Rekonstrukcija desetina kilometara lokalnih i regionalnih puteva donela je olakšanje žiteljima sela od Šida do Loznice.

Obnova lokalnih puteva u Srbiji tokom poslednjih godina promenila je svakodnevni život brojnim meštanima, naročito u mestima kao što su sela opštine Šid, Sremska Mitrovica, Smederevska Palanka i Loznica. Prema saopštenju, desetine kilometara saobraćajnica koje povezuju sela, gradove i važne pravce potpuno su rekonstruisane, čime je omogućena bolja povezanost i veća bezbednost u saobraćaju.

Na primer, u opštini Šid, posle više od pola veka čekanja, meštani sela kao što su Vašica, Batrovci, Morović, Višnjićevo, Bosut i Jamena konačno su dočekali kompletno rekonstruisane i asfaltirane deonice. Meštani kažu da su putevi ranije bili u očajnom stanju, što je značajno otežavalo svakodnevni život. Kako navodi jedan od stanovnika, „treba da budu zadovoljni svi, i oni koji su protiv, kad bi prošetali ne bi bili protiv“.

U mačvanskom delu Sremske Mitrovice, završni radovi na asfaltiranju takođe su u toku. Završen je deo puta kroz Noćaj, dok radovi napreduju na deonici kroz Salaš Noćajski i na pravcu ka Radenkoviću. Meštani ističu da su ranije često pomagali ljudima koji bi tokom noći ostali bez točkova zbog lošeg puta. Jedan od stanovnika objašnjava: „Od 1981. godine tu nije bilo čestitih radova… oko 50 godina ovo je prvo veliko ulaganje u infrastrukturu.“

Kako je obnova lokalnih puteva uticala na svakodnevni život

U Smederevskoj Palanci obnovljeno je više od 130 kilometara puteva, od čega 42 samo tokom ove godine. Meštani su zadovoljni, ističući da je sada mnogo lakše i bezbednije kretati se, posebno za decu. Jedna od sagovornica kaže: „Bilo je strašno, a sada je milina. Sada kada izađem sa unukom, dete ide slobodno.“

Novi asfalt stigao je i u Loznički kraj. Put od Prnjavora do Čokešine u potpunosti je obnovljen, a žitelji naglašavaju da put donosi mnogo više od samog bržeg putovanja. „Bilo je katastrofa, nisi mogao ni biciklom da prođeš“, rekla je jedna meštanka, dok su drugi naglasili koliko im nova infrastruktura olakšava svakodnevicu.

Bolja povezanost sela i gradova kroz obnovu lokalnih puteva

Zahvaljujući obnovi lokalnih i regionalnih puteva, Loznica je sada sa Šapcem povezana brzom saobraćajnicom dugom 54,5 kilometara, koja od Šapca vodi dalje ka Rumi i Beogradu. Ovo nije samo poboljšalo vreme putovanja, već je donelo i dodatne mogućnosti za razvoj sela i bolju povezanost sa većim centrima.

Osim toga, meštani širom Srbije ističu da novi putevi znače sigurnost, lakši pristup zdravstvenim i obrazovnim ustanovama, ali i veću šansu za ekonomski razvoj. Kako navode u izjavama, obnovljena infrastruktura je za njih više od asfalta — ona donosi nadu u ostanak i razvoj sela.

Na kraju, investicije u saobraćajnu infrastrukturu pokazuju da obnova lokalnih puteva može imati dubok uticaj na svakodnevni život stanovnika, obezbeđujući im bolje uslove za život, rad i povezivanje sa ostatkom zemlje.

Preostalo je samo šest kilometara do završetka Dunavskog koridora, čime će Braničevski okrug dobiti potpunu saobraćajnu povezanost.

Zahvaljujući brzoj saobraćajnici Dunavski koridor, putovanje od Beograda do Golupca sada traje sat i 20 minuta. Ovaj važan infrastrukturni projekat nalazi se u završnoj fazi, a prema saopštenju nadležnih, preostalo je još samo šest kilometara radova kako bi Požarevac, Veliko Gradište i Golubac bili u potpunosti povezani. Građani Braničevskog okruga već izražavaju zadovoljstvo novim putem, ističući koliko je olakšao svakodnevno funkcionisanje.

Pera Dolašević iz Smedereva često provodi vreme u svojoj vikendici u Vincima kod Golupca. On naglašava da je upravo ovde Dunav širok skoro sedam kilometara i podseća da je taj deo reke izuzetno privlačan mnogima. „Kakva Crna Gora, kakva Hrvatska. Ovo je naša lepota. Sada se baš ulaže, baš je prelepo”, ističe Dolašević, dodajući da je njegova omiljena destinacija sada mnogo bliža zahvaljujući novoj saobraćajnici.

Preostali radovi na Dunavskom koridoru

Prema rečima Milovana Bekrića, pomoćnika direktora Koridora Srbije, trenutno se izvode završni radovi na preostalih šest kilometara Dunavskog koridora. “Ostaće nam radovi na takozvanim servisnim saobraćajnicama. To su saobraćajnice koje praktično opslužuju lokalno stanovništvo”, naveo je Bekrić. Do sada je u saobraćaj pušteno 62 kilometra brze saobraćajnice Požarevac-Veliko Gradište-Golubac.

Dunavski koridor, sa ukupnom trasom od 68 kilometara, uključuje 62 objekta, među kojima su mostovi, nadvožnjaci, potputnjaci i propusti. Takođe, izgrađeno je šest petlji i 16 raskrsnica u nivou. Projekat je značajno unapredio infrastrukturu Braničevskog okruga, koji više nije sinonim za loše puteve.

Kako Dunavski koridor menja život građana

Mnogi stanovnici Velikog Gradišta i okolnih mesta već su se uverili u prednosti koje donosi Dunavski koridor. Prema njihovim rečima, nova saobraćajnica je „prava stvar u pravo vreme“, a životni standard se značajno poboljšao. “Kako je bilo do pre par godina – sada se mnogo izgradilo”, ističe jedna od građanki, dok drugi dodaju da su obećanja ispunjena i da se dosta ulaže u region.

Pored praktičnih prednosti, Dunavski koridor približava putnicima i brojne turističke atrakcije ovog kraja. Đerdapska klisura, obnovljene Golubačka i Fetislav tvrđava, Lepenski vir i manastir Tumane sada su dostupniji nego ranije. Po oceni Nacionalne geografije, baš sa zidina Ramske tvrđave vidi se jedan od najlepših zalazaka sunca na evropskim rekama.

Na kraju, realizacija Dunavskog koridora donela je nadu da će se istok Srbije dodatno razvijati, pa se sve više ljudi vraća iz inostranstva u Veliko Gradište i Golubac. Ovaj projekat pokazuje koliko savremena infrastruktura može promeniti svakodnevni život i otvoriti nove mogućnosti za razvoj lokalnih zajednica.

Broj obolelih od bolesti sličnih gripu u Srbiji raste, naročito među decom mlađom od četiri godine, dok je aktivnost virusa gripa i dalje ispod epidemijskog praga.

Više od 7.000 slučajeva oboljenja sličnih gripu u Srbiji registrovano je u periodu od 12. do 18. oktobra, prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”. Najmlađi, posebno deca mlađa od četiri godine, najviše su pogođeni, a broj obolelih nastavlja da raste. Ipak, prema izveštaju, aktivnost virusa gripa i dalje je niska i ispod epidemijskog praga.

Tokom ovog perioda, u Srbiji je zabeleženo ukupno 7.035 slučajeva oboljenja sličnih gripu, što predstavlja porast u odnosu na prethodnu nedelju. U istom vremenskom okviru evidentirano je i 13.579 slučajeva akutnih respiratornih infekcija, pri čemu je stopa obolevanja najviša upravo među najmlađom populacijom.

Najmlađi najviše ugroženi oboljenjima sličnim gripu

Prema navodima Batuta, deca mlađa od četiri godine čine najugroženiju grupu kada su u pitanju oboljenja slična gripu u Srbiji. Takođe, zabeležen je rast broja obolelih i u uzrasnim kategorijama odraslih od 30 do 64 godine, kao i kod osoba starijih od 65 godina. Ova dinamika ukazuje na potrebu za posebnim praćenjem najmlađih, ali i starijih članova populacije, tokom sezone respiratornih infekcija.

Laboratorijska potvrda gripa i prisutni virusi

Od početka sezone, odnosno od 28. septembra, laboratorijski je potvrđeno ukupno sedam slučajeva gripa. Tokom poslednje izveštajne nedelje potvrđena su dva slučaja, oba u Braničevskom okrugu, a kod svih zaraženih utvrđen je virus gripa A(H1N1)pdm09. Analiza uzoraka pokazala je da su najčešće otkriveni rinovirusi, odgovorni za običnu prehladu, prisutni u 42,85 odsto testiranih slučajeva. Slede adenovirusi sa 7,4 odsto i virus SARS-CoV-2 sa 4,05 odsto.

Iako broj obolelih od oboljenja sličnih gripu u Srbiji raste, Institut „Dr Milan Jovanović Batut“ naglašava da je aktivnost virusa gripa i dalje ispod epidemijskog praga. Zbog toga, situacija se pažljivo prati, a podaci se redovno ažuriraju kako bi se pravovremeno reagovalo na eventualne promene epidemiološke slike.