i transparentnim investicionim rešenjima na međunarodnim tržištima.

Svečanost je održana pod pokroviteljstvom Pokrajinskog sekretarijata za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova, uz podršku Sektora za zaštitu osoba sa invaliditetom Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Program je upotpunjen prigodnim kulturno-umetničkim sadržajem.

Prisutnima su se pozdravnim rečima obratili predsednica Saveza invalida rada Vojvodine Stana Svilarov i predsednik Opštinske organizacije invalida rada Vrbas Svetislav Alargić. Očekuje se i učešće predstavnika nadležnog ministarstva, Pokrajinskog sekretarijata i lokalne samouprave grada Vrbasa.

U okviru svečanosti istaknut je značaj sedam decenija rada Opštinske organizacije invalida rada Vrbas, koja svojim postojanjem i aktivnostima doprinosi okupljanju, podršci i zaštiti prava osoba sa invaliditetom.

Poseban osvrt posvećen je značaju 3. decembra – Međunarodnog dana osoba sa invaliditetom, koji predstavlja priliku da se dodatno ukaže na potrebu za ravnopravnošću, socijalnom sigurnošću, dostojanstvenim životom i aktivnim učešćem osoba sa invaliditetom u svim oblastima društva.

Predsednica Saveza invalida rada Vojvodine Stana Svilarov naglasila je da Savez nastoji da svojim delovanjem pruži podršku invalidima rada, da ih okupi i osnaži, kao i da doprinese poboljšanju njihovog društvenog i materijalnog položaja. Posebno je ukazala na značaj podrške nadležnih institucija, lokalnih samouprava i svih saradnika koji doprinose radu organizacija.

Savez invalida rada Vojvodine nastavlja da se zalaže za veće uključivanje osoba sa invaliditetom u društveni život, unapređenje uslova za rad organizacija i jačanje međusobne solidarnosti. Za ostvarivanje ovih ciljeva neophodni su zajednički rad, razumevanje i kontinuirana podrška institucija i šire zajednice.

U završnom delu svečanosti organizovana je podela slika i prigodnih poklona, nakon čega su se učesnici družili uz zakusku i osveženje.

Obeležavanje ovog značajnog jubileja još jednom je podsetilo na važnost zajedništva, humanosti i istrajnosti u borbi za bolji položaj invalida rada.

Jer, kako je istaknuto u obraćanju gostima: „Mi živimo sa vama, a ne pored vas.“

Samo zajedničkim delovanjem možemo graditi društvo u kojem će osobe sa invaliditetom imati ravnopravno mesto, poštovanje i mogućnost da dostojanstveno žive i aktivno učestvuju u zajednici.