Bagrem obezbeđuje više toplote i duže sagorevanje čak i kada nije potpuno suv, pokazali su zvanični podaci.

Bagrem je već dugo prepoznat kao omiljeni izbor za ogrev u Srbiji, a prema aktuelnim energetskim podacima, ova vrsta drveta nudi izuzetne prednosti. Zahvaljujući visokoj kaloričnoj vrednosti, bagrem se posebno izdvaja po tome što može da gori i kada nije potpuno suv. Pored toga, bagrem pruža više toplote u poređenju sa drugim vrstama drveta, što ga čini efikasnim i ekonomičnim rešenjem za domaćinstva tokom zime.

Zvanične analize pokazuju da pri udelu vlage od 15 odsto, bagrem oslobađa oko 2.040 kWh energije po prostornom metru. To je više u odnosu na hrast, koji oslobađa oko 1.890 kWh, i bukvu, koja daje blizu 1.850 kWh. Na taj način, bagrem omogućava čak 8 odsto više energije od hrasta i skoro 10 odsto više od bukve u istim uslovima vlažnosti. Ova prednost čini ga vodećim izborom za ogrev na domaćem tržištu.

Zašto je bagrem efikasan za ogrev

Pored svoje kalorične vrednosti, bagrem ima visoku gustinu drveta, što omogućava veću akumulaciju energije i oslobađanje snažne, dugotrajne toplote. Zahvaljujući tome, domaćinstva mogu ređe ložiti, a toplota se duže zadržava u prostoru. Takođe, bagrem odlično održava žar, što dodatno doprinosi njegovoj popularnosti među potrošačima.

Još jedna važna prednost je što bagrem, kada se poseče u proleće, može biti spreman za upotrebu već u narednoj grejnoj sezoni. Druge vrste tvrdog lišćara često zahtevaju i do godinu dana pravilnog skladištenja, dok bagrem postiže zadovoljavajuću suvoću za kraće vreme. Ovo je značajna prednost za domaćinstva koja žele efikasno planirati nabavku ogreva.

Bagrem u poređenju sa drugim vrstama drveta

Kada se bagrem uporedi sa najpopularnijim vrstama ogrevnog drveta, kao što su hrast i bukva, razlika u iskoristivosti jasno dolazi do izražaja. Prema zvaničnim podacima, bagrem se ne samo brže suši, već i oslobađa više toplotne energije, što znači da je potrebno manje količine drveta za postizanje željene temperature u domaćinstvu.

Osim toga, zbog svojih svojstava, bagrem je posebno pogodan za domaćinstva koja nemaju mnogo prostora za skladištenje velikih količina drveta. Efikasno sagorevanje i brža priprema za loženje često su odlučujući faktori pri izboru ogrevnog materijala.

Takođe, bagrem je dostupan na većini lokalnih tržišta, što olakšava nabavku i planiranje grejne sezone. Domaćinstva koja se odluče za ovu vrstu drveta mogu da računaju na stabilnu i pouzdanu toplotu tokom zime, uz manji napor oko pripreme i skladištenja.

Konačno, prema zvaničnim podacima, bagrem predstavlja racionalan izbor za ogrev, nudeći više energije, duže sagorevanje i lakšu pripremu u odnosu na ostale vrste drveta. Ove prednosti doprinose njegovoj popularnosti među domaćinstvima koja žele sigurnost i ekonomičnost tokom grejnih sezona.

Prosečna zarada u Srbiji premašila je iznos potrošačke korpe za 9.600 dinara, a stručnjaci očekuju dalji rast kupovne moći do kraja godine.

Prosečna zarada u Srbiji sada je približno 9.600 dinara viša od vrednosti potrošačke korpe, što signalizira značajnu promenu u ekonomska slika Srbije. Prema najavama stručnjaka, do kraja godine prosečna zarada mogla bi biti čak 20% iznad vrednosti potrošačke korpe, dok se inflacija očekuje na nivou od oko 4%.

Ivan Nikolić, predsednik Saveta guvernera Narodne banke Srbije, istakao je da, uprkos ubrzanju međugodišnje inflacije, postoje povoljni signali za stabilnije kretanje cena u narednim mesecima. On je naveo da je, gledajući mesečnu inflaciju, prosečna promena u poslednjih pet meseci oko 0,2%, što, kako ocenjuje, predstavlja prihvatljiv nivo za ovu godinu.

Rast zarada premašuje troškove života

Prema zvaničnim podacima Ministarstva trgovine za jun, prosečna potrošačka korpa iznosila je 110.800 dinara, dok je minimalna bila 57.000 dinara. Sa druge strane, prosečna neto zarada dostigla je 120.401 dinar. Ovaj odnos je, prema rečima Ivana Nikolića, nastavak višegodišnjeg pozitivnog trenda.

“Imamo ubrzani trend porasta pokrivenosti potrošačke korpe prosečnom zaradom, što je sada na istorijskom maksimumu. Od 2017. godine, taj trend napreduje, čak brže od privrednog rasta Srbije. Sredinom prošle decenije pokrivenost je bila oko 60%, a sada očekujemo da će do kraja godine prosečna zarada biti oko 20% iznad vrednosti potrošačke korpe”, ističe Nikolić.

Inflacija i kretanje cena u Srbiji

Stručnjaci napominju da snižavanje inflacije ne znači nužno snižavanje cena, već da rast cena postaje sporiji. Univerzitetski profesor Ivan Arnautović pojašnjava da je inflacija ekonomska kategorija koja je neminovna, dok bi deflacija mogla doneti štetne posledice za ekonomiju.

“Snižavanje inflacije nije isto što i snižavanje cena. Cene sporije rastu, ali se ne vraćaju na prethodni nivo. To je važna razlika koju građani moraju da imaju na umu”, navodi Arnautović.

Dobar rod hrane usporio rast cena

Povoljna poljoprivredna godina značajno je doprinela ublažavanju inflacije, posebno kroz dobar rod voća i povrća. Prema rečima Ivana Nikolića, cene hrane imaju veliki udeo u potrošačkoj korpi i zato je njihov pad ili usporavanje rasta značajan za ukupnu inflaciju.

“Ove godine smo imali dobar rod voća i povrća, za razliku od prethodnih godina. To se direktno odrazilo na kretanje indeksa potrošačkih cena, pa je grupa ‘hrana’ i dalje u minusu kada se porede prvi meseci ove i prethodne godine”, zaključuje Nikolić.

Na kraju, ekonomska slika Srbije pokazuje da rast zarada trenutno prevazilazi troškove potrošačke korpe, dok stručnjaci očekuju nastavak ovog trenda i u narednim mesecima. Takođe, stabilnije kretanje cena i dobar rod u poljoprivredi dodatno doprinose povoljnoj situaciji za domaćinstva.

Meteorolozi najavljuju zahlađenje i prve mrazeve, a sneg u nižim predelima moguć krajem novembra.

Prema najnovijoj prognozi, građane Srbije u novembru očekuje promena vremena. Temperatura pada na nulu i najavljuje se dolazak hladnijeg perioda, dok meteorolozi preciziraju kada bi mogao pasti prvi sneg. Takođe, prema saopštenju Republičkog hidrometeorološkog zavoda, drugu polovinu naredne sedmice pratiće povećanje oblačnosti i padavine, a dani će biti hladniji.

Danas će u većem delu Srbije biti pretežno sunčano, dok će pre podne u zapadnim, centralnim, jugozapadnim i južnim predelima biti umereno do potpuno oblačno. Tokom noći ka ponedeljku na severozapadu se očekuje prolazno naoblačenje, koje lokalno može doneti slabu i kratkotrajnu kišu. U ponedeljak ujutru i tokom pre podneva, oblačnost će se širiti i na ostale krajeve ka istoku.

Temperatura pada na nulu: kakvo vreme donosi novembar?

Meteorolog Ivan Ristić ističe da će tokom dana biti postepeno razvedravanje, sa smenom oblaka i sunčanim intervalima. Temperature će se kretati od 15 do 20 stepeni, dok se početkom sledeće nedelje očekuje novo naoblačenje uz mogućnost slabe kiše. Slično vreme, bez većih promena, zadržaće se do kraja oktobra.

“U ponedeljak nas čeka novo naoblačenje sa malo kiše, ali slično vreme bez većih promena ostaje do kraja meseca. Na vreme će uticati anticiklon, pa će količina kiše biti manja. Početkom novembra očekuje se prodor hladnog vazduha sa severoistoka Evrope, što znači da će maksimalne novembarske temperature biti između 10 i 15 stepeni. Ako se pojavi visinski ciklon, biće i padavina, sa snegom na planinama, dok će u nižim predelima padati kiša”, prognozira Ivan Ristić.

Jutarnje temperature u novembru biće između 5 i 10 stepeni, dok u pojedinim mestima mogu pasti na vrednosti od nule do 5 stepeni. Takođe, u danima sa više oblaka dnevne temperature neće prelaziti 15 stepeni, dok će u sunčanim danima dostići i 20 stepeni.

RHMZ najavljuje: topao novembar uz mrazeve i padavine

Prema saopštenju Republičkog hidrometeorološkog zavoda, novembar će biti topliji od višegodišnjeg proseka, sa srednjom temperaturom vazduha od 6 do 9 stepeni. U nižim predelima maksimalne vrednosti kretaće se od 11 do 14 stepeni, dok će na planinama biti između 5 i 10 stepeni. Minimalne temperature u nižim predelima biće od 2 do 6 stepeni, a na planinama od minus jedan do 2 stepena.

Prognozira se da će broj mraznih dana, sa minimalnom dnevnom temperaturom ispod nule, biti od 4 do 10 u nižim krajevima Srbije, a na planinama može dostići i do 18 dana tokom novembra. Padavine će biti oko višegodišnjeg proseka, sa količinom od 40 do 70 mm u nižim predelima i do 80 mm na planinama. Broj dana sa padavinama očekuje se između 9 i 12 u ravnici, dok će u brdsko-planinskim predelima biti do 17 takvih dana.

Kada se očekuje prvi sneg u Srbiji?

Stručnjaci navode da se prvi sneg u nižim predelima, kao i u Beogradu, može očekivati u trećoj dekadi novembra, između 24. i 26. dana meseca. Iako se najavljuje topao novembar, prodor hladnog vazduha i povećanje oblačnosti krajem meseca mogu doneti prve snežne padavine.

Zbog toga se preporučuje građanima da na vreme obrate pažnju na prognoze i spremno dočekaju promenu vremena. Takođe, vozači bi u ovom periodu trebalo da prilagode vožnju uslovima na putevima, jer su moguće niske temperature i pojava mraza tokom jutra i noći.

Na kraju, iako će novembar biti topliji od proseka, prema najavama meteorologa, temperatura pada na nulu, a prvi sneg očekuje se krajem meseca.