Zimsko računanje vremena počinje u noći između 24. i 25. oktobra, kada će se kazaljke pomeriti za jedan sat unazad, u skladu sa standardima u Evropi.

Zimsko računanje vremena u Srbiji počinje u noći između subote i nedelje, 24. i 25. oktobra, kada će se kazaljke na časovnicima pomeriti jedan sat unazad. Ova promena, poznata kao zimsko računanje vremena, zakazana je za 3.00 sata ujutru. Prema saopštenju Direkcije za mere i dragocene metale, promena se sprovodi na osnovu Zakona o računanju vremena.

Na ovaj način, Srbija se vraća na standardno Centralno evropsko vreme (CET, UTC+1), nakon što je tokom letnjih meseci korišćeno Centralno evropsko letnje vreme (CEST, UTC+2). Ova praksa usklađena je sa većinom evropskih zemalja, koje takođe menjaju računanje vremena u istom periodu.

Zimsko računanje vremena: razlozi i zakonski okvir

Pomeranje kazaljki za jedan sat unazad ima za cilj bolje iskorišćavanje dnevnog svetla tokom zimskih meseci. Zimsko računanje vremena omogućava da se ljudi prilagode kraćem trajanju dana i ranijem mraku. Na osnovu Zakona o računanju vremena, letnje računanje vremena završava se u nedelju, 25. oktobra, tačno u 3.00 sata ujutru.

Osim toga, prema zvaničnim informacijama, ova promena utiče na sve digitalne i analogne uređaje koji pokazuju vreme. Preporučuje se da građani provere i ručno podese uređaje koji ne ažuriraju vreme automatski, kako bi izbegli eventualne nesporazume ili kašnjenja.

Evropska praksa i prilagođavanje svakodnevici

Zimsko računanje vremena je standardizovano u većini evropskih država, pa tako Srbija prati istu praksu kao i susedne zemlje. Većina građana već je navikla na ovu promenu, koja se tradicionalno dešava svake godine u isto vreme. Ipak, prelazak na zimsko računanje vremena može uticati na svakodnevne navike, poput vremena ustajanja i odlaska na posao ili školu.

Iako postoje različita mišljenja o tome koliko je ova promena korisna, zimsko računanje vremena ostaje obavezan deo godišnjeg ciklusa. Pomeranje kazaljki može privremeno uticati na osećaj ritma, ali većina ljudi se brzo prilagodi novom režimu. Na kraju, zimsko računanje vremena ima za cilj da optimizuje svakodnevni život u skladu sa promenama u trajanju dnevnog svetla.

Građani mogu podneti prijavu za nelegalne objekte do 24. oktobra, ali uz obaveznu dokumentaciju koja dokazuje sprečenost.

Naknadni rok za prijavu nelegalnih objekata u okviru programa ‘Svoj na svome’ ističe u subotu, 24.10.2020. Ova poslednja prilika posebno se odnosi na građane koji u redovnom roku nisu mogli da podnesu zahtev iz objektivnih razloga. Prijava se može podneti elektronski putem aplikacije ‘Svoj na svome’, kao i na šalterima pošta i lokalnih samouprava širom Srbije, prema zvaničnoj izjavi ministarke građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandre Sofronijević.

Elektronske prijave biće otvorene do ponoći 24. oktobra. Pošte će raditi u skladu sa svojim radnim vremenom, dok je jedinicama lokalne samouprave preporučeno da u subotu otvore posebne šaltere za prijem dokumentacije. Ministarka Sofronijević je apelovala da građani ne čekaju poslednji trenutak i iskoriste ovu mogućnost.

Ko može podneti prijavu i koja dokumenta su potrebna?

Ovaj naknadni rok namenjen je isključivo osobama koje su zbog bolesti, administrativnih prepreka ili sličnih objektivnih razloga bile sprečene da prijavu podnesu u redovnom roku. Zbog toga je uz prijavu neophodno priložiti dokaz o sprečenosti. Kao dokaz se prihvata medicinska dokumentacija koja potvrđuje bolest podnosioca ili člana porodice, ili validna potvrda o administrativnim smetnjama. Svaka naknadno pristigla prijava biće pojedinačno procenjena od strane Agencije za prostorno planiranje i urbanizam.

Do sada je ukupno podneto oko 2,7 miliona prijava za legalizaciju, od čega je 2.527.000 stiglo u redovnom roku. Naknadno je pristiglo nešto manje od 200.000 zahteva. Preko 1,2 miliona potvrda već je izdato, čime je velikom broju građana omogućeno da konačno upišu pravo svojine na svoju imovinu.

Upis u katastar, troškovi i oslobađanje od naknada

Evidentirani objekti se nakon prijave upisuju u katastar nepokretnosti. Na taj način vlasnici stiču pravo da slobodno raspolažu svojom imovinom, što uključuje kupoprodaju, nasleđivanje, stavljanje pod hipoteku, kao i legalno priključenje na komunalnu infrastrukturu. Troškovi upisa kreću se od 100 do 1.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, u zavisnosti od površine i lokacije objekta. Primaoci socijalne pomoći, osobe sa invaliditetom, borci, samohrani roditelji i porodice sa troje i više dece oslobođeni su plaćanja ovih naknada.

Nadležni podsećaju da za novu bespravnu gradnju važi nulta tolerancija. Svi objekti koji se grade bez građevinske dozvole ili rešenja o odobrenju izvođenja radova biće automatski upisani kao vlasništvo države.

Zašto je naknadni rok za ‘Svoj na svome’ važan?

Naknadni rok za “Svoj na svome” omogućava građanima koji su bili sprečeni u redovnom roku još jednu šansu da legalizuju svoj objekat i zaštite pravo svojine. Ova mera doprinosi pravnoj sigurnosti vlasnika i stabilnosti tržišta nekretnina u Srbiji. Konačno, jasno utvrđena pravila i obaveze smanjuju broj nelegalnih objekata i podstiču red u prostornom planiranju.

S obzirom na ograničeno vreme, preporučuje se da svi zainteresovani što pre provere potrebnu dokumentaciju i podnesu prijavu do 24. oktobra.

Građani sada mogu besplatno i u nekoliko klikova doći do lične karte nepokretnosti putem portala Republičkog geodetskog zavoda.

Od danas, svi građani Srbije mogu preuzeti “lična karta nepokretnosti” besplatno i potpuno digitalno putem portala Republički geodetski zavod. Ova usluga omogućava vlasnicima da, bez odlaska na šalter i dodatnih troškova, dobiju zvanični dokument sa najvažnijim podacima o svojoj nekretnini.

Prema saopštenju Republički geodetski zavod, ova novina je rezultat direktne komunikacije sa korisnicima kroz kanal “Direktno direktoru”. Na taj način, institucija nastavlja da razvija svoje elektronske servise kako bi odgovarala na stvarne potrebe građana.

Kako funkcioniše lična karta nepokretnosti

“Lična karta nepokretnosti” predstavlja zvaničan digitalni dokument sa digitalnim pečatom, koji sadrži osnovne informacije o nekretnini u vlasništvu korisnika. Njeno preuzimanje je besplatno, a prema zvaničnim podacima, do sada je izdato 33.416 ovih dokumenata širom Srbije. Dokument omogućava jednostavan i jasan pregled vlasništva, statusa i osnovnih karakteristika nepokretnosti.

Postupak za dobijanje digitalne lične karte nepokretnosti je jednostavan. Potrebno je da korisnik poseti Portal digitalnih usluga Republički geodetski zavod, izabere opciju „eKatastar“ i prijavi se na svoj nalog ili se registruje kao eGrađanin. Zatim je potrebno otvoriti odeljak „Moje nepokretnosti“, izabrati konkretnu nekretninu i kliknuti na opciju za preuzimanje lične karte.

Ko može preuzeti digitalnu ličnu kartu nepokretnosti

Preuzimanje digitalnog dokumenta je dozvoljeno isključivo za nepokretnosti čiji ste vlasnik. Ova mera ima za cilj zaštitu privatnosti i sprečavanje zloupotreba. Važno je naglasiti da se lična karta nepokretnosti može koristiti za lične potrebe, ali i kao zvaničan dokument u administrativnim postupcima.

Pored toga, Republički geodetski zavod ističe da će nastaviti da unapređuje svoje digitalne servise. Cilj je omogućiti svim građanima brz i jednostavan pristup važnim informacijama, bez posrednika i dodatnih troškova. Uvođenjem digitalne lične karte nepokretnosti, građani dobijaju pouzdanu i ažuriranu informaciju u samo nekoliko klikova.

Na ovaj način, Republički geodetski zavod odgovara na potrebe korisnika i pokazuje spremnost da savremene tehnologije primeni u svakodnevnoj administraciji. “Vaš glas se čuje, vaše potrebe su važne”, poručuju iz institucije.

Zahvaljujući ovoj usluzi, proces pribavljanja lična karta nepokretnosti postaje efikasniji i dostupniji svima. Očekuje se da će ovakva digitalizacija ubrzati mnoge administrativne procedure i olakšati život građanima širom Srbije.