Trener Mauricio Mataraco juri svoj rekord u LaLigi protiv Atletik Bilbaa, nakon četiri vezane pobede sa Real Sosijedadom.

Real Sosijedad se nalazi pred važnim izazovom u LaLigi, jer bi potencijalna pobeda protiv Atletik Bilbaa na stadionu San Mames omogućila treneru Mauricio Mataracou da po prvi put u karijeri zabeleži pet uzastopnih trijumfa u španskom prvenstvu. Ova utakmica dolazi nakon što je tim iz San Sebastijana savladao Levante i time ostvario četvrtu pobedu zaredom, što je najduži takav niz otkako je Mataraco preuzeo ekipu.

Serija pobeda i trenutna forma Real Sosijedada

U prethodnoj sezoni, Mauricio Mataraco je uspeo da veže tri uzastopne pobede sa Real Sosijedadom, ali se tada njegov niz zaustavio. Ovog puta, posle četiri uzastopna trijumfa, ima priliku da nadmaši sopstveni rekord. Igrači Real Sosijedada su trenutno u odličnoj formi, što potvrđuje i serija od šest pobeda u poslednjih osam kola.

Pored toga, važno je istaći da je početak sezone bio izazovan za klub iz Baskije. Naime, Real Sosijedad je sezonu otvorio gostovanjima protiv Betisa i Real Madrida, gde su teško dolazili do bodova. Međutim, nakon tog perioda usledio je povoljniji raspored koji je ekipa maksimalno iskoristila.

Mataracova motivacija i istorijski kontekst

Mauricio Mataraco, trener poreklom iz Nju Džersija, već ima iskustvo vezivanja četiri pobede zaredom iz vremena kada je vodio Hofenhajm u Bundesligi (2023-24), ali nikada do sada nije stigao do pete. Njegova motivacija za derbi protiv Atletika dodatno raste zbog mogućnosti postavljanja novog ličnog rekorda.

Zanimljivo je podsetiti da je prošle sezone preokrenuo negativan trend rezultata odmah po dolasku na klupu Real Sosijedada. Tada su bili samo dva boda iznad zone ispadanja, ali je zahvaljujući nizu od šest mečeva bez poraza i prolasku u finale Kupa – ovaj put pred publikom – vratio samopouzdanje timu.

Borba za vrh tabele i pogled unapred

Pobeda na San Mamesu bila bi potvrda sjajne forme koju trenutno prikazuju kako Mauricio Mataraco, tako i čitav tim Real Sosijedada. Takođe, osvajanje tri boda imalo bi veliki značaj za plasman ekipe među vodeće na tabeli LaLige.

S obzirom na dosadašnje uspehe pod vođstvom aktuelnog trenera – uključujući plasman u finale Kupa kralja i izborenu vizu za Ligu Evrope – jasno je da svaki sledeći meč nosi dodatni značaj. Derbi protiv Atletika predstavlja priliku ne samo za nastavak niza već i jačanje pozicije kluba među elitom španskog fudbala.

Alberto Abengózar, nekadašnji igrač Albacetea i Getafea, danas predvodi Sporting de Alcázar u Kupu kralja dok radi kao mašinovođa.

Alberto Abengózar je ime koje ljubitelji španskog fudbala pamte iz vremena kada je nastupao za Albacete u Segunda diviziji. Njegov put od mladog talenta do profesionalca, a zatim povratak u rodni Alcázar de San Juan, danas ga vodi kroz zanimljivu kombinaciju dve karijere – kao mašinovođa i kapiten lokalnog kluba Sporting de Alcázar, koji sanja o uspehu u Kupu kralja.

Abengózar je fudbalsku karijeru započeo u mlađim kategorijama Gimnástico de Alcázar. Njegov talenat ubrzo ga je doveo do Getafea, gde je trenirao sa prvim timom. Kasnije prelazi u Albacete, gde debituje sa svega 19 godina u Segunda diviziji. Tokom sezone 2010/11 igrao je četiri utakmice za prvi tim i postigao gol protiv Celte na stadionu Balaídos. Taj trenutak ostaje mu poseban, jer kako sam ističe: “Imao sam sreće da dam gol na tako velikom stadionu, to pamtim zauvek”.

Kroz profesionalni fudbal do novih izazova

U timu Albacetea tih godina bio je i Keylor Navas, tada još mladi golman koji će kasnije osvojiti tri Lige šampiona sa Real Madridom. Abengózar se priseća tog perioda kao privilegovanog vremena kada je mogao da igra protiv vrhunskih rivala: “Uvek sam se osećao kao privilegovan što sam mogao da živim taj profesionalni fudbal”. U sezoni 2011/12 njegov Albacete uspeva da eliminiše Atlético Madrid iz Kupa kralja pod vođstvom Gregoria Manzana.

Međutim, nakon epizode u Albaceteu sledi serija klubova nižih liga – Villarrobledo, Almansa, La Roda, Teruel, Ontinyent i Olímpic de Xàtiva. Tokom tih godina menja gradove i ekipe, ali priznaje da mu je porodica bila oslonac: “Uvek zahvaljujem porodici jer su me držali čvrsto na zemlji”. Nakon što shvata da ne može dalje od Segunda B nivoa i razmišljanja o budućnosti van fudbala, posvećuje se pripremama za posao u železnici.

Povratak kući: kapiten Sportinga i novi san

Kada dobija posao mašinovođe u Renfeu, Alberto Abengózar ipak ne napušta potpuno svoju strast prema fudbalu. Vraća se svom mestu – Sporting de Alcázar postaje njegov novi dom na terenu. Danas nosi kapitensku traku kluba iz rodnog grada dok paralelno radi kao mašinovođa. Klub sada ima priliku da ugosti prvoligaša Málaga CF na stadionu Manuel Delgado Meco u okviru Kupa kralja.

Za njega taj povratak znači mnogo više od igre – to je način da vrati zajednici ono što mu je fudbal dao tokom karijere: “Imam obavezu da pomažem mlađima i prenesem im sportsku kulturu koju treba negovati”. Posebno ga raduje što vidi ispunjene tribine i entuzijazam meštana zbog uspeha tima.

Spoj dve strasti – vozovi i fudbal

Iako svakodnevno upravlja vozovima kroz Španiju, Abengózar pronalazi vreme za treninge i utakmice svog kluba. Često direktno sa posla dolazi na teren kako bi pomogao ekipi koja sada igra važnu utakmicu protiv Málage. Kaže da ga motiviše želja da uživa u procesu bez obzira na rezultat: “Važno je uživati u procesu; to ponavljam svima oko sebe”.

Sada kada Sporting de Alcázar ima priliku za veliki meč protiv prvoligaša pred punim tribinama svog grada, Abengózar oseća veliko uzbuđenje pred možda najvažnijom utakmicom svoje karijere: “Biće to najuzbudljivija utakmica mog života”. Tako zatvara krug – od dečačkih snova do profesionalnog iskustva pa nazad među svoje ljude gde ponovo sanja velike stvari.

Alcázar de San Juan ponovo postaje nacionalna fudbalska pozornica, domaćin Malaga CF-u u eliminaciji Kupa kralja, više od tri decenije posle susreta sa Maradonom i Seviljom.

Sporting de Alcázar će ovog utorka, 27. oktobra, ugostiti Malaga CF na stadionu Manuel Delgado Meco u okviru eliminacije Kupa kralja. Povratak kupa predstavlja poseban trenutak za Alcázar de San Juan, grad koji pamti slavne dane kada je lokalni Gimnástico igrao protiv velikana španskog fudbala. Upravo tada je nastala čuvena fotografija sa Diegom Armandom Maradonom, koja i danas živi u sećanju grada.

Fudbal ima duboke korene u Alcázaru. Prve lopte zavrteli su krajem XIX veka, a tokom XX veka niču klubovi i društva. Poseban uspon beleži Gimnástico, klub koji je tokom sedamdesetih bio obnovljen i najviše vremena proveo u Tercera diviziji. Nikada nije stigao do Segunda B lige, ali je više puta bio blizu plasmana. Najvažnija generacija formirala se početkom devedesetih uz pomoć trenera Joaquina Caparrósa, koji je sezonu 1991/92. vodio prvi tim i istovremeno stvarao temelje školske sportske strukture grada.

Povratak Kupa kralja: istorijski kontekst i značaj

Caparrós je svojim radom postavio osnove koje su kasnije omogućile nezaboravne uspehe Gimnástica. U sezoni 1992/93. klub preuzima Esteban Castellanos. On vodi ekipu kroz neverovatnu seriju pobeda nad Toledo, Valdepeñasom i Eibarom (tada članom Segunde). Svaka eliminacija povećavala je euforiju među navijačima Alcázara i pretvarala lokalni tim u pravu nacionalnu senzaciju.

Sudbina ih potom spaja sa Seviljom koju vodi Carlos Bilardo — a najveća zvezda tog tima bio je Diego Armando Maradona. Prvi meč igra se na Municipal stadionu pred punim tribinama; Sevilla odnosi pobedu 0:2 bez prisustva Maradone na terenu, ali atmosfera dostiže vrhunac. Taj dvomeč bio je prvi put da jedan tim iz Primera zvanično dolazi u Alcázar.

Maradonina noć: simbol jednog grada

Revanš u Sevilli donosi trenutak za istoriju — sada je Maradona tu! Sevilla pobeđuje 5:0 (ukupno 7:0), ali rezultat bledi pred iskustvom koje su igrači Gimnástica stekli tog dana. Upravo tada nastaje legendarna fotografija sa Maradonom okruženim igračima iz Alcázara — slika koja simbolizuje koliko za mali grad znači plasman među najbolje.

Castellanos se priseća: „Bio je to impresivan doživljaj. U Pizjuanu smo na poluvremenu gubili samo 1:0 i imali dve stative… Ali neka nam ostane ono što smo proživeli.” Bilardo mu posle meča priznaje da nije mogao verovati da ekipu čine skoro isključivo lokalni igrači.

Lokalni heroji i nasleđe za budućnost

Većina igrača te legendarne ekipe potiče iz Castilla-La Mancha regiona; mnogi su rođeni baš u Alcázaru ili okolnim mestima. To nije bila selekcija stranaca za jedan meč — to su bili momci iz komšiluka koji su sanjali veliki fudbal.

Za grad od 30 hiljada stanovnika ta epizoda ostaje dokaz da strast prema sportu može dovesti na nacionalnu scenu čak i one koji nisu favoriti niti miljenici medija. Klub je time zauvek upisan na mapu španskog fudbala.

Manuel Delgado Meco – ime stadiona kao simbol tradicije

Danas stadion nosi ime Manuela Delgada Meca, nekadašnjeg igrača Gimnastica koji postaje jedan od pionira fizičke pripreme u španskom fudbalu. On potiče iz Alcázara de San Juan; karijeru počinje lokalno pa prelazi kroz mlađe kategorije Real Madrida pre nego što potpuno posveti život sportskoj nauci.

Sada, povodom duela Sporting de Alcázar – Malaga CF, grad ponovo diše kao nekada — spreman da još jednom pokaže koliko ljubav prema fudbalu može biti snažna pokretačka snaga.