Pokret mladih traži odgovornost i transparentnost, dok evropski protesti beleže porast u više od 70 zemalja

Studentski protesti u Srbiji izbili su nakon tragedije na železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra 2024. godine, kada je poginulo 16 ljudi. Zbog rasta troškova života, korupcije i stambene krize, studentski bunt iz Srbije privukao je pažnju evropske javnosti i pokrenuo pitanje da li ovakvi protesti mogu postati međunarodni fenomen. Prvobitni zahtevi studenata odnosili su se na utvrđivanje odgovornosti za nesreću, transparentnost u vođenju javnih radova i kažnjavanje odgovornih za napade na demonstrante.

Korupcija i nepoverenje u institucije kao pokretači protesta

U Srbiji i Albaniji, demonstracije su rezultat dugogodišnjih problema sa korupcijom i koncentracijom političke moći. S druge strane, u drugim evropskim državama razlozi protesta često uključuju pitanja stanovanja, obrazovanja ili javne potrošnje. Kao rezultat, iako se protesti na različitim lokacijama dešavaju približno u isto vreme, njihovi uzroci i zahtevi često se razlikuju. Tokom 2025. godine, studentski pokret u Srbiji prerastao je iz univerzitetske inicijative u širi politički projekat. U maju 2025. zatraženo je raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Studentima su se pridružili i građani drugih generacija, što je proširilo uticaj pokreta na čitavo društvo.

Uticaj studentskog bunta iz Srbije na evropske proteste

Iako evropski mediji porede studentski protesti u Srbiji sa sličnim pokretima u Slovačkoj, Grčkoj, Španiji i Portugalu, uvek je važno razlikovati da li je reč o inspiraciji, preuzimanju metoda ili samo o paralelnim pojavama izazvanim sličnim društvenim problemima. Evelyn Mantoiu iz European Partnership for Democracy navela je da su tokom 2025. protesti izbili u više od 70 zemalja i nastavili se tokom 2026. godine. Ključna karakteristika ovih pokreta jeste upotreba digitalnih platformi za organizaciju i širenje informacija, kao i decentralizovana struktura vođstva. U Srbiji je to omogućilo studentima da očuvaju autonomiju pokreta i izbegnu identifikaciju sa pojedinačnim liderima. Međutim, decentralizacija otežava pregovore sa vlašću i usaglašavanje zahteva, što može ograničiti dugoročnu političku efikasnost.

Šira društvena i ekonomska perspektiva studentskih protesta

Pitanje može li studentski protesti u Srbiji da pređu granice zavisi od više faktora. Prva dva su direktna inspiracija i preuzimanje metoda, dok treći podrazumeva da slični ekonomski i društveni problemi proizvode spontane proteste širom Evrope. Mladi najčešće iniciraju ove pokrete, ali se nezadovoljstvo širi i na druge društvene grupe zbog korupcije, ekonomske nejednakosti i problema sa javnim uslugama. U Španiji i Portugalu, protesti su posebno usmereni na rastuće troškove stanovanja koji pogađaju mlađe generacije. Kao rezultat, iako studentski protesti u Srbiji nisu jedini ili direktan uzrok evropskih demonstracija, njihova vidljivost i politički uspeh mogu dati vetar u leđa sličnim inicijativama u regionu.

Najvećih sto dužnika zapošljava 7.370 radnika, a dug bez kamate iznosi 690 miliona evra prema podacima Narodne banke Srbije

Sto preduzeća sa najvećim iznosom blokade u Srbiji, prema podacima Narodne banke Srbije na dan 30. septembar 2026. godine, ukupno duguje 81.088.673.863,09 dinara. Ova suma, bez obračunate kamate, iznosi oko 690 miliona evra prema važećem srednjem kursu. Najvećih sto dužnika sa blokiranim računima zapošljava ukupno 7.370 radnika.

Prvo na listi je požarevački Ilbes (Iervolino & Lady Bacardi Entertainment Studios d.o.o.), sa dugom od 6,33 milijarde dinara. Ovo preduzeće koje ima 12 zaposlenih, bavi se produkcijom kinematografskih i audio-vizuelnih dela. Vlasnik je italijanska kompanija Sipario Movies S.P.A. in liquidazione. Ilbes je poslednjeg dana septembra bio u blokadi 888 dana, dok je blokada nastavila da traje i narednih dana, prema istim podacima.

Drugo na spisku je MB – Namenska Lučani, državno preduzeće registrovano za proizvodnju eksploziva, sa dugom od četiri milijarde dinara. U ovom preduzeću radi 1.755 radnika. Računi su mu blokirani 1.570 dana, počev od 5. jula 2022. godine.

Dugovanja i radna mesta u sto preduzeća sa blokadom

Na trećem mestu liste dužnika nalazi se beogradski Ladinvest, registrovan za konsultantske aktivnosti u vezi s poslovanjem. Iako ne zapošljava nijednog radnika, Ladinvest je prethodnu godinu završio sa neto gubitkom od 24,95 miliona evra, a računi su mu blokirani zbog duga od 3,68 milijardi dinara. Blokada računa traje 1.827 dana, od 31. oktobra 2021. godine.

Preduzeća Magma prom iz Šapca i Tehnoremont iz Temerina takođe imaju dugovanja veća od dve milijarde dinara. Računi 15 drugih preduzeća blokirani su zbog dugova između jedne i dve milijarde dinara. Među njima su i Železnice Srbije (1,03 milijarde dinara, 1.827 dana blokade), Holding korporacija Krušik Valjevo (1,52 milijarde dinara, 1.827 dana), i Sequester employment Beograd (1,8 milijardi dinara, 1.001 dan blokade).

Sva ostala preduzeća na listi duguju između 311,47 miliona i milijardu dinara, a među njima je i JP PEU Resavica sa blokadom od 407,05 miliona dinara. Ovo preduzeće zapošljava 3.205 radnika. Zanimljivo je da tri državna preduzeća sa liste – PEU Resavica, Namenska Lučani i Krušik iz Valjeva – zapošljavaju čak 6.926 od ukupno 7.370 radnika iz grupe najvećih dužnika.

Analiza trajanja blokade i ekonomski značaj

Prosečno trajanje nelikvidnosti preduzeća sa liste iznosi 3.058 dana, što ukazuje na dugoročne probleme sa solventnošću kod ovih subjekata. Blokada poslovnih računa često onemogućava isplatu zarada, plaćanje dobavljača i normalno funkcionisanje na tržištu. Kao rezultat, ovakva situacija negativno utiče na poslovnu klimu, ali i na sektor zapošljavanja, posebno zato što su među najvećim dužnicima i pojedina velika državna preduzeća.

Podaci Narodne banke Srbije o sto preduzeća sa najvećim iznosom blokade predstavljaju važan indikator rizika u domaćoj privredi. Uporedo sa tim, dugovanja bez kamate i dugotrajne blokade ukazuju na potrebu za jačanjem mehanizama finansijske discipline i efikasnosti naplate potraživanja. S obzirom na broj zaposlenih, efekti ovakvih blokada prelaze okvire pojedinačnih firmi i imaju širi društveni uticaj.

Rast broja upisanih i devizni prihodi od školarina jačaju ekonomiju jugoistoka Srbije, posebno u Nišu

Univerzitet u Nišu ima ključnu ulogu u razvoju jugoistoka Srbije, obezbeđujući više od 2.700 diplomiranih stručnjaka samo tokom prošle akademske godine. Pored toga, fakultet medicine privukao je oko 550 stranih studenata, što doprinosi deviznim prihodima za grad i region. Ovi podaci potvrđuju da razvoj jugoistoka Srbije nezamisliv bez niškog Univerziteta, ocenjuju predstavnici ove ustanove.

Rast broja studenata i privredni uticaj

Privredna struktura Niša značajno se promenila tokom poslednjih tridesetak godina. Nekadašnji industrijski giganti su nestali, a privatni sektor i preduzetništvo preuzeli su vodeću ulogu. U tom procesu, Univerzitet u Nišu je ostao centralni oslonac, zapošljavajući tokom prošle akademske godine 1.924 nastavnika i saradnika, kao i 670 nenastavnih radnika. Tokom poslednjih šest godina, broj studenata se kretao oko 23.500 godišnje, uz minimalne varijacije od 100 do 200 mesta. Ove godine zabeležen je rast upisanih na svim fakultetima, uključujući popunjena mesta na Medicinskom i Građevinskom fakultetu već tokom prvog upisnog roka. Najveće interesovanje tradicionalno postoji za studijske programe psihologije i arhitekture, dok je na Elektronskom i Mašinskom fakultetu zabeležen porast interesovanja.

Devizni prihodi i potrošnja stranih studenata

Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu se izdvojio po broju stranih studenata. Ove jeseni fakultet ima oko 550 studenata iz inostranstva, najviše iz Indije, Nigerije i Tunisa, ali i iz Nemačke, Engleske, Kanade, Italije, Grčke, Alžira i Maroka. Strani studenti plaćaju godišnju školarinu za medicinu od 6.000 do 6.500 evra, dok je za stomatologiju cena 7.500 evra. Ovi prihodi direktno doprinose deviznim prilivima Univerziteta, ali i lokalnoj ekonomiji kroz zakup stanova i svakodnevnu potrošnju. Kako navodi prof. dr Aleksandar Mitić, dekan Medicinskog fakulteta, strani studenti su rado viđeni gosti u kafićima i restoranima, što dodatno podstiče promet u uslužnom sektoru.

Uticaj na tržište nekretnina i planovi za širenje

Avgust i septembar su tradicionalno meseci najveće potražnje za stanovima u Nišu, jer dolazi nova generacija studenata. Prema rečima agenata za nekretnine, studenti sada češće zadržavaju stanove i tokom leta zbog rasta cena zakupa. Osim toga, prorektor Miroslav Lazić najavljuje uvođenje novih studijskih programa u narednim godinama, što bi dodatno moglo povećati broj upisanih i zadržati mlade u regionu. Sve ove aktivnosti potvrđuju da razvoj jugoistoka Srbije nezamisliv bez niškog Univerziteta, koji ostaje glavni generator znanja, kadrova i ekonomskog rasta regiona.