Banka pojašnjava da su tvrdnje o pokušaju iznošenja oko milijardu dinara netačne i apeluje na odgovorno izveštavanje.

Banka Poštanska štedionica oglasila se povodom navoda iz Dnevnika 2, Radio-televizije Srbije, u kojima se tvrdi da je iz ove banke navodno pokušano iznošenje oko milijardu dinara. Iz banke su jasno poručili da su takve tvrdnje netačne i da pokušaj iznošenja tog iznosa nije postojao. Ovim povodom, Poštanska štedionica ističe da je reč o neosnovanim i neproverenim informacijama koje mogu izazvati nepotreban nemir među građanima i klijentima.

Banka podseća da je Poštanska štedionica stabilna, likvidna i sistemski značajna finansijska institucija koja posluje u skladu sa svim važećim propisima. Osim toga, poslovanje se odvija pod strogim kontrolnim mehanizmima i pod nadzorom nadležnih regulatornih organa. Povezivanje nepostojećeg događaja sa mogućim ugrožavanjem likvidnosti, redovnosti isplata zarada i penzija, kao i stabilnosti finansijskog sistema, prema saopštenju banke, predstavlja neosnovano dovođenje u pitanje sigurnosti institucije.

Zvanični demanti i poziv na proveru informacija

U saopštenju, Poštanska štedionica naglašava važnost odgovornog izveštavanja i poziva sve medije da informacije o poslovanju finansijskih institucija zasnivaju isključivo na proverenim i tačnim činjenicama. Iz banke upozoravaju da iznošenje neproverenih informacija može narušiti poverenje građana u bankarski sistem, što se gradi decenijama. Takođe, banka u državnom vlasništvu ističe da se sve platne transakcije i raspolaganje sredstvima odvijaju kroz propisane procedure, uz uspostavljene mehanizme interne kontrole i regulatornog nadzora.

Pored toga, Poštanska štedionica poručuje da nastavlja da redovno i nesmetano izvršava sve svoje obaveze prema klijentima, građanima, privredi i državnim institucijama. “Zbog toga je od izuzetne važnosti da se informacije koje se odnose na poslovanje banaka zasnivaju isključivo na proverenim i tačnim činjenicama”, navodi se u saopštenju.

Stabilnost i poverenje kao prioritet

Iz Poštanske štedionice podsećaju da institucija više od jednog veka uživa poverenje građana Srbije. Banka je pozvala sve medije, uključujući i Radio-televiziju Srbije, koji su preneli sporne navode, da objave demanti kako bi javnost bila potpuno i tačno informisana. Na taj način, građani i klijenti mogu biti sigurni u stabilnost i ispravnost poslovanja ove finansijske institucije.

Zbog toga, Poštanska štedionica još jednom apeluje na odgovornost u izveštavanju i proveru informacija pre objavljivanja, jer neproverene tvrdnje mogu imati značajne posledice za celokupno poverenje u finansijski sistem.

Radnik je pronašao uplašenog loptastog pitona u dvorištu osnovne škole, a vlasnik se ubrzo javio i preuzeo zmiju.

Neobična situacija dogodila se na Novom Beogradu kada je u dvorištu jedne osnovne škole pronađen loptasti piton. Ovaj neobični prizor iznenadio je radnika koji je čistio dvorište i naišao na zmiju koja je bila sklupčana i vidno uplašena. Kada su prolaznici pokušali da joj priđu, piton je počeo da šišti, pokazujući da mu okruženje nije prijatno.

Uprava škole brzo je reagovala, pa su nadležni organi obavešteni i odmah su došli na lice mesta. Prema njihovim rečima, piton je vrlo mlad — reč je o bebi dugačkoj oko 40 centimetara. Zbog toga se među zaposlenima i roditeljima javila zabrinutost da možda negde u blizini postoji i odrasla jedinka.

Kako je piton dospeo u školsko dvorište?

Međutim, prema nezvaničnim informacijama, situacija se ubrzo razjasnila. Javio se vlasnik koji je potvrdio da je piton njegov ljubimac i da mu je slučajno ispao iz ranca. Zahvaljujući brzoj reakciji škole i nadležnih službi, zmija je bezbedno preuzeta i vraćena vlasniku.

Loptasti piton, poznat i kao Python regius, jedna je od najpopularnijih vrsta zmija koje se čuvaju kao kućni ljubimci. Ova vrsta potiče iz zapadne i centralne Afrike i poznata je po svojoj mirnoj naravi. Odrasli primerci najčešće dostižu dužinu između 1,2 i 1,5 metara, pri čemu su ženke u proseku nešto krupnije od mužjaka.

Loptasti piton — karakteristike i ponašanje

Naziv je dobio po karakterističnom načinu na koji se brani — kada se uplaši, sklupča se u čvrstu loptu i sakrije glavu u sredinu tela. Ovakvo ponašanje primećeno je i u ovom slučaju, jer je piton bio sklupčan i nije pokazivao agresiju, osim što je šištao na pokušaje da ga neko podigne.

Škole i ustanove koje se nalaze u urbanim sredinama retko se suočavaju sa ovakvim situacijama. Ipak, ovakvi incidenti pokazuju koliko je važno brzo reagovati i obavestiti nadležne službe. Na taj način se sprečavaju potencijalne neprijatnosti i obezbeđuje bezbednost dece i zaposlenih.

Prema poslednjim informacijama, u dvorištu škole više nema zmija, a vlasnik je zahvalio svima koji su pomogli da se njegov ljubimac bezbedno vrati kući. Ovaj događaj još jednom podseća na to da je odgovorno držanje kućnih ljubimaca ključno, posebno kada su u pitanju egzotične vrste.

Prema saopštenju Hrvatskog zavoda za javno zdravstvo, registrovano je 25 slučajeva virusa Zapadnog Nila, a jedna osoba je preminula.

Sezona infekcija virusom Zapadnog Nila u Hrvatskoj ove godine beleži značajan porast u odnosu na prethodnu godinu, navodi Hrvatski zavod za javno zdravstvo. Ukupno je potvrđeno 25 slučajeva zaraze, što je više nego prošle godine kada je zabeleženo šest slučajeva. Ove godine, prema saopštenju, jedna osoba je preminula.

Najveći broj obolelih zabeležen je na području Zagreba i njegove okoline. Tačnije, osam slučajeva potvrđeno je u samom Zagrebu, dok je sedam registrovano u Zagrebačkoj županiji. Ostali slučajevi prijavljeni su u Krapinsko-zagorskoj županiji (pet), Osječko-baranjskoj županiji (dva) i po jedan slučaj u Koprivničko-križevačkoj, Bjelovarsko-bilogorskoj i Vukovarsko-sremskoj županiji.

Zavod napominje da je preminula osoba bila starije životne dobi i da je imala više hroničnih bolesti. Od 25 potvrđenih slučajeva, kod 19 osoba razvili su se simptomi bolesti. Među njima, dve osobe obolele su od groznice Zapadnog Nila, dok je kod 17 registrovan teži, neuroinvazivni oblik bolesti. Ovaj oblik pogađa centralni nervni sistem i može izazvati meningitis, encefalitis i druge ozbiljne neurološke komplikacije.

Većina slučajeva otkrivena u Zagrebu i okolini

Zavod objašnjava da se u broj prijavljenih slučajeva ubrajaju i osobe koje nisu imale simptome, ali su infekcije otkrivene rutinskim testiranjem dobrovoljnih davalaca krvi i organa. Osim toga, broj slučajeva značajno varira iz godine u godinu, pa je teško prognozirati tok širenja virusa. Ranije otkrivanje slučajeva, kontrola komaraca i lična zaštita od njihovih uboda ostaju ključne mere prevencije.

Prema zvaničnim podacima, najviše zaraženih u Hrvatskoj do sada je zabeleženo 2018. godine, kada su potvrđena 63 slučaja. Ove godine podaci su slični 2022. godini, kada su zabeležena 23 slučaja virusa Zapadnog Nila. Međutim, trenutna epidemiološka situacija u Evropskoj uniji opisana je kao najintenzivnija sezona zaraze do sada, jer je virus otkriven i u severnijim delovima Evrope.

Šta kaže Hrvatski zavod za javno zdravstvo?

Sezona prenosa virusa Zapadnog Nila u Hrvatskoj obično traje od sredine jula do kraja oktobra. Završetak sezone zavisi od vremenskih uslova i aktivnosti komaraca. “Preporučujemo rano otkrivanje slučajeva, suzbijanje komaraca i ličnu zaštitu od uboda,” naveli su iz Hrvatskog zavoda za javno zdravstvo u odgovoru na upit agencije.

Takođe, ističu da broj infekcija može varirati svake godine i da je širenje teško predvideti. Zbog toga je važno pratiti stanje i na vreme preduzimati mere zaštite. U međuvremenu, stručnjaci prate epidemiološku situaciju i apeluje se na građane da budu oprezni tokom toplih meseci, kada su komarci najaktivniji.