Od juna do 18. oktobra 2026. godine registrovano je 60 slučajeva groznice Zapadnog Nila, najviše u Beogradu.

Groznica Zapadnog Nila registrovana je u Srbiji kod ukupno 60 osoba od početka sezone nadzora 1. juna do 18. oktobra 2026. godine, prema saopštenju Instituta za javno zdravlje Srbije ‘Dr Milan Jovanović Batut’. Od tog broja, čak 49 slučajeva imalo je neuroinvazivni oblik bolesti, što znači da je kod većine obolelih bolest zahvatila nervni sistem.

Najviše slučajeva groznice Zapadnog Nila u Beogradu

Prema podacima, među obolelima od groznice Zapadnog Nila ima 35 muškaraca i 25 žena, a prosečna starost iznosi 63,6 godina. Slučajevi su zabeleženi na teritoriji 13 okruga. Najveći broj registrovan je u Beogradu – 23 slučaja. U Južnobačkom okrugu potvrđeno je devet obolelih, dok je u Šumadijskom sedam. Srednjobanatski okrug ima šest slučajeva, Južnobanatski četiri, a u Severnobanatskom, Rasinskom i Pomoravskom okrugu evidentirana su po dva slučaja.

Raspodela po okruzima i starosna struktura obolelih

Zapadnobački, Braničevski, Raški i Nišavski okrug zabeležili su po jedan slučaj. Jedan slučaj registrovan je i sa teritorije zavoda za javno zdravlje Kosovska Mitrovica. Ove brojke pokazuju da je groznica Zapadnog Nila prisutna širom zemlje, ali sa većom koncentracijom obolelih u urbanim sredinama kao što je Beograd. Prosečna starost obolelih ukazuje na to da su starije osobe posebno pogođene tokom ove sezone.

Groznica Zapadnog Nila u Evropi tokom sezone 2026

U istoj periodu, slučajevi groznice Zapadnog Nila registrovani su i u državama Evropske unije i Evropskog ekonomskog prostora. Između ostalog, oboleli su prijavljeni u Italiji, Grčkoj, Rumuniji, Španiji, Francuskoj, Nemačkoj, Austriji, Holandiji, Hrvatskoj i Kipru. Ove informacije pokazuju da je groznica Zapadnog Nila tokom 2026. godine bila aktuelna ne samo u Srbiji već i širom Evrope.

Saopštenje Instituta Batut i važnost nadzora

Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” naglašava značaj kontinuiranog nadzora nad pojavom groznice Zapadnog Nila. Prema njihovim podacima, većina obolelih razvila je teži, neuroinvazivni oblik bolesti, što dodatno ističe potrebu za praćenjem i analizom epidemiološke situacije. Takođe, važno je redovno obaveštavanje javnosti o broju i raspodeli slučajeva kako bi se na vreme prepoznali rizični regioni i ranjive grupe stanovništva. Ova sezona groznice Zapadnog Nila još jednom potvrđuje značaj javnozdravstvenih mera i saradnje institucija u borbi protiv zaraznih bolesti.

Sporazum o saradnji potpisan je na Mitrovcu, u Nacionalnom parku Tara, sa jasnim ciljem zajedničke zaštite ugroženih područja.

Srbija i Republika Srpska sada su zvanično povezane kroz sporazum o prekograničnoj saradnji na zaštiti prirode, koji obuhvata područje Tara – Drina. Dogovor su na Mitrovcu, u srcu Nacionalnog parka Tara, potpisali ministarka zaštite životne sredine u tehničkom mandatu Sara Pavkov i ministar za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju u Vladi Republike Srpske Bojan Vipotnik. Prema saopštenju, cilj je očuvanje četiri ključna prirodna blaga na teritorijama obe zemlje.

Ovaj sporazum o saradnji ističe važnost zajedničkog očuvanja zaštićenih područja, čime se jačaju napori u oblasti zaštite životne sredine. Prema rečima ministarke Pavkov, Republiku Srbiju i Republiku Srpsku povezuje neraskidiva veza, a priroda koju dele obavezuje ih na zajedničku odgovornost. Na osnovu takvog temelja razvila se saradnja koja je sada formalizovana, a prvi koraci u tom pravcu uključivali su pomoć oko proglašenja Parka prirode Veliki Stolac kao zaštićenog područja u Republici Srpskoj.

Zajednički napori za buduće generacije

Pavkov je naglasila da je san o zajedničkoj zaštiti ovih prostora prisutan još od 2024. godine. Zajedničkim radom, dodala je, doprineli su proglašenju novih zaštićenih područja, što je bio važan korak za očuvanje prirodnih resursa. Na Mitrovcu, gde je sporazum potpisan, sada se zaokružuje inicijativa o zaštiti četiri prirodna blaga na teritorijama Srbije i Republike Srpske.

Na ovaj način, sporazum ima za cilj da unapredi saradnju u očuvanju prirode, ali i da unapredi razmenu znanja i iskustava. Takođe, Pavkov je istakla da je zajednički cilj da se ovo impresivno područje sačuva za sve buduće generacije. S druge strane, prema navodima iz saopštenja, ovakav vid saradnje može poslužiti kao model za slične inicijative u regionu.

Šta donosi sporazum o Tara – Drina području?

Prema potpisanom dokumentu, prekogranično područje „Tara – Drina“ podiže nivo zaštite prirodnih vrednosti na viši stepen. Očekuje se da će zajedničke aktivnosti doprineti očuvanju biodiverziteta, ali i boljoj promociji ovih destinacija. Sporazum predviđa zajedničko planiranje aktivnosti, razmenu stručnjaka i koordinisane akcije zaštite, što može doprineti prepoznavanju ovog regiona kao primera dobre prakse u zaštiti životne sredine.

Osim toga, naglašeno je da je zaštita prirode važna ne samo za sadašnje stanovnike, već i za buduće generacije, što je Pavkov posebno istakla u svojoj izjavi. Konačno, sporazum otvara mogućnosti za proširenje saradnje i na druge oblasti koje se tiču očuvanja prirodnih resursa, kako bi Tara i Drina nastavile da spajaju Srbiju i Srpsku na polju zaštite životne sredine.

Ministarka je uručila pristupačno kombi vozilo i najavila ugradnju lifta za lakši pristup osobama sa invaliditetom.

Milica Đurđević Stamenkovski, ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, posetila je Ivanjicu gde je uručila ključeve pristupačnog kombi vozila Udruženju paraplegičara Golije. Ova donacija deo je projekta za koji je Ministarstvo izdvojilo blizu šest miliona dinara, a ukupna vrednost projekta iznosi 8,6 miliona dinara. Ovim činom, prema zvaničnom saopštenju, napravljen je još jedan korak ka Srbiji jednakih mogućnosti.

Pored nabavke vozila, projektom je predviđena i ugradnja lifta u zgradi opštine Ivanjica. Na taj način, pristupačan će postati i drugi sprat ove javne ustanove, što će dodatno olakšati pristup osobama sa invaliditetom. Ove mere imaju za cilj da omoguće lakši pristup javnim uslugama i unaprede kvalitet života u lokalnoj zajednici.

Podrška Udruženju paraplegičara Golije i važnost pristupačnosti

Govoreći o značaju projekta, ministarka Đurđević Stamenkovski naglasila je da je cilj Ministarstva izgradnja Srbije jednakih mogućnosti. Ona je posebno istakla da osobe sa invaliditetom treba da imaju ravnopravan pristup svim javnim ustanovama, društvenim sadržajima i oblastima života. Prema njenim rečima, nabavka kombi vozila i ugradnja lifta stvaraju Ivanjicu bez barijera.

„Želimo da gradimo Srbiju u kojoj nema prepreka, Srbiju jednakih mogućnosti i jednakih šansi. Osobe sa invaliditetom nisu same i naša je obaveza da im konkretnim merama i projektima pokažemo da imaju oslonac u svom društvu i državi“, poručila je ministarka Đurđević Stamenkovski.

Pored toga, ministarka je dodala da je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja opredelilo blizu šest miliona dinara za nabavku vozila, dok je ukupna vrednost projekta 8,6 miliona dinara. Projektom se obezbeđuje i ugradnja lifta u zgradi opštine, čime se omogućava pristupačnost i na drugom spratu ovog objekta.

Ivanjica kao primer Srbije jednakih mogućnosti

Grad Ivanjica ovim projektom postaje primer društva koje radi na uklanjanju barijera za osobe sa invaliditetom. Kako se navodi u saopštenju, uvođenje pristupačnog kombi vozila i planirana ugradnja lifta značajno će doprineti lakšem pristupu javnim uslugama. Na taj način, Udruženje paraplegičara Golije, kao i druge osobe sa invaliditetom, dobijaju konkretnu podršku u svakodnevnom životu.

Konačno, realizacija ovog projekta potvrđuje opredeljenje Ministarstva da kontinuirano radi na poboljšanju uslova za osobe sa invaliditetom. Ivanjica nastavlja da ulaže u projekte koji omogućavaju ravnopravnost i bolju dostupnost javnih prostora. Time se stvara Srbija jednakih mogućnosti za sve građane.