Kamerunski fudbaler otkriva posledice priče iz 2014. koja je uticala na njegov razvoj i ugled u svetu fudbala

Džozef Minala ponovo je u centru pažnje zbog događaja koji je obeležio njegovu karijeru. Nekadašnji mladi fudbaler iz Kameruna, koga su 2014. godine optužili da ima 42 godine umesto zvaničnih 17, otvoreno je govorio o posledicama koje je ta vest ostavila na njegov život i profesionalni put. Džozef Minala danas ima 30 godina i igra za Marsaxlokk u Prvoj ligi Malte.

Priča o navodnoj prevari oko godina pojavila se dok je Minala bio deo omladinskog pogona Lacija. Mediji su tada preneli informaciju iz Senegala, prema kojoj je fudbaler navodno priznao da je čak 25 godina stariji od onoga što piše u njegovim dokumentima. Ova tvrdnja izazvala je buru reakcija i sumnji, a Fudbalski savez Italije pokrenuo je zvaničnu istragu kako bi proverio autentičnost njegove dokumentacije.

Istraga bez dokaza o neregularnostima

Na kraju, Fudbalski savez Italije zatvorio je slučaj bez pronalaska bilo kakvih neregularnosti u vezi sa godinama Džozefa Minale. Klub Lacio stao je u odbranu svog igrača, ističući da su svi papiri potpuno legitimni i da nema mesta sumnji. Uprkos tome, posledice te afere osećale su se godinama kasnije — kako na terenu, tako i van njega.

Minala ističe da mu je zbog ove afere bilo otežano napredovanje u karijeri. “Izgubio sam mnogo prilika, mnoga vrata su mi bila zatvorena zbog te priče,” rekao je on za argentinski list Olé. Takođe navodi: “Ta vest bila je potpuno lažna. Svi to znaju.” Prema njegovim rečima, sve se dogodilo jer nije pristao da potpiše ugovor sa Napolijem već se odlučio za svoj put.

Kakav uticaj ima Google reputacija na sportiste

Vest o navodnim godinama nastavila ga je pratiti kroz celu karijeru. Kada neko ukuca njegovo ime na Google-u, prva informacija koja iskoči jeste upravo ta priča iz februara 2014. godine sa portala Senego.net. “Mnoge prilike su mi bile uskraćene jer ljudi prvo vide tu vest kad pretraže moje ime,” žali se Minala.

Nakon što nije uspeo da ostvari veći uspeh u dresu Lacija, Džozef Minala nastupao je za Bari, Latinu, Salernitanu, Qingdao Huanghai (Kina), Lucchese (Italija), Liepaja (Letonija), Sliema Wanderers i Gzira United (Malta). Danas brani boje Marsaxlokka i pokušava da obnovi svoju reputaciju uprkos prošlim problemima.

Na kraju razgovora ističe: “Odrastao sam kao svaki drugi čovek. Nikada nisam uradio ništa loše. Neko samo nije želeo da uspem jer nisam bio zadovoljan nekim stvarima koje su hteli sa mnom tada.” Vest o lažnim godinama ostaje primer koliko jedna neproverena informacija može dugoročno uticati na karijeru mladog sportiste.

Nekadašnji španski golgeter Dani Giza govorio je o svojim fudbalskim uspesima, rekordima i svakodnevici u zanimljivom intervjuu.

Dani Giza, poslednji španski osvajač nagrade Pičići, i dalje igra fudbal sa 46 godina za Trebuhena klub u Prvoj andaluzijskoj ligi. U nedavnom gostovanju na podcastu “Línea de Cal” otkrio je brojne zanimljive detalje iz svoje bogate karijere, ali i iz privatnog života. Tokom intervjua, Giza je istakao svoju privrženost Real Madridu, uz šaljivu poruku kolegi Davidu Sančezu: „Zatvoren sam madridista, prestani da plačeš čoveče… ceo dan si tužan“.

Karijera ispunjena golovima i priznanjima

Dani Giza je tokom karijere nastupao za čak 18 klubova u četiri zemlje. Igrao je za Xerez, Dos Hermanas, Mallorku, Rekreativo, Barselona B, Ciudad de Murcia, Getafe, Mallorku (ponovo), Fenerbahče, Johor Darul Ta’zim, Cerro Porteño, Kadis, Atlético Sanluqueño, UD Algaida, CD Rota i UD Roteña. Posebno se priseća vremena provedenog u Paragvaju: „Najviše sam uživao igrajući za Cerro Porteño“, rekao je.

Zanimljivosti iz sveta fudbala i života van terena

Kada su ga pitali o najboljim fudbalerima protiv kojih je igrao, izdvojio je Kristijana Ronalda i Lionela Mesija. Kao najvažnijeg trenera naveo je Luisa Aragonesa. Takođe, naglasio je da mu je karijera bila spektakularna: „Moja karijera bila je sjajna“, ocenio je Giza. Poseban kuriozitet tiče se njegovog uspeha sa Mallorkom — postigao je 27 golova i osvojio titulu Pičići bez da šutira penal: „Te godine dao sam 27 golova za Mallorku, bio sam poslednji španski Pičići. Nadam se da će uskoro biti još neki“, istakao je.

Lični izbori i svakodnevica Danija Gize

Iako kruže priče da jede svinjske nogice („pies“ na španskom), on ih odlučno negira: „Ne jedem nogice, stvarno!“. Što se tiče imovine, priznao je da ima više od deset stanova koje njegova supruga vodi kroz poreske obaveze: „Imam dosta stanova. Živim od toga i onoga što sam uštedeo”, priznao je ranije novinaru Josepu Pedrerolu.

Saveti mladim fudbalerima kroz iskustvo izbora klubova

Dani Giza se osvrnuo na odluku zbog koje najviše žali u karijeri. Posle Fenerbahčea imao je ponude Betisa i Getafea. Izabrao je Getafe, ali sada smatra da bi drugačiji izbor bio bolji: „Prvi put kada sam pogrešio bio je taj kada nisam odabrao Betis već Getafe. Imao sam oba ugovora ispred sebe — žalim zbog toga“. Osim toga, napomenuo je kako mu Ibagaza nije dozvoljavao da izvodi penale dok su igrali zajedno.

Značaj Dani Gize za španski fudbal danas

Dani Giza ostaje primer istrajnosti i ljubavi prema fudbalu čak decenijama nakon vrhunaca karijere. Njegovi rekordi poput titule Pičići bez penala ili brojnih klubova širom sveta služe kao inspiracija mladim igračima. Takođe njegovo iskreno priznanje o svakodnevici pokazuje drugu stranu života profesionalnog sportiste.

Priča o nastanku RB Lajpciga počinje u Markranštetu, sa Holgerom Nusbaumom i investicijom Red Bulla.

RB Lajpcig danas važi za jednog od najvažnijih klubova u nemačkom fudbalu, ali malo ljudi zna pravu priču o njegovom nastanku. Sve je počelo u malom saksonskom gradu Markranštetu, gde je lokalni SSV Markranštet decenijama igrao samo regionalne lige. Upravo tu se dogodilo “narođenje” kluba koji je kasnije osvojio mesto u eliti.

Početak priče: Markranštet i Nusbaumova vizija

Grad Markranštet imao je skroman fudbalski život i mali stadion Stadion am Bad sa 5.500 mesta. Najpoznatiji sportski lik bio je sudija Rudi Glikner, koji je sudio finale Svetskog prvenstva između Brazila i Italije (4:0) na stadionu Azteka u Meksiku. Međutim, elitni fudbal bio je daleko od ovog mesta sve do dolaska Holgera Nusbauma.On je 2004. godine preuzeo SSV Markranštet sa ambicijom da mali klub izvuče iz anonimnosti regionalnih takmičenja. U to vreme, u obližnjem Lajpcigu nije bilo vrhunskog fudbala — čak su i navijački problemi i nasilje udaljili velike investitore.

Kritičan trenutak: ulazak Red Bulla i stvaranje RB Lajpciga

Nusbaum je kao trener i blagajnik kontaktirao biznismena Mihaila Kelmela, vlasnika prava na masivni Zentralstadion (120.000 mesta), ali bez dovoljno događaja. U isto vreme, bilo je poznato da austrijska kompanija Red Bull traži način da kupi prava nekog lokalnog kluba kako bi započela projekat ulaska u nemački fudbal.Pokušaji sa drugim timovima nisu uspeli zbog otpora navijača ili lošeg sportskog stanja tih klubova. Tek kada se SSV Markranštet, tada petoligaš, javio kao zainteresovan za saradnju, projekat se pokrenuo.U zimu 2009. godine Nusbaum je ugostio predstavnike Red Bulla — Andreasa Sadla i Markusa Eggera. Razlike u ciljevima su bile očigledne: dok su Austrijanci želeli da kupe prava i pokrenu svoj tim što pre, Nusbaum se nadao velikom investitoru za svoj klub.Nakon pregovora dogovoreno je da samo prvi tim igra pod imenom RB Lajpcig/Markranštet, dok ostali timovi ostaju pod starim imenom.

Zvanično osnivanje RB Lajpciga i uspon ka vrhu

Dana 25. marta uz podršku lokalnih vlasti zvanično je osnovan RB Lajpcig, a već 19. maja isti tim bio je registrovan pri Nemačkom fudbalskom savezu.Koliko su primili za ovaj dogovor nikada nije zvanično objavljeno — pričalo se o cifri oko pola miliona evra.RB Lajpcig uz snažnu finansijsku podršku brzo napreduje kroz niže lige. Već u sezoni 2016/17 plasirali su se u Bundesligu gde odmah zauzimaju drugo mesto nakon neverovatnog niza od trinaest mečeva bez poraza na početku (deset pobeda).

Kupovi, Dani Olmo i reakcije navijača

Kulminacija brzog rasta stigla je osvajanjem Kupa Nemačke dva puta — prvo 2021., pa potom ponovo 2022., uz isticanje igrača poput Dani Olma.Ipak, ovakav način uspona izazvao je žestoke reakcije širom zemlje — mnogi su projekt smatrali “kupovinom mesta” umesto tradicionalnog napredovanja.Ironično, baš grad Markranštet video je korist jer mu saradnja sa Red Bullom omogućila opstanak lokalnog kluba — dok su profesionalci otišli pod brend RB-a, bazna struktura SSV-a nastavila je rad.Sam Nusbaum dugo nije odustao od snova o uspehu matičnog kluba; tek posle neuspeha protiv FSV 63 Lukenvade (pobeda kod kuće ali poraz 4:1 u revanšu) juna 2015., povukao se iz aktivnog vođenja.Sve tajne naglog “subrogiranog rođenja” RB Lajpciga ostale su sa njim.