Tokom oktobra ovlašćeni menjači prodali su građanima 571,6 miliona evra, dok je prodajni kurs evra dostigao 118,9 dinara u pojedinim menjačnicama

Narodna banka Srbije saopštila je da su menjačnice u oktobru uspešno pokrile povećanu tražnju za evrima. Prema najnovijim podacima, menjači su prodali ukupno 571,6 miliona evra građanima, dok su otkupili 515,3 miliona evra. Neto prodaja evra iznosila je 56,3 miliona evra.

U nekim menjačnicama prodajni kurs evra dostigao je 118,9 dinara. Zvanični prodajni kurs Narodna banka Srbije utvrdila je na 118,3 dinara, što predstavlja blagi rast u odnosu na prethodnih deset dana kada je kurs iznosio 118,2 dinara. S obzirom na ovakve promene, povećana tražnja za evrom postala je tema u javnosti, naročito među građanima koji su tražili devize za lične potrebe.

Povećana tražnja za evrima i uloga banaka

Tokom oktobra, banke su ovlašćenim menjačima isporučile oko 40,27 miliona evra. Na taj način, bankarski sektor je značajno doprineo urednom snabdevanju devizama. Samo u jednom danu, u ponedeljak, menjačnice su prodale 26,2 miliona evra, dok su istovremeno otkupile 23,4 miliona evra. Prosečan kupovni kurs za evro koji su menjačnice primenjivale tog dana iznosio je 116,83 dinara, a prosečan prodajni kurs bio je 118,51 dinar. Ovlašćeni menjači su tog dana od banaka kupili 4,75 miliona evra.

Kao rezultat ovakvih tokova, tržište deviza u Srbiji nastavilo je da funkcioniše bez zastoja, pri čemu su potrebe građana za evrima bile potpuno zadovoljene. S druge strane, banke i menjači su održali stabilnost snabdevanja i sprečili veće oscilacije kursa na tržištu.

Stabilnost deviznog tržišta i reakcija regulatora

Zvanično iz Narodna banka Srbije navode da tržište funkcioniše uredno, a građani mogu bez poteškoća da obave menjačke transakcije. „To potvrđuje da devizno tržište funkcioniše uredno i da građani mogu da obave menjačke transakcije u skladu sa svojim potrebama. Narodna banka Srbije nastaviće da pažljivo prati sva kretanja i da, u skladu sa svojim mandatom, preduzima odgovarajuće mere radi očuvanja stabilnosti i poverenja u domaću valutu“, navodi se u saopštenju.

Povećana tražnja za evrima u menjačnicama pokazuje koliko su poremećaji i neizvesnosti na valutnom tržištu brzo prepoznati od strane građana. Ipak, zbog kontinuirane saradnje banaka i menjača, kao i intervencija centralne banke, devizne potrebe stanovništva tokom oktobra bile su uredno zadovoljene. Ovakva situacija dodatno osnažuje poverenje u domaći finansijski sistem, pri čemu Narodna banka Srbije ostaje ključni garant stabilnosti kursa i deviznog tržišta.

Manifestacija u Prolom Banji ističe značaj podrške, zapošljavanja i inkluzije za osobe sa invaliditetom

Savez za cerebralnu i dečiju paralizu Srbije organizovao je 30. centralnu manifestaciju Nedelja solidarnosti sa osobama sa cerebralnom paralizom u Prolom Banji 22. i 23. oktobra. Ovo okupljanje okupilo je predstavnike udruženja, porodica i institucija sa ciljem da podstakne ekonomsko osnaživanje i veću inkluziju osoba sa invaliditetom u društvu. Fokus manifestacije bio je na podršci zapošljavanju, razvoju samostalnosti i aktivnom učešću u zajednici, što direktno utiče na ekonomski položaj ove populacije.

Podrška lokalnih udruženja i razvoj zapošljavanja

Manifestaciju su, osim Saveza za cerebralnu i dečiju paralizu Srbije, podržali Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i lokalna udruženja iz Prokuplja. Bilja Đorđević, stručnjak za unapređenje prava osoba sa invaliditetom, naglasila je inicijativu za donošenje pravilnika o osnivanju radnih centara. Ovi centri su namenjeni osobama sa trećim stepenom radne sposobnosti koje ne mogu da se zaposle na otvorenom tržištu rada. Prema njenim rečima, kontinuirana podrška kroz usluge koje doprinose osamostaljivanju članova i ekonomskom osnaživanju njihovih porodica ključna je za unapređenje kvaliteta života.

Iskustva iz lokalne zajednice i ekonomski značaj inkluzije

Učesnici su podelili primere uspešnih projekata u zapošljavanju i osnaživanju osoba sa invaliditetom. Marija Stojanović, sekretar Društva za cerebralnu i dečiju paralizu Prokuplje, istakla je značaj saradnje sa lokalnom samoupravom i Savezom. Lokalna samouprava obezbedila je prostor i opremu za rad, dok su kroz projekte i personalnu asistenciju članovi društva podstaknuti da razvijaju sposobnosti i učestvuju u društvenom životu. Na manifestaciji su predstavljeni kreativni radovi članova, što je pokazalo potencijal za ekonomski doprinos zajednici.

Zakonska rešenja i podrška porodicama

Sa aspekta porodice, Maja Nikolić, majka devojčice sa cerebralnom paralizom, pozdravila je donošenje zakona kojim se uređuje status roditelja negovatelja. Ovakva rešenja predstavljaju pomak u podršci porodicama, ali i dalje postoji potreba za unapređenjem usluga, naročito personalne asistencije i podrške lokalnim udruženjima. Učesnici su istakli da mladi sa cerebralnom paralizom žele prijateljstva, društveni život i ekonomsku nezavisnost, što je moguće kroz kontinuiranu podršku zajednice.

Programi za najmlađe i značaj kreativnog izražavanja

U okviru programa “Inkluzivno društvo – jednake mogućnosti” realizovan je četvoromesečni program u saradnji sa konjičkim klubom u Oblačini, usmeren na razvoj i socijalizaciju najmlađih članova. Drugog dana manifestacije održan je program “Literarna jutra” posvećen književnom stvaralaštvu članova Saveza, što dodatno osnažuje njihov društveni i ekonomski položaj. Slogan “Ništa o nama bez nas” podvlači važnost direktnog učešća osoba sa invaliditetom u svim procesima odlučivanja i kreiranja politika.

Zaključak: važnost ekonomskog osnaživanja i inkluzije

Manifestacija u Prolom Banji jasno je pokazala da je ekonomsko osnaživanje osoba sa invaliditetom mogućnost za unapređenje kvaliteta života cele zajednice. Podrška kroz zapošljavanje, kreativne radionice i prilagođene usluge doprinosi njihovoj samostalnosti i ekonomskoj sigurnosti. Na taj način, društvo otvara prostor za povezivanje, inovacije i zajednički razvoj uz puno učešće svih svojih članova.

Tehnološki gigant ulaže milijarde dolara u AI infrastrukturu dok nudi otpremnine zaposlenima širom sveta

Microsoft je pokrenuo program dobrovoljnih otpremnina za 27 odsto zaposlenih, ističući nastavak velikih investicija u infrastrukturu za veštačku inteligenciju. Prema dostupnim informacijama, ovaj potez utiče i na zaposlene na visokim rukovodećim pozicijama, uključujući potpredsednike kompanije. Otpremnine će varirati u zavisnosti od dužine radnog staža i lokalnog zakonodavstva, ali će biti usklađene sa industrijskim standardima za izlazak iz kompanije.

Microsoft nudi otpremnine za 27 odsto zaposlenih i menadžment

Program dobrovoljnih otpremnina nudi mogućnost i članovima menadžmenta da napuste kompaniju pod povoljnim uslovima. Visina otpremnina određuje se prema godinama staža i zakonima zemlje zapošljavanja. Prema navodima portparola kompanije, slični programi u drugim velikim tehnološkim firmama privukli su između tri i pet odsto zaposlenih. To su podaci koji pokazuju mogući odjek slične inicijative u Microsoftu. Kompanija je na kraju juna imala oko 223.000 zaposlenih, što je 5.000 manje nego godinu dana ranije. Ipak, nije precizirano koliko zaposlenih će prihvatiti otpremnine, ali procene se zasnivaju na iskustvima iz industrije.

Investicije u AI infrastrukturu i trendovi u tehnološkom sektoru

Microsoft paralelno investira milijarde dolara u razvoj infrastrukture za centre podataka namenjene veštačkoj inteligenciji. Ova strategija prati globalni trend među tehnološkim kompanijama koje smanjuju broj zaposlenih i istovremeno ulažu u nove tehnologije. Kao rezultat, tržište rada u sektoru informacionih tehnologija prolazi kroz transformaciju. S druge strane, Google je u junu takođe ponudio otpremnine određenim zaposlenima, dok je Amazon ugasio radna mesta u više sektora, uključujući maloprodaju. Od kraja 2025. do početka 2026. godine, Amazon je otpustio oko 30.000 ljudi.

Implikacije za zaposlene i IT industriju

Odluka Microsofta da sprovede program dobrovoljnih otpremnina može uticati na strukturu radne snage i dinamiku unutar kompanije. Otpremnine omogućavaju fleksibilnost zaposlenima u planiranju karijere i finansijskoj sigurnosti pri prelasku na nova radna mesta. Istovremeno, kompanija nastavlja da se fokusira na inovacije i povećanje konkurentnosti na tržištu, posebno kroz razvoj veštačke inteligencije. Slične mere u drugim tehnološkim firmama ukazuju na sve veći značaj optimizacije radne snage u doba intenzivnih tehnoloških promena. Ovakve promene često prate ulaganja u automatizaciju i razvoj digitalne infrastrukture, što menja profil traženih veština i otvara nova radna mesta u domenu AI tehnologija. Takođe, ove promene predstavljaju izazov za zaposlene koji moraju da se adaptiraju na nove trendove i zahteve tržišta.