Američka tehnološka kompanija investirala 13 milijardi evra, finske vlasti zaustavile radove zbog ekoloških propusta

Google je posekao 400.000 stabala u Finskoj za izgradnju data centara za veštačku inteligenciju, bez neophodnih ekoloških dozvola. Finski organi su zbog toga naložili hitan prekid radova na lokacijama Muhos i Otanmaki u oktobru 2026. godine. Na parceli od 330 hektara u Muhosu uklonjeno je oko 250.000 stabala, dok je u Otanmakiju posečeno još 150.000.

Radovi su obuhvatili i uklanjanje površinskog sloja zemlje, ostavljajući teren prekriven blatom i tragovima mehanizacije, što je izazvalo zabrinutost među ekolozima. Finska je zbog stabilne klime i niskih troškova hlađenja postala atraktivna za tehnološke investicije, a projekat Google predstavlja najveću pojedinačnu investiciju od 13 milijardi evra u istoriji te zemlje. Međutim, kompanija nije sprovela obavezne procene uticaja na životnu sredinu pre početka radova, što je osnovni razlog regulatorne intervencije.

Ekološke posledice i reakcije javnosti

Ekolozi upozoravaju da su posledice krčenja šuma ozbiljne, jer su drva posečena bez dozvola i ne mogu biti prodata drvnoj industriji. Mari Anala iz Finskog udruženja za zaštitu prirode izjavila je da je teren devastiran, a zamućena voda sa gradilišta dospela je u lokalne reke koje napajaju Oulujoki. Osim toga, finska vlada je iznenađena obimom štete, iako je ranije isticala privlačenje tehnoloških investicija kao državni prioritet.

Premijer Peteri Orpo nazvao je situaciju “hladnim tušem”, dok je direktor Gugla za Finsku Anti Jarvinen uputio javno izvinjenje, tvrdeći da su radili u skladu sa tadašnjim razumevanjem zakona. Predsednica Udruženja za zaštitu prirode Hana Halmenpa ocenila je postupak kompanije kao znak arogancije i zloupotrebe poverenja u finskom sistemu.

Sumnje u ekonomsku korist data centara

Iako Finska ima čak 145 planiranih data centara, stručnjaci poput profesora Jusija Kangašarjua sa Univerziteta u Helsinkiju ističu da ovakve investicije donose mali broj radnih mesta i minimalne poreske prihode. Kao rezultat, koristi za širu zajednicu su ograničene, dok globalne kompanije koriste lokalne resurse za međunarodno tržište.

Predstavnici Google tvrde da posluju u Finskoj već 15 godina uz poštovanje standarda i da su radove obustavili odmah po nalogu inspekcija. Kompanija najavljuje obnovu šuma sadnjom drveća na 130 hektara u Muhosu, ali ekološki aktivisti smatraju da je to nedovoljno u odnosu na nivo uništenja. Situacija sa 400.000 posečenih stabala u Finskoj za izgradnju data centara otvara pitanje balansa između tehnološkog razvoja i zaštite životne sredine.

Srbija ocenjena sa 66 od 100 poena, blokiranje sajtova i privođenja korisnika utiču na digitalnu klimu

Freedom House je u najnovijem izveštaju naveo da sloboda interneta u Srbiji nastavlja da opada. U izveštaju „Freedom on the Net 2026“, Srbija je dobila 66 od mogućih 100 poena, što je jedan poen manje nego prethodne godine. Time je zadržala status „delimično slobodne“ zemlje kada je u pitanju sloboda interneta. Pad slobode interneta u Srbiji, prema izveštaju, rezultat je blokiranja veb-sajtova za kockanje, ali i nastavka pritisaka na novinare i korisnike društvenih mreža.

Pad slobode interneta u Srbiji i ekonomske posledice

Prema oceni Freedom House-a, tokom analiziranog perioda zabeležena su privođenja korisnika društvenih mreža zbog objava koje su vlasti mogle da protumače kao kritiku. Takođe, novinari su izloženi fizičkom nasilju i uznemiravanju, kako na internetu, tako i van njega. Organizacija posebno ističe strateške tužbe protiv javnog učešća (SLAPP), koje mogu stvoriti finansijski i pravni pritisak na medije. Koordinisani pokušaji gašenja Instagram naloga aktivista, novinara i medijskih organizacija dodatno su ugrozili digitalni prostor. Osim toga, promene vlasništva u medijskom sektoru, naročito aktivnosti kompanije Telekom Srbija, doprinele su nastavku preuzimanja digitalnih medija od strane aktera bliskih vlastima. Kao rezultat, ekosistem za slobodno izražavanje i pristup informacijama u Srbiji postaje ograničeniji.

Ocene po kategorijama i implikacije za digitalnu sferu

Freedom House ocenjuje Srbiju u tri oblasti: prepreke pristupu internetu (21 od 25 poena), ograničavanje sadržaja (23 od 35 poena) i kršenje prava korisnika (22 od 40 poena). U poređenju sa prethodnim izveštajem, do pada je došlo u kategoriji ograničavanja sadržaja, gde je rezultat smanjen sa 24 na 23 poena. Izveštaj naglašava da pad slobode interneta u Srbiji nije posledica samo tehničkih ograničenja, već i šireg konteksta pritisaka na građane i novinare koji žele da iznose mišljenja ili kritikuju vlast. Privođenja zbog aktivnosti na internetu, kao i pokušaji gašenja naloga na društvenim mrežama, ukazuju na rastuće izazove za digitalnu nezavisnost. S obzirom na ove trendove, Srbija je i dalje svrstana među „delimično slobodne“ zemlje. Izveštaj Freedom House-a služi kao pokazatelj za međunarodne posmatrače i investitore o stanju digitalnih prava i sloboda, što može imati dugoročne posledice na razvoj digitalne ekonomije i privlačenje inovativnih kompanija.

Nova platforma olakšava mala i srednja preduzeća u pronalaženju investitora i strateških partnera kroz napredne AI alate

UniCredit Banka predstavila je DealSync, prvu AI platformu za M&A na domaćem tržištu Srbije. Platforma DealSync omogućava malim i srednjim preduzećima pristup širokoj mreži investitora, kupaca i strateških partnera, uz podršku stručnjaka i napredne tehnologije. Inicijativa je deo strategije UniCredit Banke za jačanje privrede Srbije, a zvanično je najavljena 22. oktobra 2026. godine.

Ova inovativna platforma koristi veštačku inteligenciju i ekspertizu sektora za spajanja i akvizicije (M&A), kako bi kompanije lakše i efikasnije upravljale procesima transakcija. DealSync nudi kompanijama mogućnost da pronađu relevantne partnere, uspostave kontakt i bezbedno razmenjuju dokumentaciju. Osim toga, platforma omogućava diskretno i poverljivo upravljanje celokupnim procesom, čime se povećava konkurentnost domaćeg sektora malih i srednjih preduzeća.

DealSync kao novi pristup M&A u Srbiji

DealSync kombinuje napredne AI alate sa znanjem i iskustvom stručnjaka iz UniCredit Banke. Kao rezultat toga, kompanije mogu brže doći do potencijalnih investitora i kupaca, što do sada nije bilo lako dostupno manjem biznis sektoru u Srbiji. Platforma omogućava jednostavno iskazivanje interesa, pametno povezivanje učesnika i efikasnu razmenu potrebne dokumentacije na jednom mestu. Uporedo sa tim, kroz DealSync male i srednje firme stiču pristup međunarodnoj mreži UniCredit Grupe, što dodatno otvara mogućnosti za rast i razvoj.

Filip Stikić, član Izvršnog odbora i direktor za korporativno bankarstvo u UniCredit Banci, izjavio je: „Uvođenjem DealSync platforme na srpsko tržište potvrđujemo našu posvećenost pružanju inovativnih rešenja domaćoj privredi i izuzetne rezultate koje ostvarujemo na domaćem tržištu. Kao prva banka u Srbiji koja je predstavila ovakvu platformu, naši klijenti dobijaju pristup alatu koji otvara nove mogućnosti za razvoj kompanija, privlačenje investicija i realizaciju strateških poslovnih planova. Ovo je još jedan korak u okviru naše inicijative UniCredit Banka za privredu Srbije, kojom želimo da budemo dugoročan i pouzdan partner kompanijama u svim fazama njihovog rasta i transformacije.”

Uticaj na tržište i značaj za mala i srednja preduzeća

Posebna vrednost DealSync-a ogleda se u tome što proširuje pristup M&A uslugama segmentu koji do sada nije imao jednostavne mogućnosti za ovakve transakcije. Kroz međunarodnu mrežu i inovativan model rada, kompanije u Srbiji sada lakše mogu da istraže opcije za privlačenje kapitala, strateška partnerstva, prodaju ili sukcesiju poslovanja.

S druge strane, kontinuiran dijalog sa privredom omogućava UniCredit Banci da razvija usluge koje odgovaraju na konkretne izazove kompanija. Kao rezultat toga, DealSync doprinosi održivom rastu i razvoju domaćeg tržišta. Spajajući ekspertizu, naprednu tehnologiju i razumevanje potreba privrede, DealSync donosi novi pristup pronalaženju poslovnih i investicionih prilika u Srbiji i šire.