Prvi sneg u nižim predelima Srbije moguć je oko 10. novembra, a meteorolozi najavljuju zahlađenje i na planinama već od početka meseca.

Prema najnovijim najavama, sneg u gradovima ove jeseni nije isključen. Kako navodi meteorolog amater Marko Čubrilo, naredni dani biće sve hladniji, a padavine se očekuju širom Srbije. Sneg u gradovima moguć je oko 10. novembra, dok će na planinama prve pahulje stići ranije.

Tokom današnjeg dana, prema saopštenju Republičkog hidrometeorološkog zavoda, vreme će biti pretežno oblačno i uglavnom suvo. Na visokim planinama mogla bi se zabeležiti kratkotrajna pojava slabog snega, dok se u nižim predelima očekuju rosulja ili slaba kiša. Jutarnje temperature kretaće se od 5 do 11 stepeni, a najviša dnevna od 10 do 16 stepeni. U ovom periodu duvaće slab do umeren zapadni i severozapadni vetar.

Prognoza za naredne dane i padavine u brdsko-planinskim predelima

Do kraja ove i početkom naredne sedmice, vreme će ostati pretežno oblačno i relativno sveže. Povremene kiše očekuju se u većem delu zemlje, dok će na visokim planinama padati sneg. Prema prognozi RHMZ, češće padavine u brdsko-planinskim predelima očekuju se od nedelje do utorka, odnosno od 1. do 3. novembra.

Marko Čubrilo ističe da će snežne padavine na planinama biti moguće već oko 3. novembra, posebno na nadmorskoj visini od oko 800 metara. Takođe, u četvrtak, petak i subotu povremeno se očekuje kiša i u nižim predelima, dok će se granica snega sa 1.300 na oko 900 metara postepeno spuštati. U ovom periodu, vetar će povremeno biti jak, posebno severozapadni, a duž Jadrana očekuje se bura. Jutarnje temperature kretaće se od -2 do 6 stepeni, a dnevne između 7 i 12 stepeni.

Sneg u gradovima oko 10. novembra i promene u drugoj polovini meseca

Od nedelje, uz razvoj sekundarnog ciklona iznad Jonskog mora, može doći do daljeg pogoršanja vremena i dodatnog zahlađenja. Tada bi istok regiona mogao dobiti konkretnije padavine, a snežna granica će se spustiti na oko 800 metara. Planinske oblasti iznad 1.000 metara mogle bi imati prvi konkretniji snežni pokrivač ove jeseni. Oko 3. novembra dnevni maksimumi biće između 4 i 10 stepeni.

Prema rečima Marka Čubrila, od 5. do 7. novembra vreme će biti uglavnom suvo, ali hladno uz slabe jutarnje mrazeve. Nakon tog perioda, moguće je dalje zahlađenje i pojava snega ispod 700 metara nadmorske visine. Dnevne temperature oko 11. novembra verovatno će se kretati između 1 i 5 stepeni.

Bez obzira na zimski karakter vremena u prvoj polovini novembra, druga polovina meseca mogla bi doneti toplije dane. Očekuje se jače zonalno strujanje, što znači povratak tipično jesenjeg vremena i dominantnih zapadnih vetrova, dok bi oko 10. novembra vetrovi mogli privremeno biti slabiji ili okrenuti na istočne smerove.

Sneg u gradovima i nižim predelima Srbije ove godine zavisiće od razvoja ciklona i promena u strujanju vazduha. Kako trenutno stoje prognoze, početak novembra donosi padavine, zahlađenje i mogućnost snega ne samo na planinama, već i u gradovima širom Srbije.

Sezona virusa je u jeku, a prepoznavanje razlike između gripa i prehlade može biti ključno za pravovremenu reakciju.

Sezona virusa je u jeku i mnogi se pitaju kako da razlikuju grip ili prehladu. Iako su obe infekcije česte tokom jeseni i zime, njihovi simptomi i tok bolesti se razlikuju, što je važno za brži oporavak i sprečavanje komplikacija. Prema saopštenju stručnjaka, grip može izazvati ozbiljnije tegobe, naročito kod osetljivih grupa, dok prehlada obično ima blaži tok.

Kako prepoznati prehladu

Prehlada je najčešće blaga infekcija gornjih disajnih puteva, a izazivaju je različiti virusi. Simptomi prehlade se razvijaju postepeno. Najčešće uključuju zapušen nos, kijanje, blagi bol u grlu, povremeni kašalj, blagi umor i eventualno blago povišenu temperaturu. Tegobe traju od pet do sedam dana, a komplikacije su retke. Međutim, trajanje i intenzitet simptoma mogu da variraju u zavisnosti od zdravlja osobe i virusa koji je prouzrokovao infekciju.

Simptomi gripa i kada zabrinuti

Za razliku od prehlade, grip izazivaju virusi influence tipa A ili B. Simptomi se pojavljuju naglo, često u roku od nekoliko sati. Osoba može naglo dobiti visoku temperaturu, jake bolove u mišićima i zglobovima, izražen umor i iscrpljenost, glavobolju, suv nadražajan kašalj i gubitak apetita. Oporavak od gripa traje duže nego kod prehlade, a umor može potrajati i nekoliko nedelja. Posebno su ugrožene starije osobe, trudnice, hronični bolesnici i oni sa oslabljenim imunitetom, jer kod njih postoji veći rizik od komplikacija poput upale pluća.

Kako se leče grip ili prehlada

Kod obe infekcije, antibiotici nisu efikasni, osim ako lekar ne utvrdi bakterijsku komplikaciju. Lečenje se svodi na ublažavanje simptoma: potrebno je odmarati, unositi dovoljno tečnosti, jesti laganu hranu i koristiti sredstva za snižavanje temperature ili ublažavanje bolova po savetu lekara. Kod rizičnih grupa, preporučuje se javljanje lekaru odmah po pojavi simptoma gripa, jer antivirusna terapija može biti korisna ako se primeni na vreme.

Kada je obavezna poseta lekaru

Lekarsku pomoć treba potražiti ako se simptomi pogoršavaju, ako temperatura traje duže vreme ili se nakon poboljšanja ponovo jave tegobe. Posebnu pažnju obratite na otežano disanje, bol u grudima, izraženu slabost, vrtoglavicu i druge neuobičajene simptome. Temperatura viša od 39 stepeni koja ne reaguje na uobičajenu terapiju zahteva procenu stručnjaka. Takođe, starije osobe, trudnice, hronični bolesnici i osobe sa slabim imunitetom treba da se ranije jave lekaru.

Prevencija: kako umanjiti rizik od virusa

Redovno pranje ruku, provetravanje prostorija i izbegavanje bliskog kontakta sa osobama koje imaju simptome respiratornih infekcija mogu smanjiti rizik od oba virusa. Sezonska vakcina je najefikasnija specifična zaštita od gripa i preporučuje se rizičnim grupama. Kvalitetan san, uravnotežena ishrana i fizička aktivnost takođe doprinose otpornosti organizma. Najvažnija razlika između gripa i prehlade je u načinu početka i jačini simptoma – grip obično započinje naglo i iscrpljuje organizam, dok prehlada dolazi postepeno i sa blažim tegobama. Ipak, simptomi se mogu preklapati, pa se uvek savetuje oprez i, po potrebi, konsultacija sa lekarom.

Vernici danas obeležavaju dan Svetog Longina Sotnika uz poseban običaj, uz verovanje da će dobro delo biti uzvraćeno.

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Svetog Longina Sotnika, mučenika čije ime stoji u crkvenom kalendaru crnim slovom. Običaj koji se posebno poštuje na ovaj dan smatra se važnim za sve koji žele da im se dobro delo vrati. Na dan ove svetkovine, veruje se da svaki gest dobrote donosi blagoslov onome ko ga učini.

Sveti Longin Sotnik bio je rimski kapetan i starešina straže koja je čuvala Hristov grob. Prema jevanđelistima Mateju, Marku i Luki, Longin je bio prisutan na Golgoti tokom raspeća Isusa Hrista. Kada su jevrejske starešine pokušale da potplate vojnike da šire lažnu vest da Hristos nije vaskrsao, već da su ga ukrali njegovi učenici, Longin je odbio da učestvuje u tome. Zbog svoje čvrste vere, bio je progonjen, ali je ostao dosledan svojim uverenjima.

Život i stradanje Svetog Longina Sotnika

Nakon što je saznao da mu preti opasnost, Longin je skinuo vojnički pojas, otišao kod apostola i krstio se. Zatim je tajno napustio Jerusalim i preselio se u Kapadokiju, gde se predao postu i molitvi. Tamo je, kao živi svedok Hristovog vaskrsenja, uspeo da uputi mnoge neznabošce u hrišćansku veru. Na kraju se povukao na imanje svog oca, ali ni tu nije bio pošteđen. Kada je Pilat poslao vojnike da ga pronađu, svetitelj ih je ugostio ne otkrivajući svoj identitet. Tokom noći se molio, a ujutru je izveo i svoja dva druga, obukao pogrebne haljine i sam pokazao vojnicima da je on traženi Longin. Iako su vojnici u početku bili zbunjeni, na njegov zahtev izvršili su naređenje. Longin i njegova dva saputnika tada su pogubljeni.

Čudo koje je povezano sa Svetim Longinom

Mnogo godina kasnije, u Kapadokiji je jedna udovica izgubila vid. Pošto joj lekari nisu mogli pomoći, sa sinom je krenula u Jerusalim da se pokloni svetinjama. Tamo joj je sin iznenada preminuo. U svojoj velikoj tuzi, udovici se javio Sveti Longin Sotnik i obećao da će joj vratiti vid i pokazati sina u nebeskoj slavi. Uputio ju je da iza gradskih zidina pronađe njegovu glavu. Kada je udovica na smetlištu dotakla glavu svetitelja, odmah je progledala. Radosna, odnela je Longinovu glavu, očistila je i čuvala kao veliku dragocenost.

Običaji na dan Svetog Longina Sotnika

Danas, običaj nalaže da vernici posete crkvu, zapale sveću i pomole se za zdravlje i blagostanje. Na povratku kući, preporučuje se da pomognu prvoj osobi koju sretnu. Predanje kaže da će u tom slučaju Sveti Longin Sotnik ispuniti njihove molitve i doneti im sreću i zdravlje. Osim toga, poštovanjem ovog običaja jača se vera u snagu dobrih dela i njihovu sposobnost da se vrate onome ko ih učini.

Na ovaj dan, mnogi vernici razmišljaju o svojim postupcima i trude se da kroz male gestove doprinose opštem dobru, verujući da će se njihova dobrota vratiti na neočekivane načine. Iako je Sveti Longin Sotnik upisan crnim slovom, njegov primer i dalje inspiriše brojne ljude da na današnji dan učine makar jedno dobro delo.