Prema saopštenju Hrvatskog zavoda za javno zdravstvo, registrovano je 25 slučajeva virusa Zapadnog Nila, a jedna osoba je preminula.

Sezona infekcija virusom Zapadnog Nila u Hrvatskoj ove godine beleži značajan porast u odnosu na prethodnu godinu, navodi Hrvatski zavod za javno zdravstvo. Ukupno je potvrđeno 25 slučajeva zaraze, što je više nego prošle godine kada je zabeleženo šest slučajeva. Ove godine, prema saopštenju, jedna osoba je preminula.

Najveći broj obolelih zabeležen je na području Zagreba i njegove okoline. Tačnije, osam slučajeva potvrđeno je u samom Zagrebu, dok je sedam registrovano u Zagrebačkoj županiji. Ostali slučajevi prijavljeni su u Krapinsko-zagorskoj županiji (pet), Osječko-baranjskoj županiji (dva) i po jedan slučaj u Koprivničko-križevačkoj, Bjelovarsko-bilogorskoj i Vukovarsko-sremskoj županiji.

Zavod napominje da je preminula osoba bila starije životne dobi i da je imala više hroničnih bolesti. Od 25 potvrđenih slučajeva, kod 19 osoba razvili su se simptomi bolesti. Među njima, dve osobe obolele su od groznice Zapadnog Nila, dok je kod 17 registrovan teži, neuroinvazivni oblik bolesti. Ovaj oblik pogađa centralni nervni sistem i može izazvati meningitis, encefalitis i druge ozbiljne neurološke komplikacije.

Većina slučajeva otkrivena u Zagrebu i okolini

Zavod objašnjava da se u broj prijavljenih slučajeva ubrajaju i osobe koje nisu imale simptome, ali su infekcije otkrivene rutinskim testiranjem dobrovoljnih davalaca krvi i organa. Osim toga, broj slučajeva značajno varira iz godine u godinu, pa je teško prognozirati tok širenja virusa. Ranije otkrivanje slučajeva, kontrola komaraca i lična zaštita od njihovih uboda ostaju ključne mere prevencije.

Prema zvaničnim podacima, najviše zaraženih u Hrvatskoj do sada je zabeleženo 2018. godine, kada su potvrđena 63 slučaja. Ove godine podaci su slični 2022. godini, kada su zabeležena 23 slučaja virusa Zapadnog Nila. Međutim, trenutna epidemiološka situacija u Evropskoj uniji opisana je kao najintenzivnija sezona zaraze do sada, jer je virus otkriven i u severnijim delovima Evrope.

Šta kaže Hrvatski zavod za javno zdravstvo?

Sezona prenosa virusa Zapadnog Nila u Hrvatskoj obično traje od sredine jula do kraja oktobra. Završetak sezone zavisi od vremenskih uslova i aktivnosti komaraca. “Preporučujemo rano otkrivanje slučajeva, suzbijanje komaraca i ličnu zaštitu od uboda,” naveli su iz Hrvatskog zavoda za javno zdravstvo u odgovoru na upit agencije.

Takođe, ističu da broj infekcija može varirati svake godine i da je širenje teško predvideti. Zbog toga je važno pratiti stanje i na vreme preduzimati mere zaštite. U međuvremenu, stručnjaci prate epidemiološku situaciju i apeluje se na građane da budu oprezni tokom toplih meseci, kada su komarci najaktivniji.

Srpska pravoslavna crkva i vernici 31. oktobra obeležavaju Svetog Luku, praznik bogat običajima, molitvama i predskazanjima zime.

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici u subotu proslavljaju Svetog Luku, poznatog kao jedan od sedamdesetorice apostola i autora jednog od četiri jevanđelja. Ovaj praznik, u narodu poznat kao Lučindan, ima posebno mesto u narodnom kalendaru jer označava prelazak iz jeseni u zimu. Prema narodnom verovanju, na Lučindan se strogo zabranjuje obavljanje poslova, a običaji ukazuju na to kako će izgledati predstojeća zima.

Za Lučindan se vezuju brojni običaji, među kojima je i izgovaranje molitve Svetom Luki, za koju se veruje da donosi zdravlje i otklanja bolesti. Osim toga, praznik je poznat i kao “praznik od vukova”. Domaćini su vezivali vrpce oko tora kako bi zaštitili stoku, uz izreku: “Ide Luka, eto vuka”. Smatra se da bi obavljanje poslova na ovaj dan donelo nesreću, pa se prema narodnoj tradiciji na Lučindan odmaralo i molilo.

Običaji i verovanja za Lučindan

Lučindan je poseban po običajima koji su se zadržali širom Srbije. Pre svega, ovaj praznik se smatra trenutkom kada se procenjuje kakva nas zima čeka. Prema narodnoj izreci, “Sveti Luka, sneg do kuka”, pa se mnogi oslanjaju na posmatranje stoke na jutro Lučindana. Kako je zabeležio Vuk Karadžić, ako stoka podvije noge, očekuje se teška zima, a ako ih opruži, godina će biti dobra.

Takođe, u nekim krajevima Srbije organizuju se takozvane ovnovske svadbe, gde se ovnovi i ovce spajaju nakon perioda razdvajanja, uz običaj da ženska deca jašu ovnove za sreću. Praznik je i porodična slava mnogih domaćinstava i zavetina u pojedinim naseljima. S druge strane, zanatlije su Lučindan slavile kao svoju esnafsku slavu, uz Svetog Luku kao zaštitnika.

Sveti Luka i značaj praznika

Prema predanju, Sveti Luka je poreklom iz sirijske Antiohije i poznat kao osnivač hrišćanskog ikonopisa. Naslikao je tri ikone Bogorodice i ikone apostola Petra i Pavla. Njegove mošti su u vreme turskih osvajanja prenete u crkvu u Smederevu, a kasnije u Kupinovo, gde im se gubi trag.

Za života je izučio grčku filozofiju, medicinu i živopis, a bio je i saputnik apostola Pavla. Oko 60. godine napisao je Jevanđelje po Luki i Dela apostolska, koje su danas deo Novog zaveta. Sveti Luka je umro u dubokoj starosti, ostavivši značajan trag u hrišćanskoj tradiciji.

Predskazanja zime i narodni običaji na Lučindan

Posebno je zanimljivo narodno verovanje da se na dan Svetog Luke može saznati kakva nas zima očekuje. U nekim krajevima, domaćini posmatraju ponašanje stoke, dok se u južnoj Srbiji po prvom gostu koji uđe u kuću gata kakva će biti godina. U Crnoj Gori, nebeska duga se tumači kao pojas Svetog Luke, pa se veruje da ovaj svetac moli za narod.

Kao rezultat, Lučindan i dan Svetog Luke su duboko ukorenjeni u narodnoj tradiciji, običajima i verovanjima o zdravlju, blagostanju i predstojećoj zimi. Ovaj praznik i dalje okuplja ljude širom Srbije, koji poštuju pravila i običaje svojih predaka.

Radnik je pronašao uplašenog loptastog pitona u dvorištu osnovne škole, a vlasnik se ubrzo javio i preuzeo zmiju.

Neobična situacija dogodila se na Novom Beogradu kada je u dvorištu jedne osnovne škole pronađen loptasti piton. Ovaj neobični prizor iznenadio je radnika koji je čistio dvorište i naišao na zmiju koja je bila sklupčana i vidno uplašena. Kada su prolaznici pokušali da joj priđu, piton je počeo da šišti, pokazujući da mu okruženje nije prijatno.

Uprava škole brzo je reagovala, pa su nadležni organi obavešteni i odmah su došli na lice mesta. Prema njihovim rečima, piton je vrlo mlad — reč je o bebi dugačkoj oko 40 centimetara. Zbog toga se među zaposlenima i roditeljima javila zabrinutost da možda negde u blizini postoji i odrasla jedinka.

Kako je piton dospeo u školsko dvorište?

Međutim, prema nezvaničnim informacijama, situacija se ubrzo razjasnila. Javio se vlasnik koji je potvrdio da je piton njegov ljubimac i da mu je slučajno ispao iz ranca. Zahvaljujući brzoj reakciji škole i nadležnih službi, zmija je bezbedno preuzeta i vraćena vlasniku.

Loptasti piton, poznat i kao Python regius, jedna je od najpopularnijih vrsta zmija koje se čuvaju kao kućni ljubimci. Ova vrsta potiče iz zapadne i centralne Afrike i poznata je po svojoj mirnoj naravi. Odrasli primerci najčešće dostižu dužinu između 1,2 i 1,5 metara, pri čemu su ženke u proseku nešto krupnije od mužjaka.

Loptasti piton — karakteristike i ponašanje

Naziv je dobio po karakterističnom načinu na koji se brani — kada se uplaši, sklupča se u čvrstu loptu i sakrije glavu u sredinu tela. Ovakvo ponašanje primećeno je i u ovom slučaju, jer je piton bio sklupčan i nije pokazivao agresiju, osim što je šištao na pokušaje da ga neko podigne.

Škole i ustanove koje se nalaze u urbanim sredinama retko se suočavaju sa ovakvim situacijama. Ipak, ovakvi incidenti pokazuju koliko je važno brzo reagovati i obavestiti nadležne službe. Na taj način se sprečavaju potencijalne neprijatnosti i obezbeđuje bezbednost dece i zaposlenih.

Prema poslednjim informacijama, u dvorištu škole više nema zmija, a vlasnik je zahvalio svima koji su pomogli da se njegov ljubimac bezbedno vrati kući. Ovaj događaj još jednom podseća na to da je odgovorno držanje kućnih ljubimaca ključno, posebno kada su u pitanju egzotične vrste.