Specijalna antiteroristička jedinica predstavila je svoje sposobnosti kroz kompleksne taktičke vežbe pred visokim gostima iz Kine.

Pokazna vežba SAJ-a u Batajnici privukla je pažnju visokih gostiju iz Narodne Republike Kine, koji su imali priliku da se uvere u veštine snajperista i profesionalnost jedinice u rešavanju talačkih situacija. Delegaciju je predvodio zamenik ministra javne bezbednosti i komesar Nacionalne administracije za migracije Vang Džidžong, a dočekao ih je komandant Specijalne antiterorističke jedinice Igor Žmirić.

Tokom boravka u bazi SAJ-a u Batajnici, kineskim zvaničnicima predstavljene su operativne sposobnosti jedinice. Pripadnici SAJ-a izveli su pokaznu vežbu, demonstrirajući preciznost snajperista, sposobnosti alpinističkog tima, kao i rad sa službenim psima. Takođe, prikazane su i kompleksne taktike rešavanja talačkih i drugih zahtevnih bezbednosnih situacija. Na taj način, gosti su mogli da steknu uvid u pripremljenost i obučenost jedinice za delovanje u najzahtevnijim okolnostima.

Opremljenost i profesionalizam SAJ-a istaknuti pred kineskim gostima

Pre svega, komandant Igor Žmirić iskoristio je priliku da poželi dobrodošlicu delegaciji iz Kine. Tom prilikom naglasio je koliko je važno da specijalne policijske jedinice Srbije i Kine nastave saradnju. Prema njegovim rečima, razmena iskustava, znanja i dobrih praksi doprinosi daljem unapređenju operativnih sposobnosti i omogućava efikasniji odgovor na savremene bezbednosne izazove. S druge strane, članovi kineske delegacije pokazali su interesovanje za metode i taktike koje SAJ primenjuje u realnim situacijama.

Osim toga, tokom vežbe naglašena je važnost timskog rada, discipline i stalnog usavršavanja. Prikazani su svi segmenti procesa rešavanja kriznih situacija — od pripreme, preko upotrebe specijalističke opreme, do bezbednog završetka akcije. Na taj način, pokazna vežba SAJ-a u Batajnici poslužila je kao platforma za razmenu znanja između srpske i kineske strane.

Saradnja Srbije i Kine u oblasti bezbednosti

Pored demonstracije veština, susret je poslužio i za isticanje značaja međunarodne saradnje. Komandant Žmirić naglasio je da zajedničke aktivnosti, poput ove pokazne vežbe, jačaju međusobno poverenje i omogućavaju bolje razumevanje standarda i procedura. Takođe, ovakvi događaji su prilika za uspostavljanje novih kontakata i razmenu iskustava koja mogu biti dragocena u budućim zajedničkim projektima.

Na kraju, pokazna vežba SAJ-a u Batajnici još jednom je potvrdila visok nivo pripremljenosti ove specijalne jedinice. Kineska delegacija izrazila je zadovoljstvo viđenim i istakla značaj nastavka saradnje u oblasti bezbednosti. Kao rezultat, očekuje se da će ovakvi susreti doprineti daljem jačanju partnerskih odnosa između Srbije i Kine.

Platiš račun karticom, a na ekranu iskoči pitanje: 10%, 15% ili 20%? Dok konobar netremice gleda u vaše prste, većina gostiju pritisne dugme samo da izbegne neprijatnost. Da li je kultura nagrađivanja dobre usluge pretvorena u legalno reketiranje gostiju?

Ono što je decenijama bila američka praksa, tiho i bez najave uselilo se u domaće kafiće, restorane, pa čak i frizerske salone i perionice automobila. Predefinisani procenat bakšiša na POS terminalima postao je novi standard.

Dok vlasnici lokala tvrde da time samo „olakšavaju bezgotovinsko plaćanje u doba kada malo ko nosi sitan novac“, gosti i udruženja potrošača upozoravaju na psihološki pritisak: ako odbiješ, osećaš se kao škrtica, a ako prihvatiš, račun ti raste i do četvrtine.

Gde zapravo ide novac ostavljen preko kartice?

Glavna zabluda većine gostiju jeste da taj iznos odmah završava u novčaniku momka ili devojke koji su doneli piće. Porezi i bankarske provizije: Novac plaćen preko terminala leže na račun firme. Banka uzima proviziju na ukupnu transakciju, a država taj iznos tretira kao prihod koji podleže oporezivanju ako nije precizno regulisan internim aktima poslodavca. Gazdina raspodela: Neretko vlasnici taj novac dele na kraju meseca po sopstvenom nahođenju, pokrivajući manjkove u kasi, lom čaša ili ga uopšte ne isplaćuju osoblju u celosti. Prebacivanje troškova zarada: Poslodavci sve češće nude niže fiksne plate radnicima uz obećanje: „Imaćeš dobar bakšiš preko kartica“, prebacujući sopstvenu obavezu dostojanstvene plate direktno na džep gosta.

Bakšiš je u srpskoj kafanskoj tradiciji uvek bio dobrovoljna nagrada za osmeh, brzinu i gest domaćina. Pretvaranjem tog gesta u digitalno uslovljavanje i nametnuti procenat, ugostitelji rizikuju da oteraju i ono malo stalnih gostiju koji još uvek biraju kafanu pre kuvanja kafe kod kuće.

Do pre samo godinu dana, školski odmori izgledali su sablasno: tridesetoro dece u hodniku sedi na podu, niko ne progovara, svi gledaju u ekrane. Onda je nekoliko direktora preseklo — ormarići pod ključ ili torbe na ulazu u učionicu. Ono što se desilo potom, iznenadilo je i same nastavnike.

Kada je zvonilo za veliki odmor, u hodnicima osnovnih i srednjih škola u kojima je uvedena potpuna zabrana upotrebe pametnih uređaja ponovo se začula buka. Prava, dečija buka — trčanje, dovikivanje, smeh i rasprave.

„Prvih mesec dana imali smo apstinencijalnu krizu“, iskrena je profesorka jedne beogradske gimnazije koja je među prvima donela odluku o zabrani telefona od ulaznog zvona do kraja nastave. „Deca su nesvesno posezala u džepove svakih pet minuta. Bila su nervozna, nisu znala šta da rade sa rukama, gledala su kroz prozor. Roditelji su zvali i bunili se: ‘Kako da čujem dete ako mu pozli?’. Danas, godinu dana kasnije, niko ne želi da se vrati na staro.“

Šta kažu podaci sa terena?

Rezultati u školama koje su primenile rigoroznu politiku „nulte tolerancije“ za telefone pokazuju jasne pomake: Smanjeno digitalno vršnjačko nasilje: Nema više tajnog snimanja nastavnika i učenika pod klupom, podsmevanja na TikToku i montiranja uvredljivih snimaka tokom časa. Skok pažnje na časovima: Nastavnici svedoče da je koncentracija đaka porasla za najmanje 30 odsto. Kada nema vibracije u džepu, nema ni stalnog prekidanja toka misli. Obnova socijalnih veština: Đaci su ponovo počeli da razgovaraju, igraju stoni tenis u dvorištu ili jednostavno sede zajedno bez zurenja u plavo svetlo.

Rat domišljatosti: Pametni satovi i lažni telefoni

Ipak, bitka nije potpuno dobijena. Učenici su brzo pronašli alternative: predaju stare, pokvarene telefone u kutije na početku časa, dok pravi uređaj ostaje sakriven u unutrašnjem džepu jakne.

Drugi masovni trend su pametni satovi preko kojih stižu notifikacije, poruke, pa čak i rešenja za kontrolne zadatke. Psiholozi upozoravaju da sama zabrana ne vredi mnogo ako kod kuće deca nastave da provode po šest sati uz ekran bez ikakvih granica.