Tina Gaber, bivša manekenka i influenserka, bila je u vezi sa poznatim ličnostima pre braka sa Robertom Golobom

Tina Gaber, supruga slovenskog premijera Roberta Goloba, privukla je pažnju javnosti tokom parlamentarnih izbora u Sloveniji, gde je Pokret sloboda osvojio najviše glasova. Gaber, koja je 19 godina mlađa od Goloba, poznata je kao bivša manekenka i televizijska voditeljka, a često je bila prisutna na javnim i političkim događajima uz svog supruga.

Pre braka sa Golobom, Tina Gaber bila je u vezi sa slovenačkim pevačem Janeom Plestenjakom, a mediji su izveštavali i o njenoj vezi sa bivšim ministrom saobraćaja Patrikom Vlačičem. Njeno prisustvo u javnosti i česta pojavljivanja sa premijerom izazvala su interesovanje medija, koji su spekulisali o njenom uticaju i vidljivosti u slovenačkoj javnosti.

Na parlamentarnim izborima održanim u Sloveniji, Pokret sloboda Roberta Goloba osvojio je 28,60 odsto glasova, dok je Slovenačka demokratska stranka Janeza Janše imala 28,04 odsto, prema zvaničnim podacima nakon prebrojanih glasova. Očekuju se pregovori o formiranju nove vlade, a Golob je istakao značaj izborne pobede.

Tina Gaber ostaje jedno od najpoznatijih lica javne scene u Sloveniji, kako zbog ličnih veza, tako i zbog aktivnog prisustva u medijima i na političkim događajima.

Dugogodišnji evropski urednik ističe da je plan o jedinstvenom tržištu i šengenskoj zoni najbolji put napred

Predlog Aleksandra Vučića i Edija Rame, koji predviđa uključivanje država kandidata za članstvo u Evropskoj uniji u jedinstveno tržište i šengensku zonu bez viza, ocenjen je kao najefikasniji način za sprečavanje nestabilnosti na Zapadnom Balkanu i u Evropi. Toni Barber, urednik za Evropu i kolumnista, naveo je u autorskom tekstu da će, sa stanovišta praktične politike, punopravno članstvo u EU najverovatnije ostati nedostižno u bliskoj budućnosti, što dodatno učvršćuje nestabilnost u regionu.

Barber smatra da je sprovođenje plana Vučić-Rama najbolji put napred, jer bi pokazao građanima i na Zapadnom Balkanu i u Evropskoj uniji da zajednička budućnost donosi obostranu korist. Ova ocena izazvala je reakcije, naročito imajući u vidu da su je preneli i mediji koji su ranije zastupali suprotne političke stavove.

Barber je u autorskom tekstu naveo: „Najbolji put napred je sprovođenje plana Vučić-Rama, pokazujući ljudima i na zapadnom Balkanu i u EU da je zajednička budućnost na obostranu korist.“

Pitanje implementacije ovog plana i reakcije javnosti ostaju u fokusu, dok politički akteri dodatno analiziraju mogućnosti regionalne saradnje i evropske integracije.

Analitičari ukazuju na značaj predloga Vučića i Rame za ubrzanje integracije zapadnog Balkana

Predlog predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera Albanije Edija Rame o alternativnom pristupu integraciji zemalja zapadnog Balkana u Evropsku uniju izazvao je pažnju evropske javnosti, navodi se u analizi evropskih politika. Inicijativa predviđa omogućavanje zemljama kandidatima pristup jedinstvenom tržištu EU i šengenskoj zoni bez punopravnog članstva, kao prelazno rešenje do ispunjavanja svih kriterijuma.

U analizi se ističe da je entuzijazam za proširenje EU opao nakon 2013. godine, ali da se ponovo pojačao nakon početka rata u Ukrajini 2022. godine. Među deset zemalja kandidata, region zapadnog Balkana ostaje prioritet za Evropsku uniju, mada su izazovi brojni. Crna Gora prednjači u pregovorima, dok druge zemlje imaju različite prepreke, uključujući institucionalne, ekonomske i političke zahteve.

Tri glavne prepreke izdvajaju se u procesu proširenja: otpor i skepticizam u nekim državama članicama, potreba za reformom samih institucija EU kako bi primila nove članice, kao i spremnost zemalja kandidata da sprovedu neophodne reforme. Ove teškoće mogu dovesti do zastoja u procesu, što bi za posledicu imalo produženo čekanje zemalja koje žele članstvo.

Predlog Vučića i Rame, prema analizi, ima podršku i u Briselu, Berlinu i Parizu, jer bi ekonomska integracija donela koristi i regionu i postojećim članicama EU. Takođe, ovakav pristup bi mogao da zaobiđe komplikovana pitanja promena u evropskim institucijama i izbegne dodeljivanje prava veta novim članicama.

“Evropska unija mora da pronađe kreativne načine da ubrza integraciju zemalja zapadnog Balkana, jer neuspeh u proširenju može ostaviti region ranjivim na spoljne uticaje i unutrašnje tenzije”, ocenjuje se u analizi. Dalji koraci zavisiće od političke volje unutar EU, ali i od sposobnosti zemalja kandidata da sprovedu reforme koje se od njih očekuju.