Prema zvaničnim podacima, UN bi mogle ostati bez sredstava sredinom avgusta, Gutereš upozorio na hitno rešavanje situacije

Ujedinjene nacije nalaze se pred ozbiljnom finansijskom krizom nakon što su Sjedinjene Američke Države i Kina, kao dva najveća donatora, značajno kasnile sa uplatom doprinosa, saopšteno je iz organizacije. Prema dostupnim podacima, dug Sjedinjenih Američkih Država prema UN premašuje 4 milijarde dolara, dok je Kina, iako je nedavno uplatila 850 miliona dolara, i dalje u zaostatku sa oko 455 miliona dolara.

Ova situacija ugrožava likvidnost organizacije i može dovesti do toga da UN ostane bez sredstava već sredinom avgusta, što bi moglo imati dalekosežne posledice po funkcionisanje redovnog budžeta i mirovnih misija. Generalni sekretar UN Antonio Gutereš uputio je dramatično upozorenje državama članicama, naglašavajući da je nastavak trenutne situacije neodrživ.

“Ukoliko se sredstva ne obezbede u najskorijem roku, organizacija neće moći da ispuni svoje osnovne zadatke”, navedeno je u zvaničnoj izjavi generalnog sekretara. Gutereš je apelovao na sve članice da hitno izvrše svoje finansijske obaveze kako bi se izbegle ozbiljne posledice po globalnu bezbednost i stabilnost.

Stručnjaci upozoravaju da bi nastavak kašnjenja mogao značajno uticati na rad mirovnih misija i drugih programa UN širom sveta. Prema navodima iz UN, dosadašnja praksa pokazuje da kašnjenja u uplatama mogu uzrokovati prekide u radu i ograničavanje osnovnih aktivnosti organizacije.

Istraga o uzrocima i mogućim rešenjima za trenutnu finansijsku situaciju je u toku, a UN pozivaju sve države članice na odgovornost kako bi se izbegao potencijalni kolaps organizacije.

Spasilački timovi potvrdili oslobađanje rudara, operacija nastavljena zbog nestalih, uslovi otežani nepovoljnim vremenom

Četiri rudara koja su bila zarobljena u poplavljenoj pećini u Laosu uspela su da samostalno izađu u subotu, saopštili su članovi spasilačkog tima. Njihov izlazak iz pećine dogodio se dan nakon što je peti rudar izvučen iz pećine uz pomoć spasilačkih ekipa, u akciji koju su izveštaji sa lica mesta ocenili kao rizičnu.

Glavni ronilac spasilačkog tima izjavio je da je četvorka iskoristila priliku kada je nivo vode opao te su odlučili da pokušaju izlazak. ‘Bili smo spremni da uđemo, a oni su već izlazili’, rekao je ronilac, dodajući da su rudari izašli sami. “Videli su da voda opada i odlučili da krenu. Iskoristili su priliku i uspeli su da izađu,” naveo je ronilac u razgovoru sa međunarodnim novinarima. Spasioci su istakli da su rudari bili blatnjavi i vidno potreseni, ali živi.

Prema izjavama iz spasilačkog tima, dva rudara se i dalje vode kao nestala i potraga za njima traje, dok spasilačke ekipe nastavljaju rad uprkos lošim vremenskim uslovima. Svi rudari su bili zajedno u pećini kada su pre skoro dve nedelje ostali zarobljeni zbog poplava. Petorica rudara pronađena su u najudaljenijoj od ukupno pet poznatih komora pećinskog sistema u sredu, navode izveštaji. Spasilačke ekipe uspele su da im dopreme hranu i osnovne potrepštine, kao i da mapiraju pećinu u cilju pripreme za izvlačenje.

Nakon što je prvi rudar iz komore spašen u petak, spasilački timovi su tokom cele noći nastavili ispumpavanje vode iz pećinskog sistema. Kada su u subotu ujutru članovi tima ušli da procene situaciju i planiraju dalju evakuaciju, naišli su na četvoricu rudara koji su samostalno pronašli put do izlaza. “Trebao mi je trenutak da shvatim da se ovo zaista dešava i da ih prebrojim. Da li su sva trojica, sva četvorica ovde?” izjavio je ronilac, opisujući trenutak susreta sa rudarima.

Prema poslednjim informacijama, potraga za preostala dva rudara se nastavlja. Spasilačke ekipe navode da je situacija i dalje neizvesna zbog vremenskih uslova, ali aktivnosti na terenu ne prestaju. Svi dosadašnji pokušaji spasavanja realizovani su u saradnji sa lokalnim vlastima i uz podršku međunarodnih stručnjaka. Pećina u Laosu u kojoj su rudari ostali zarobljeni poznata je po složenom sistemu tunela i komora, što dodatno otežava spasilačke napore.

Ukrajinski predsednik pozvao na dodatne mere međunarodne zajednice, dok sukobi na terenu traju četvrtu godinu

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je da je neophodno uvesti dodatni pritisak, uključujući sankcije, kako bi ruski predsednik Vladimir Putin pristao na pregovore o okončanju sukoba. Ova izjava data je tokom intervjua u Kijevu, a prenele su je međunarodne agencije 29. maja 2026. godine. Zelenski je naveo da bi rezultati na bojnom polju u narednih šest meseci mogli da ojačaju poziciju Ukrajine u eventualnim budućim mirovnim razgovorima, potvrđujući ranije stavove ukrajinskih vojnih zvaničnika.

“Pre zime moramo pronaći diplomatski način da sednemo i razgovaramo”, rekao je Zelenski, ističući važnost međunarodnog angažmana i podrške u procesu pronalaženja rešenja za sukob. On je ukazao da je dodatna pomoć iz Sjedinjenih Američkih Država od ključnog značaja, posebno nakon nedavnih raketnih napada na ukrajinsku infrastrukturu.

Prema analizi Instituta za proučavanje rata, nezavisne organizacije koja prati situaciju na terenu, ukrajinske snage su u poslednje vreme pokazale određene prednosti u nekim segmentima fronta. Izveštaj objavljen 25. maja navodi da ruske snage beleže stagnaciju u napredovanju, dok ukrajinska vojska koristi nove taktičke pristupe. Međutim, isti izvor naglašava da je prerano za zaključke o eventualnoj promeni toka sukoba.

Zelenski je tokom poslednjih dana uputio pismo predsedniku SAD i Kongresu, sa zahtevom za dodatne presretače za protivraketnu odbranu, ukazujući na povećanu potrebu za ovom vrstom opreme nakon intenziviranja ruskih napada. Ovaj apel, kako ističu izvori iz Kijeva, deo je šire strategije za obezbeđivanje međunarodne podrške i jačanje odbrambenih kapaciteta zemlje.

Sa ruske strane, zvaničnih reakcija na poslednje izjave ukrajinskog predsednika nije bilo u trenutku objavljivanja ovog izveštaja. Rusija i dalje insistira na svojim uslovima za eventualni dijalog, dok međunarodna zajednica poziva na nastavak diplomatskih napora kako bi se pronašlo rešenje za sukob koji traje više od četiri godine.

Pregovori i pokušaji uspostavljanja mira između Rusije i Ukrajine do sada nisu doveli do značajnog napretka. Prethodne inicijative uključivale su posredovanje različitih međunarodnih aktera, ali su prekidi vatre i preliminarni dogovori često prekidani novim sukobima na terenu. Stručnjaci smatraju da bi dalji razvoj događaja mogao zavisiti od situacije na frontu i stepena međunarodne uključenosti u mirovni proces.