Od 1. decembra 2026. godine penzije u Srbiji biće uvećane za 7,5 odsto, što donosi veća mesečna primanja za penzionere.

Penzije u Srbiji dobiće novo povećanje od 1. decembra 2026. godine, prema najavljenom planu. Na osnovu aktuelnih najava, uvećanje penzija iznosiće 7,5 odsto, što znači da će svi korisnici penzijskog sistema moći da očekuju veće iznose na svojim računima. Ova najava dolazi nakon nekoliko prethodnih povećanja, a prosečna penzija, koja je procenjena na oko 486 evra, trebalo bi da premaši 520 evra u narednom periodu.

Povećanje penzija u Srbiji direktno će uticati na finansijsku situaciju najstarijih građana. Iznos koji će svaki penzioner primiti zavisiće od dosadašnje visine njegove penzije, ali procene pokazuju da će razlika biti značajna za većinu korisnika.

Kako će izgledati novo povećanje penzija od decembra

Prema najavama, penzije će biti uvećane za 7,5 odsto. To znači da će penzioner koji trenutno prima 40.000 dinara, nakon povećanja dobijati oko 43.000 dinara mesečno. Takvo povećanje donosi dodatnih 3.000 dinara svakog meseca. Za one koji imaju penziju od 50.000 dinara, novo povećanje iznosiće 3.750 dinara, pa će mesečna primanja dostići 53.750 dinara.

Ova računica predstavlja primer kako će se najavljeno povećanje penzija u Srbiji odraziti na svakodnevni život korisnika. Ipak, konačan iznos koji će svakom penzioneru biti isplaćen zavisi od visine njegove dosadašnje penzije i procenta povećanja koji će se obračunavati na postojeći iznos.

Dosadašnje promene i očekivanja za budućnost

Penzije u Srbiji su u prethodnim godinama više puta uvećavane. U decembru 2024. godine, povećanje je iznosilo 10,9 odsto. Zatim je u decembru 2025. usledilo novo povećanje, ovog puta od 12,2 odsto. Ova redovna usklađivanja omogućavaju da penzije prate inflaciju i rast troškova života, što je značajno za očuvanje životnog standarda penzionera.

Osim toga, najavljeno povećanje od decembra 2026. godine nastavak je trenda povoljnijih promena za korisnike penzionog sistema. Planirano je da se i dalje radi na unapređenju uslova za penzionere, ali konkretne cifre uvek zavise od ekonomskih prilika i zvaničnih odluka koje će biti donete u narednom periodu.

Važno je napomenuti da su svi prikazani iznosi primeri obračuna na osnovu najavljenog procenta povećanja, dok će konačna rešenja o visini penzije svaki korisnik dobiti pojedinačno, prema svom prethodnom iznosu penzije.

Meteorolozi najavljuju zahlađenje i prve mrazeve, a sneg u nižim predelima moguć krajem novembra.

Prema najnovijoj prognozi, građane Srbije u novembru očekuje promena vremena. Temperatura pada na nulu i najavljuje se dolazak hladnijeg perioda, dok meteorolozi preciziraju kada bi mogao pasti prvi sneg. Takođe, prema saopštenju Republičkog hidrometeorološkog zavoda, drugu polovinu naredne sedmice pratiće povećanje oblačnosti i padavine, a dani će biti hladniji.

Danas će u većem delu Srbije biti pretežno sunčano, dok će pre podne u zapadnim, centralnim, jugozapadnim i južnim predelima biti umereno do potpuno oblačno. Tokom noći ka ponedeljku na severozapadu se očekuje prolazno naoblačenje, koje lokalno može doneti slabu i kratkotrajnu kišu. U ponedeljak ujutru i tokom pre podneva, oblačnost će se širiti i na ostale krajeve ka istoku.

Temperatura pada na nulu: kakvo vreme donosi novembar?

Meteorolog Ivan Ristić ističe da će tokom dana biti postepeno razvedravanje, sa smenom oblaka i sunčanim intervalima. Temperature će se kretati od 15 do 20 stepeni, dok se početkom sledeće nedelje očekuje novo naoblačenje uz mogućnost slabe kiše. Slično vreme, bez većih promena, zadržaće se do kraja oktobra.

“U ponedeljak nas čeka novo naoblačenje sa malo kiše, ali slično vreme bez većih promena ostaje do kraja meseca. Na vreme će uticati anticiklon, pa će količina kiše biti manja. Početkom novembra očekuje se prodor hladnog vazduha sa severoistoka Evrope, što znači da će maksimalne novembarske temperature biti između 10 i 15 stepeni. Ako se pojavi visinski ciklon, biće i padavina, sa snegom na planinama, dok će u nižim predelima padati kiša”, prognozira Ivan Ristić.

Jutarnje temperature u novembru biće između 5 i 10 stepeni, dok u pojedinim mestima mogu pasti na vrednosti od nule do 5 stepeni. Takođe, u danima sa više oblaka dnevne temperature neće prelaziti 15 stepeni, dok će u sunčanim danima dostići i 20 stepeni.

RHMZ najavljuje: topao novembar uz mrazeve i padavine

Prema saopštenju Republičkog hidrometeorološkog zavoda, novembar će biti topliji od višegodišnjeg proseka, sa srednjom temperaturom vazduha od 6 do 9 stepeni. U nižim predelima maksimalne vrednosti kretaće se od 11 do 14 stepeni, dok će na planinama biti između 5 i 10 stepeni. Minimalne temperature u nižim predelima biće od 2 do 6 stepeni, a na planinama od minus jedan do 2 stepena.

Prognozira se da će broj mraznih dana, sa minimalnom dnevnom temperaturom ispod nule, biti od 4 do 10 u nižim krajevima Srbije, a na planinama može dostići i do 18 dana tokom novembra. Padavine će biti oko višegodišnjeg proseka, sa količinom od 40 do 70 mm u nižim predelima i do 80 mm na planinama. Broj dana sa padavinama očekuje se između 9 i 12 u ravnici, dok će u brdsko-planinskim predelima biti do 17 takvih dana.

Kada se očekuje prvi sneg u Srbiji?

Stručnjaci navode da se prvi sneg u nižim predelima, kao i u Beogradu, može očekivati u trećoj dekadi novembra, između 24. i 26. dana meseca. Iako se najavljuje topao novembar, prodor hladnog vazduha i povećanje oblačnosti krajem meseca mogu doneti prve snežne padavine.

Zbog toga se preporučuje građanima da na vreme obrate pažnju na prognoze i spremno dočekaju promenu vremena. Takođe, vozači bi u ovom periodu trebalo da prilagode vožnju uslovima na putevima, jer su moguće niske temperature i pojava mraza tokom jutra i noći.

Na kraju, iako će novembar biti topliji od proseka, prema najavama meteorologa, temperatura pada na nulu, a prvi sneg očekuje se krajem meseca.

Beogradska služba hitne pomoći intervenisala je 145 puta tokom noći, najviše zbog pogoršanja hroničnih bolesti i slučajeva na javnim mestima.

Pakleno teška noć u Beogradu protekla je bez saobraćajnih nesreća, ali su ekipe hitne pomoći imale pune ruke posla. Prema saopštenju, zabeleženo je ukupno 145 intervencija, a posebnu pažnju izazvala je opasna pojava zbog koje su građani najčešće tražili pomoć.

Najveći broj poziva upućen je zbog pogoršanja stanja kod hroničnih bolesnika. Među njima su najčešće bili srčani i astmatični pacijenti, kao i oni koji se leče od malignih bolesti. Takođe, zabeleženo je 25 intervencija na javnim mestima.

Intervencije zbog hroničnih bolesnika i incidenata

Prema zvaničnoj izjavi iz službe hitne pomoći, veliki broj građana obratio se lekarima zbog problema sa srcem, respiratornim tegobama i komplikacija povezanih sa onkološkim oboljenjima. Osim toga, ekipe su izlazile na teren i zbog incidenata na javnim mestima, gde su evidentirani slučajevi alkoholisanih osoba i tuča.

Međutim, iako je došlo do nekoliko fizičkih sukoba, nije bilo težih povreda. To je doprinelo da noć u Beogradu prođe relativno mirno kada su u pitanju ozbiljniji incidenti.

Bez saobraćajnih nesreća, ali sa pojačanim radom lekara

Zanimljivo je napomenuti da tokom noći nije zabeležena nijedna saobraćajna nesreća. Ovo je doprinelo da služba hitne pomoći može efikasnije da odgovori na pozive koji se odnose na zdravstvene probleme i incidente na javnim mestima.

Pored toga, lekari su više puta isticali važnost pravovremenog javljanja hroničnih bolesnika, posebno kada dođe do promene vremena ili naglih temperaturnih oscilacija, što dodatno može otežati stanje ovih pacijenata.

Povećan broj intervencija zbog opasne pojave

Pakleno teška noć u Beogradu pokazala je koliko su ekipe hitne pomoći važne za pravovremenu reakciju u hitnim situacijama. Broj od 145 intervencija ukazuje na povećanu potrebu za medicinskom podrškom, posebno kada su u pitanju opasne pojave koje mogu naglo pogoršati zdravlje hroničnih bolesnika.

Na kraju, iz službe hitne pomoći podsećaju građane da uvek budu oprezni i da na vreme potraže medicinsku pomoć, posebno tokom perioda pojačanih vremenskih nepogoda ili kada se osećaju ugroženo zbog zdravstvenog stanja. Ova noć je još jednom pokazala koliko je važno brzo reagovati i osloniti se na stručnost medicinskih timova.