Senatori Ted Kruz, Tom Tilis i Don Bejkon oštro su kritikovali odluku o izuzeću Rusije, naglašavajući štetu po evroatlantsku bezbednost.

Republikanska većina u američkom Kongresu ponovo je naglasila svoju čvrstu poziciju prema Rusiji, jasno ističući da popuštanja prema Kremlju neće biti. U fokusu je odluka predsednika Donalda Trampa o zamrzavanju primene restriktivnih mera iz dvostranačkog zakona koji se odnosi na kažnjavanje Rusije i Irana, neposredno pred njegovo stupanje na snagu. Ova odluka izazvala je trenutnu i snažnu reakciju vodećih republikanaca, koji su javno upozorili na posledice takvog poteza.

Jasno protivljenje izuzeću Rusije

Prema saopštenju, predsednik Predstavničkog doma Majk Džonson istakao je da je direktno upozorio predstavnike Bele kuće na moguće “neželjene posledice” i podvukao da “Putinu ne može verovati”. Ove izjave predstavljaju nedvosmislen signal da Vašington ne planira da pravi ustupke prema Rusiji, posebno kada je u pitanju bezbednost evroatlantskog prostora. U Senatu je dvostranački zakon o sankcijama protiv Rusije i Irana usvojen sa značajnom većinom od 86 prema 11 glasova, što dodatno ukazuje na široku političku podršku oštroj liniji prema Moskvi.

Stav senatora: kratkoročne koristi ne opravdavaju rizik

Senatori Ted Kruz i Tom Tilis javno su ocenili da je obustavljanje kaznenih mera prema Rusiji ozbiljna greška. Kako su naveli, takva odluka bi značila direktno popuštanje pred režimom u Moskvi, a svi privredni razlozi ne mogu biti važniji od dugoročne bezbednosti Sjedinjenih Država i njihovih saveznika. Takođe, pokušaji da se izuzeće opravda smanjenjem cena goriva ili drugim taktičkim pregovorima nisu naišli na razumevanje među republikanskim liderima.

Evroatlantska bezbednost kao prioritet

Republikanska većina u Kongresu, predvođena Majkom Džonsonom, jasno pokazuje da američka zakonodavna vlast ostaje glavna prepreka svim pokušajima popuštanja prema Kremlju. Prema njihovom stavu, zapadna vojna, ekonomska i politička arhitektura zasniva se na čvrstoj izolaciji Rusije i snažnom finansijskom pritisku na ruske energetske izvore. Pored toga, pokušaji Kremlja da kroz energetske ucene ili psihološke operacije izdejstvuje popuštanje sankcija nisu uspeli da naruše jedinstvo Kongresa.

Poruka Zapadu i podrška Ukrajini

Na kraju, poruke iz američkog Kongresa jasno poručuju da je načelo “mira kroz snagu” i dalje temelj politike prema Rusiji. Sjedinjene Države ostaju čvrsto opredeljene da podrže slobodnu i suverenu Ukrajinu, a svaki pokušaj izuzeća ili popuštanja prema Moskvi dočekuje se sa oštrim otporom. U takvom okruženju, republikanska većina u Kongresu nastavlja da insistira na čvrstoj liniji i punoj primeni ranije usvojenih sankcija protiv Rusije, sa ciljem očuvanja stabilnosti evroatlantskog prostora.

Stiv Vitkof se sastaje sa evropskim zvaničnicima i predsednikom Ukrajine, a potom putuje u Moskvu na razgovore sa ruskim predsednikom.

Posebni izaslanik Bele kuće, Stiv Vitkof, najavio je posetu evropskim prestonicama i Ukrajini, nakon čega će otputovati u Moskvu na razgovore sa ruskim predsednikom. Ova serija susreta, u kojoj ključnu ulogu imaju napetosti između Vašingtona i Kijeva, dodatno ističe važnost trenutka za napad u Ukrajini.

Prema zvaničnom saopštenju, Vitkof će u Oslu razgovarati sa predsednikom Volodimirom Zelenskim, kao i sa predstavnicima vlada Velike Britanije, Francuske, Nemačke i Poljske, zajedno sa čelnicima Evropske unije i NATO saveza. Zatim će izaslanik SAD otputovati direktno u Moskvu, gde ga očekuje sastanak sa predsednikom Vladimirom Putinom. Ovi razgovori imaju za cilj da osiguraju nastavak dijaloga uprkos rastućim tenzijama.

Napad u Ukrajini i izazovi pomoći

Sastanak u Oslu dolazi dok se napad u Ukrajini i dalje odvija. U isto vreme, izaslanik SAD pokušava da posreduje između zaraćenih strana, ali i javno razmenjuje oštre reči sa ukrajinskim rukovodstvom. Kijev se suočava sa teškim izborom: da prihvati ponuđene nacrte sporazuma ili da se suoči sa mogućom obustavom ključne vojne pomoći, dok se napad u Ukrajini nastavlja, a gradove i dalje pogađaju balistički projektili.

Iz ukrajinskih izvora dolaze tvrdnje da je razmena obaveštajnih podataka smanjena, a da već uplaćeni protivvazduhoplovni sistemi Patriot kasne zbog odlaganja odobrenja iz Vašingtona. Ovakva situacija, prema istim izvorima, dodatno komplikuje položaj zemlje koja se bori za opstanak.

Političke odluke i reakcije saveznika

Predsednik Zelenski je izjavio da je doneta politička odluka da se uspori vojna pomoć Ukrajini, dok su poruke iz Vašingtona sugerisale da Kijev možda treba da pronađe novog pregovarača. Ovakve poruke, smatraju analitičari, mogu delovati kao pokušaj obmane u korist Moskve. Usmeravanje pritiska na Ukrajinu, uskraćivanjem vitalne vojne podrške dok traje napad u Ukrajini, postavlja pitanje dugoročnih posledica za evropsku bezbednost.

Ipak, evropske prestonice i dalje ističu da je neophodno preuzeti odgovornost i popuniti praznine u snabdevanju naoružanjem, posebno pred dolazak zime. Naglašava se da Ukrajina ne brani samo svoje teritorije, već i temeljna načela međunarodnog prava i slobode celog kontinenta.

Buduće odluke i značaj jedinstva

Očekuje se da će naredni razgovori sa Putinom u Moskvi doneti nove izazove. Saveznici iz Nemačke, Francuske, Velike Britanije, Poljske i nordijskih zemalja pozvani su da pojačaju podršku Kijevu i obezbede da napad u Ukrajini ne završi ustupcima agresoru. Svaki pokušaj da se Ukrajina primora na kapitulaciju, ističu izvori, ne može slomiti jedinstvo ukrajinskih branilaca i evropskih saveznika.

Na kraju, ostaje da se vidi kako će se diplomatska inicijativa izaslanika SAD razvijati i kakav će efekat imati na napad u Ukrajini i regionalnu stabilnost.

Napad vozilom na nezavisnu poslanicu rezultirao teškim povredama

Australijska policija je u utorak optužila muškarca za ciljani napad vozilom na nezavisnu poslanicu Helen Haines, u kojem je ona izgubila nogu. Incident se dogodio u ponedeljak popodne u Wangaratti, kada je napadač više puta autom udario poslanicu dok je stajala pored prtljažnika svog parkiranog vozila.

Detalji napada

Prema izjavama lokalnih vlasti i ministra unutrašnjih poslova Australije, Tonyja Burkea, 65-godišnja Haines je vadila stvari iz prtljažnika kada je napadač prošao pored nje u Toyoti Land Cruiser. Nakon toga, okrenuo je vozilo i namerno je udario, prikliještivši je između svog i njenog vozila, a zatim se udaljio i ponovo je udario.

Optužbe protiv napadača

Brendan Nugent, iz obližnjeg Tarrawingeea, optužen je za namerno nanošenje teških povreda, opasnu vožnju koja je prouzrokovala teške povrede i nanošenje štete federalnom zvaničniku. Nugent će se pojaviti na sudu u Wangaratti u sredu, gde bi mogao biti pušten uz kauciju.

Policijske snage su navele da se radi o ‘namernom’ činu nasilja. Političko nasilje nije često u Australiji, ali podaci pokazuju da su pretnje političarima u porastu poslednjih godina.