Inspekcija sprovela nadzor, tužilaštvo pokrenulo postupak nakon što je Slobodan Selaković (37) preminuo posle stomatološke intervencije

Ministarstvo zdravlja saopštilo je da je zdravstvena inspekcija izvršila inspekcijski nadzor u stomatološkoj ordinaciji u Beogradu, nakon što je Slobodan Selaković (37) iz Valjeva preminuo posle stomatološke intervencije. Do incidenta je došlo 12. februara, kada je Selakoviću izvađeno pet zuba i ugrađeni su mu implantati, nakon čega se nije probudio iz sedacije i 23 dana kasnije preminuo je u Univerzitetskom kliničkom centru Srbije.

Tokom inspekcijskog nadzora, izrečena je mera zabrane obavljanja zdravstvene delatnosti koja nije u skladu sa propisanom delatnošću ordinacije. Stomatološka ordinacija bila je registrovana za opštu stomatologiju, a pružene su usluge iz oblasti oralne hirurgije.

“Podneti su zahtevi za pokretanje prekršajnog postupka protiv osnivača ordinacije, specijaliste oralne hirurgije i specijaliste anesteziologije, reanimatologije i intenzivne terapije. Takođe, odmah je podnet zahtev za sprovođenje vanredne spoljne provere kvaliteta stručnog rada”, naveli su iz Ministarstva zdravlja.

Drugo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu formiralo je predmet povodom smrti Selakovića. “Tužilaštvo je u navedenom predmetu uputilo zahtev za prikupljanje potrebnih obaveštenja Ministarstvu zdravlja, Odeljenju za zdravstvene inspekcije, kao i Institutu za sudsku medicinu radi dostavljanja obdukcionog nalaza. Nakon prikupljanja svih potrebnih podataka biće doneta odluka o daljem postupanju”, saopšteno je iz tužilaštva.

Javnost će o daljem toku postupka biti blagovremeno obaveštena, navode nadležni organi.

Istraživači upozoravaju na poremećaje cirkadijalnog ritma i povećan rizik od pada imuniteta

Prema saopštenju istraživača, višesatni boravak u zatvorenom prostoru bez izlaganja dnevnoj svetlosti može dovesti do ozbiljnog narušavanja biološkog ritma, hormonske ravnoteže i nivoa šećera u krvi. Stručnjaci ukazuju da prirodna sunčeva svetlost igra ključnu ulogu u regulaciji cirkadijalnog ritma, što direktno utiče na lučenje hormona, kvalitet sna i opšte zdravlje.

Detaljno je objašnjeno da boravak u prostorijama sa slabim osvetljenjem tokom dana može izazvati poremećaje koncentracije i povećan umor, dok izlaganje ekranima u večernjim satima dodatno otežava uspavljivanje. Navodi se da osobe koje su tokom dana izložene prirodnom svetlu spavaju dublje i imaju stabilnije raspoloženje, dok manjak sunčeve svetlosti može dovesti do pada vitamina D i slabijeg imuniteta.

Istraživanja su pokazala da vitamin D, koji se sintetiše u koži pod uticajem sunčevih zraka, ima značajnu ulogu u održavanju emocionalne ravnoteže i pravilnom funkcionisanju nervnog sistema. Nedostatak ovog vitamina povezuje se sa lošijim kvalitetom sna i povećanim rizikom od depresije, kao i poremećajem hipotalamus-hipofiza-nadbubrežnog osa, koji kontroliše odgovor na stres.

Pored toga, istraživači ističu da čak i jedan dan proveden u neaktivnosti i sedenju može uticati na povećanje nivoa glukoze u krvi nakon obroka. Dugotrajno sedenje narušava sposobnost tela da reguliše šećer, što može povećati opterećenje na metabolički sistem i doprineti razvoju zdravstvenih problema.

Stručnjaci preporučuju redovno izlaganje prirodnom svetlu i umerenu fizičku aktivnost tokom dana kao ključ za očuvanje zdravlja, jačanje imuniteta i stabilnost hormona.

Zdravstveni radnici savetuju postepeno prilagođavanje rutine sna zbog pomeranja sata poslednje nedelje marta

Letnje računanje vremena u Srbiji počeće u noći između 28. i 29. marta 2026. godine, kada će se kazaljke pomeriti jedan sat unapred, sa 2:00 na 3:00 časa. Ova promena znači da će građani spavati sat vremena kraće, a dan će trajati duže u popodnevnim satima, što može uticati na svakodnevne aktivnosti i opšte zdravlje, saopšteno je iz relevantnih izvora.

Pomeranje sata, iako se svake godine dešava poslednje nedelje marta, može izazvati nelagodnost kod pojedinaca zbog poremećaja biološkog ritma, navika spavanja i buđenja. Stručnjaci navode da su najčešće posledice umor, problemi sa snom, razdražljivost i pad koncentracije, dok su deca, starije osobe i hronični bolesnici posebno osetljivi na ovu promenu. Takođe, može doći do povećanja broja nezgoda i grešaka na poslu neposredno nakon promene vremena.

Klinički psiholog dr Džuli Smit preporučuje građanima da u nedelji pre pomeranja sata postepeno prilagođavaju svoju rutinu spavanja. “Vaš biološki sat ne može da se pomeri za ceo sat u periodu od 24 sata, zato je preporučljivo da počnete unapred. Uvedite rutinu odlaska na spavanje 15 minuta ranije i podesite jutarnji alarm na 15 minuta ranije”, navela je dr Smit. Na ovaj način organizam lakše podnosi promenu i smanjuje se rizik od negativnih posledica.

Stručnjaci dodatno ističu važnost održavanja redovnog rasporeda spavanja, kao i umerenih fizičkih aktivnosti, naročito kod osoba sa kardiovaskularnim oboljenjima. Iako je Evropska unija pokrenula inicijativu za ukidanje sezonskog pomeranja sata, ova praksa će se u Srbiji nastaviti dok ne bude doneta zajednička odluka na nivou evropskih zemalja.