Više temperature i suše menjaju strukturu ratarske proizvodnje, dok raste interesovanje za otpornije kulture poput sirka i heljde

Klimatske promene i učestale letnje suše značajno otežavaju proizvodnju tradicionalnih ratarskih kultura u Srbiji. Površine pod suncokretom, ozimim strninama i uljanom repicom postepeno rastu, dok se ratari sve više okreću usevima otpornim na visoke temperature i nedostatak vode, kao što su sirak, heljda i proso. Prema rečima Milana Mirosavljevića iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, poljoprivrednici se prilagođavaju klimatskim promenama promenom sortimenta i tehnologije proizvodnje kukuruza, suncokreta, soje i strnih žita. Kao rezultat, kod kukuruza se koristi sve više hibrida sa kraćom vegetacijom, dok se sirak za zrno izdvaja kao moguća alternativa u sušnijim područjima.

Promena strukture ratarske proizvodnje u Srbiji

Površine pod suncokretom i uljanom repicom rastu poslednjih godina, uz istovremenu prilagodbu sortimenta kod kukuruza i soje. S druge strane, tradicionalni usevi poput kukuruza i soje ostaju najizloženiji riziku od letnjih suša, posebno u fazama cvetanja i nalivanja zrna. Suše naročito pogađaju proizvodnju u područjima sa skromnijim zemljišnim uslovima. Milan Bogunović, poljoprivrednik iz Banatskog Karađorđeva, smatra da je glavna prepreka povećanju proizvodnje sirka nerazvijeno tržište i neizvestan otkup. Ipak, prinosi sirka u sušnim godinama često su stabilniji nego kod kukuruza, što dodatno motiviše deo proizvođača da razmotre ovu kulturu.

Širenje novih kultura i ekonomski izazovi

Osim tradicionalnih ratarskih kultura, toplija klima u Srbiji omogućava pojavu novih useva poput batata, smokava, kakija i pistaća. Međutim, širenje ovih kultura zavisi od ekonomske isplativosti, dostupnosti radne snage i sigurnog plasmana na tržištu. Milan Mirosavljević ističe da je ekonomska opravdanost ključna za odluku o ulaganju u nove kulture. Voćarstvo je dodatno pogođeno kasnim prolećnim mrazevima i gradom, što smanjuje stabilnost prihoda u ovom sektoru. Iako interesovanje za otpornije kulture raste, tržišna i logistička ograničenja predstavljaju izazov za bržu diversifikaciju ratarske proizvodnje. Takođe, promene klimatskih uslova zahtevaju stalnu prilagodbu i inovacije u poljoprivrednoj tehnologiji. Kao rezultat, proizvođači u Srbiji sve više razmatraju održivost aktuelnih kultura i mogućnost prelaska na alternativne useve. Proces prilagođavanja je postepen i zavisi od brojnih faktora, uključujući podršku države, dostupnost sorti i sigurnost otkupa.

Izazovi i perspektive za poljoprivredu u uslovima klimatskih promena

Stručnjaci ocenjuju da klimatske promene zahtevaju promišljeno prilagođavanje ratarske proizvodnje. Osim tehnoloških inovacija, ključni su i razvoj tržišta za nove kulture i obezbeđivanje ekonomske isplativosti za poljoprivrednike. Kukuruz i soja ostaju među najvažnijim usevima, ali su istovremeno najosetljiviji na sušne uslove. Sirak, heljda, proso i leblebija postaju sve značajniji kao deo strategije za smanjenje rizika i povećanje stabilnosti prihoda. U narednom periodu, razvoj tržišta i podrška inovacijama biće presudni za uspešnu adaptaciju sektora. Promena klime ratarske kulture u Srbiji tako postaje centralna tema za sve aktere u poljoprivredi.

Zakon iz avgusta uvodi ograničenja tek poslednjih 20 dana kampanje, ali ostavlja prostor za promotivne aktivnosti funkcionera

Avgustovske izmene Zakona o sprečavanju korupcije stvorile su privid da je funkcionerska kampanja regulisana, ali ključne odredbe pokazuju da ograničenja nisu sistemska. Prema rečima Nemanja Nenadić iz organizacije Transparentnost Srbija, razdvajanje partijskog od državnog u aktuelnoj kampanji i dalje nije postignuto. On ističe da „funkcionerska kampanja“ ostaje praktično dozvoljena, jer zakon ne sadrži jasne zabrane u čitavom predizbornom periodu.

Kao rezultat, javni funkcioneri i dalje mogu sprovoditi promotivne aktivnosti, izuzev tokom poslednjih 20 dana kampanje, i to samo ako te aktivnosti nisu ranije planirane. Međutim, i u tom periodu, prema Nenadićevim rečima, postoji mogućnost da unapred najavljene aktivnosti dobiju zakonsko pokriće. Time je, prema njegovoj oceni, stvoren utisak da se nešto zabranjuje ili ograničava, dok suštinske promene izostaju.

Ograničenja važe samo tokom poslednjih 20 dana kampanje

Zakon predviđa da javni funkcioneri imaju određena ograničenja promotivnih aktivnosti tek u poslednjih 20 dana pred izbore. Ipak, čak i tada, oni mogu nastaviti sa promotivnim aktivnostima pod uslovom da su ih planirali pre zvaničnog početka izborne kampanje. Agencija za sprečavanje korupcije nastavlja praksu izricanja mera opomene, što, prema Nenadiću, nije dovoljno za efikasnu borbu protiv zloupotrebe javnih resursa u političke svrhe. Pored toga, većina članova vlade i drugih funkcionera unapred prijavljuje promotivne događaje, tražeći pravno pokriće za aktivnosti tokom izbornog perioda.

Uprkos preporukama Kancelarije OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR), koja je zahtevala jasno razdvajanje državnog i partijskog, zakonodavac se odlučio za rešenja koja, prema Nenadiću, samo stvaraju privid zabrane. Organizacija Transparentnost Srbija dostavila je konkretne predloge za regulisanje funkcionerske kampanje, ali oni nisu ušli u konačan tekst zakona.

Uticaj aktuelnog zakona na političku i ekonomsku ravnotežu

Praksa unapred planiranih promotivnih aktivnosti omogućava funkcionerima da koriste javne resurse za jačanje političkog uticaja tokom celog izbornog procesa. S druge strane, labave norme ostavljaju prostor za zloupotrebe, što može negativno uticati na tržišnu konkurenciju i poslovno okruženje. Izostanak efikasnih sankcija i ograničenja narušava poverenje javnosti u transparentnost procesa i može uticati na investicione odluke, posebno domaćih i stranih investitora koji traže stabilne i predvidive uslove za poslovanje.

Zbog toga je jasno da trenutna zakonska rešenja ne nude sistemsko sprečavanje zloupotrebe javnih resursa tokom izbornih kampanja. Pitanje „funkcionerska kampanja“, kako zaključuje Nemanja Nenadić, ostaje nerešeno, sa direktnim posledicama po transparentnost i ravnopravnost u političkom i ekonomskom životu Srbije.

Učestvovalo više od 760.000 učenika, dok su azijske zemlje ostvarile najbolje rezultate; digitalni uređaji i slabija porodična podrška glavni izazovi

PISA testiranje pokazalo je da interesovanje roditelja za obrazovanje dece opada u mnogim razvijenim zemljama. Preko 760.000 petnaestogodišnjaka iz desetina država učestvovalo je u ovom međunarodnom testiranju. Prosečni rezultati iz matematike, čitanja i prirodnih nauka među razvijenim ekonomijama dostigli su istorijski minimum, prema najnovijim podacima.

Pad porodične podrške obrazovanju dece

U poređenju sa prethodnim ciklusom iz 2022. godine, gotovo sve zemlje zabeležile su smanjenje porodične podrške obrazovanju dece, naročito dečaka. To se ogleda u ređim razgovorima roditelja sa decom o školi i slabijem interesovanju za njihovo učenje. Roditelji se, kako navodi Andreas Šlajher iz Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), sve više ponašaju kao klijenti škola, a ne kao aktivni učesnici. Učenici koji dobijaju porodičnu podršku barem jednom nedeljno ostvarili su u proseku 35 poena više na testu iz prirodnih nauka. Ova razlika odgovara znanju stečenom tokom više od godinu i po dana školovanja i ostaje i kada se uzmu u obzir socioekonomske okolnosti.

Digitalni uređaji i rezultati testova

Još jedan značajan izazov predstavlja prekomerna upotreba digitalnih uređaja u učionicama. Više od četvrtine učenika u bogatijim zemljama izjavilo je da ih školski drugovi ometaju digitalnim uređajima na većini časova prirodnih nauka. Kao rezultat, zemlje sa strožim pravilima o korišćenju mobilnih telefona beleže manje problema sa ometanjem pažnje na časovima. Istraživanje je, osim toga, pokazalo da su najbolji rezultati postignuti kada se tehnologija koristi u učenju dva do tri sata dnevno. Duža upotreba tehnologije dovodi do pada rezultata.

Azijske zemlje i upotreba veštačke inteligencije

Azijske zemlje su se izdvojile po rezultatima. Manje od 10 odsto učenika u Japanu, Južnoj Koreji i Kini prijavilo je ometanje pažnje digitalnim uređajima. U kineskim provincijama gotovo svi učenici dostigli su najmanje osnovni nivo znanja iz matematike i čitanja, dok je u Sjedinjenim Američkim Državama taj nivo dostiglo 65 odsto učenika iz matematike i 74 odsto iz čitanja. Američki rezultati iz matematike bili su na nivou proseka OECD-a, a rezultati iz matematike i čitanja pali su na najniži nivo od početka PISA testiranja. Istraživači su, ipak, naglasili da podatke iz SAD treba tumačiti oprezno zbog nedovoljno reprezentativnog uzorka.

Upotreba veštačke inteligencije i obrazovni rezultati

Istraživanje je otkrilo da češća upotreba veštačke inteligencije u učenju uglavnom vodi slabijim rezultatima na testovima. Učenici koji nikada ne koriste četbotove postigli su bolje rezultate od onih koji ih koriste. Gotovo polovina učenika u razvijenim zemljama koristi veštačku inteligenciju za učenje najmanje jednom nedeljno. Andreas Šlajher izdvojio je Kinu, Japan, Singapur i Estoniju kao primere uspešnog korišćenja veštačke inteligencije u obrazovanju bez oslanjanja na nju kao zamenu za tradicionalne metode. U Kini, na primer, nastavnici koriste veštačku inteligenciju za analizu rukopisa dok učenici tradicionalno vežbaju kaligrafiju. Ovi rezultati ukazuju na kompleksne izazove sa kojima se suočavaju razvijene zemlje u obrazovnom sektoru. Povećanje porodične podrške, kontrola digitalnih uređaja i uravnotežena upotreba tehnologije ključni su za poboljšanje znanja učenika.