Najnoviji rezultati pokazuju da Likud gubi mesta, dok oba lidera tvrde da mogu formirati vladu. Projekcije se ažuriraju.

Na parlamentarnim izborima u Izraelu, održanim juče, zabeležen je napet razvoj događaja kada su i lider stranke Jašar, Gadi Ajzenkot, i aktuelni premijer Izraela Benjamin Netanjahu, na čelu stranke Likud, proglasili pobedu. Prema poslednjim rezultatima i projekcijama nakon prebrojanih 65 odsto glasova, Likud gubi poslanička mesta, što dodatno komplikuje formiranje nove vlade.

Prema podacima koji su dostupni, Netanjahuov blok mogao bi da osvoji 56 poslaničkih mesta. S druge strane, opozicioni blok ‘Pobeda’, predvođen Gadi Ajzenkotom, osvojio bi 49 mandata, dok bi palestinske stranke dobile 16 mesta. Za formiranje parlamentarne većine i nove vlade u Knesetu potrebno je najmanje 61 mandat od ukupno 120.

Najnoviji rezultati izbora u Izraelu

Ajzenkot je sinoć prvi proglasio pobedu, ističući da mu preliminarni rezultati daju pravo da pokuša da formira vladu. On je naglasio da njegov blok vodi ispred Netanjahuovog sa 53 prema 50 ili 52 prema 50 mandata, međutim, podaci su se menjali tokom noći. Netanjahu se potom obratio u izbornom štabu stranke Likud u Jerusalimu i takođe proglasio pobedu, tvrdeći da je njegova partija „najveća” u Izraelu.

Netanjahu je kritikovao medije zbog predviđanja da će Likud loše proći na izborima, optužujući ih za manipulaciju javnim mnjenjem. „Desničarski blok ima odlučujuću većinu. Moramo da formiramo jaku, nacionalnu, desničarsku vladu”, poručio je Netanjahu svojim pristalicama.

Uloga palestinskih stranaka i pozivi na saradnju

Važan deo izbornog procesa je i učinak palestinskih stranaka, koje bi prema projekcijama osvojile 16 mesta. Lider demokrata Jair Golan pozvao je opozicioni blok Gadi Ajzenkota i njegovu stranku Jašar da se udruže sa arapskim strankama radi formiranja vlade, ističući da bi takva koalicija imala većinu u Knesetu.

„Netanjahu je izgubio. Znam da brojim do 120. 65 je više od 55. Tako funkcioniše izraelska demokratija. Realnost mora da nas nauči jednu jasnu lekciju: Nemamo budućnost ovde ako ne prestanemo da se plašimo. I ako ne prestanemo sa rasizmom. Više ne smemo da prihvatamo Netanjahuovu rasističku podelu na jevrejske i arapske glasove”, napisao je Golan na društvenoj mreži Iks.

Dalji tok prebrojavanja i međunarodne reakcije

Kako je objavljeno, jasnija slika izbornih rezultata očekuje se nešto posle 10 sati po lokalnom vremenu, kada bi trebalo da bude prebrojana većina glasova. Posebno su važni rezultati iz oblasti gde značajnu podršku imaju palestinske stranke, jer mogu odlučiti o konačnom sastavu vlade.

U međuvremenu, bivši američki predsednik Donald Tramp izjavio je da njegova podrška Netanjahuu „mnogo pomogla” izraelskom premijeru. Tramp je ocenio da je rezultat tesan i naveo da se „nerešeno smatra pobedom jer je to velika šahovska partija”.

Na kraju, izbori u Izraelu doneli su neizvesnost, a konačna raspodela mandata biće poznata nakon što svi glasovi budu prebrojani. Do tada, oba tabora tvrde da imaju šansu da formiraju novu vladu, a politička scena ostaje podeljena dok se čekaju konačni rezultati.

Nakon prebrojavanja većine glasova, ni Netanjahu ni Ajzenkot nemaju potrebnih 61 mandat za formiranje vlade.

Parlamentarni izbori u Izraelu doneli su političku neizvesnost, jer je nastupila pat-pozicija u Knesetu. Ni aktuelni premijer Benjamin Netanjahu ni njegov glavni protivnik, Gadi Ajzenkot, trenutno nemaju potrebnih 61 mandat za formiranje stabilne vlade, prema najnovijim projekcijama. Ova pat-pozicija u Knesetu postavila je Izrael pred novo razdoblje političke nesigurnosti, dok je izlaznost na izborima dostigla najviši nivo od 1999. godine.

Prema podacima, stranka Likud koju predvodi Netanjahu ostala je pojedinačno najjača, ali je desničarski blok koji okuplja osvojio samo 55 mandata. To je znatno manje u odnosu na prethodni saziv kada je imao 68 mesta. S druge strane, opozicioni blok protiv Netanjahua procenjen je na 65 mandata. Ipak, ovaj blok čine različite stranke – od levice i centra do desnice, kao i jevrejske i arapske partije, koje su međusobno duboko podeljene.

Rekordna izlaznost arapskog stanovništva

Izbori su zabeležili izlaznost od više od 77,7%, što je najviše u poslednjih dvadeset godina. Posebno je bio izražen odziv arapskog stanovništva, sa izlaznošću od preko 75%. Njihove liste, Zajednička lista i Ra’am, ostvarile su istorijski rezultat od ukupno 16 mandata. Ova izlaznost je direktno uticala na to da Netanjahu ne može da ostvari većinu, ali je istovremeno dodatno zakomplikovala put Ajzenkotu ka formiranju vlade.

Ajzenkot je kao uslov za ulazak arapskih stranaka u vladu postavio priznanje Izraela kao jevrejske države i osudu Hamasa. Međutim, lideri desnice opozicije, Avigdor Liberman i Naftali Benet, već su odbili mogućnost saradnje sa arapskim poslanicima. Zbog toga je i dalje neizvesno da li će bilo koja strana uspeti da formira većinu.

Izjave lidera i naredni koraci

Obojica lidera, Netanjahu i Ajzenkot, obratili su se pristalicama i proglasili politički uspeh. Netanjahu je istakao da je Likud pojedinačno najjača stranka i da desni blok ima jasnu podršku cionističke i jevrejske javnosti. On je naglasio da ne treba dozvoliti da zemlju vodi koalicija koja zavisi od arapskih stranaka. S druge strane, Ajzenkot je izjavio da su građani glasali protiv Netanjahuove vlasti i da je „koalicija neuspeha izgubila poverenje građana“.

Prema zvaničnoj proceduri, naredni potez je na predsedniku Izraela Isaku Hercogu. U sledećim danima, stranke će dati preporuke kome da se poveri mandat za sastavljanje vlade. Kandidat će imati 28 dana da pokuša da okupi većinu. Ako ni Netanjahu ni Ajzenkot ne uspeju da formiraju vladu, Izrael bi mogao ponovo da se suoči sa novim vanrednim izborima.

S obzirom na duboke podele među strankama i rekordnu izlaznost arapskog stanovništva, politička scena u Izraelu ostaje neizvesna. Pat-pozicija u Knesetu potvrđuje da će proces formiranja vlade biti izuzetno složen i nepredvidiv.

Preliminarni podaci pokazuju da blok Gadija Ajzenkota ima prednost ispred Netanjahuovog bloka, dok konačna većina još nije jasna.

Prvi preliminarni rezultati glasanja u Izraelu doneli su iznenađenje: opozicioni blok Gadija Ajzenkota vodi ispred bloka Benjamina Netanjahua, sa odnosom od 53 prema 50 ili 52 prema 50 mandata, prema podacima nekoliko televizijskih stanica. Ova situacija ukazuje da bi izraelska opozicija mogla imati ključnu ulogu u formiranju naredne vlade, iako još uvek nije izvesno ko će na kraju imati većinu.

Izbori su održani širom Izraela u utorak, a biračka mesta zatvorena su u 22 časa. Centralna izborna komisija saopštila je da je izlaznost dostigla 77,7 odsto, što predstavlja povećanje od više od 7 procentnih poena u odnosu na izbore 2022. godine, kada je izlaznost iznosila 70,6 odsto. Ovo pokazuje rastuće interesovanje građana za političku budućnost zemlje, što bi moglo imati značajan uticaj na konačni ishod izbora.

Ajzenkot proglasio pobedu, Netanjahu beleži blagu prednost u direktnom poređenju

Gadi Ajzenkot, lider opozicione stranke Jašar, već je proglasio pobedu u saopštenju objavljenom u utorak uveče. On je istakao da bi prema preliminarnim rezultatima trebalo da dobije priliku da prvi pokuša da formira novu vladu, koja bi zamenila aktuelnog premijera Netanjahua. Do trenutka objave rezultata, Ajzenkot se nije javno obraćao, dok su u pozadini trajali intenzivni razgovori i dogovori sa liderima ostalih stranaka iz njegovog bloka.

U međuvremenu, prema ocenama dostupnim iz izbornih rezultata, Netanjahu je zadržao blagu prednost u direktnom poređenju sa Ajzenkotom, što dodatno komplikuje proces formiranja stabilne većine. Prema dosadašnjim podacima, ni jedan od dva glavna politička bloka još uvek nema jasnu većinu koja bi omogućila samostalno formiranje vlade.

Izlazne ankete i naredni koraci u procesu

Prema rezultatima izlaznih anketa, situacija ostaje veoma neizvesna, jer ni opozicija ni vladajući blok nemaju dovoljnu podršku za čistu većinu u izraelskom parlamentu. Pored toga, visoka izlaznost na izborima dodatno doprinosi nepredvidivosti i povećava mogućnost promene odnosa snaga u zvaničnim rezultatima.

Konačni rezultati glasanja biće poznati u narednim danima, nakon što Centralna izborna komisija obradi sve pristigle glasove. Opozicija u Izraelu već je proglasila pobedu, ali proces formiranja vlade zavisiće od daljih pregovora i konačne raspodele mandata. U svakom slučaju, naredni koraci u izraelskoj politici biće pod budnim okom javnosti, jer će oni odrediti budući pravac zemlje.