Posle dvodnevnih nereda u centru Milana, italijanska vlada održava hitnu sednicu kako bi analizirala situaciju.

Više od 200 osoba uhapšeno je tokom nereda koji su proteklog vikenda pogodili Milano, a među privedenima čak 80 odsto čine maloletnici. Prema zvaničnim informacijama, neredima su prethodila dva dana tenzija u centru grada, što je navelo italijansku premijerku Đorđu Meloni da sazove hitnu sednicu vlade radi razmatranja daljih mera.

Gradske vlasti navode da je tokom drugog dana nereda oko 2.000 mladih, obučenih u crno, upalo u nekoliko centralnih ulica i na Trg Duomo. Tom prilikom oštećeno je više prodavnica, razbijeni su izlozi i uništen je baštenski nameštaj. Među metama su se našle prodavnice odeće, supermarketi i barovi, dok je izlog robne kuće oštećen, a nekoliko lokala opljačkano u četvrti Moskova.

Detalji o hapšenju i reakciji policije

Policija je, kako je saopšteno, upotrebila suzavac i vodene topove kako bi suzbila napad u Milanu. Zbog bezbednosti je zatvorena metro stanica Duomo, a nad gradom je kružio policijski helikopter. Ulice su osiguravali i pripadnici reda sa oklopnim vozilima, dok su izgrednici razbijali izloge i palili kante za smeće u blizini trga.

Premijerka Đorđa Meloni istakla je da se procenjuju “drugi alati za one koji zloupotrebljavaju demonstracije kako bi sejali haos”. “Za sutra sam sazvala sastanak o javnom redu u Palati Kiđi kako bismo analizirali situaciju i procenili dalje mere za borbu protiv onih koji zloupotrebljavaju legitimne demonstracije da bi širili nasilje i haos. Zaštita građana dolazi pre svakog popuštanja nasilju”, navela je Meloni.

Reakcije zvaničnika i zahtev za odlučnom akcijom

Atilio Fontana, predsednik regiona Lombardija, izjavio je da “bande nasilnika razbijaju prozore da bi provalile i krale, uništavaju ulice i sukobljavaju se sa organima reda”. On je dodao: “To su kriminalci koje tako treba i tretirati. Nema ‘ali’ i nema nikakvog opravdanja. Organima reda moraju se garantovati svi alati koji su im potrebni da intervenišu sa najvećom odlučnošću i vrate red i bezbednost na naše ulice. Moramo reagovati gvozdenom pesnicom, u skladu sa zakonom. Naši gradovi ne mogu biti taoci ovih kriminalaca”.

Takođe, prema zvaničnim izjavama, istraga o neredima i dalje traje, a italijanske institucije najavljuju dalji rad na utvrđivanju odgovornosti i prevenciji sličnih incidenata. Očekuje se i dodatna analiza uzroka koji su doveli do eskalacije, kao i konkretni predlozi za unapređenje bezbednosti u Milanu. U međuvremenu, građani su pozvani na oprez i poštovanje mera bezbednosti koje će biti donete u narednim danima.

Ukrajinski predsednik Zelenski potvrdio je da su SAD nastavile razmenu vojnih obaveštajnih podataka sa Kijevom nakon kraće obustave.

Volodimir Zelenski, ukrajinski predsednik, izjavio je da su Sjedinjene Američke Države obnovile obaveštajnu saradnju sa Kijevom posle privremene obustave. On je naveo da je razmena podataka, posebno vezana za napad balističkim raketama, sada “deblokirana”. Prema njegovim rečima, tokom perioda bez američkih informacija, ukrajinska prestonica nije dobila upozorenja o nadolazećim ruskim balističkim raketama, što je dovelo do oštećenja kritične energetske infrastrukture.

Prema saopštenju, obaveštajna saradnja Amerike i Ukrajine bila je privremeno prekinuta zbog neslaganja oko pravila ciljeva koje ukrajinske snage mogu gađati u Rusiji. Vašington je prethodno upozorio Kijev na moguće posledice napada na ruske naftne rafinerije i petrohemijska postrojenja. Upozorenje je, kako se navodi, formalno preneto ukrajinskoj ambasadi u Vašingtonu. Pitanje “energetskog prekida vatre” dodatno je otežalo situaciju, a američka strana je naglasila mogućnost obustave i blokade evropske nabavke američkog oružja namenjenog Ukrajini ukoliko napadi ne prestanu.

Obaveštajna saradnja Amerike i Ukrajine: ključne promene i značaj

Iako su američki izvori tvrdili da razmena obaveštajnih podataka nikada nije u potpunosti prekinuta, priznali su da su određeni tokovi informacija bili ograničeni. Zelenski je za američke medije izjavio da je obnova saradnje sa SAD od suštinskog značaja, posebno zbog napada balističkim raketama na Kijev tokom dve uzastopne noći, kada su energetske instalacije pretrpele ozbiljnu štetu. Ova situacija je ukazala na važnost pravovremenih informacija za zaštitu infrastrukture i stanovništva.

Kako je objavljeno, Zelenski je izrazio zahvalnost na obnovljenoj saradnji, ističući da sada razmena obaveštajnih podataka funkcioniše. “Veoma smo zahvalni na ovome. Sada (razmena obaveštajnih podataka) funkcioniše”, rekao je predsednik Ukrajine. On je takođe izrazio nadu da će bilateralni pregovori sa američkim zvaničnicima biti održani naredne nedelje.

Bilateralni pregovori i dalji razvoj saradnje

U međuvremenu, pregovori na visokom nivou između ukrajinskih i američkih zvaničnika mogli bi da budu održani uskoro. Ovi razgovori trebalo bi da razjasne pravila daljeg delovanja i doprinesu stabilizaciji odnosa u pogledu obaveštajne saradnje Amerike i Ukrajine. Privremena obustava informacija pokazala je koliko je za Kijev od vitalnog značaja da ima uvid u nadolazeće pretnje, posebno kada je reč o raketnim napadima na prestonicu.

Pored toga, situacija je otvorila pitanja o granicama saradnje i uslovima pod kojima SAD podržavaju ukrajinske vojne akcije. S obzirom na to da obaveštajna saradnja Amerike i Ukrajine ima direktan uticaj na bezbednost, dalji razvoj odnosa zavisiće i od budućih odluka i dogovora dve strane.

Na kraju, obnovljena razmena obaveštajnih podataka između SAD i Ukrajine ponovo je omogućila Kijevu pristup ključnim informacijama o mogućim raketnim napadima, što je za ukrajinske zvaničnike od izuzetnog značaja u aktuelnom sukobu.

Studenti i učenici iz 48 evropskih zemalja planiraju masovne štrajkove i proteste 20. novembra, uz podršku brojnih organizacija.

Najavljeni međunarodni protesti mladih, koji su zakazani za 20. novembar, mogli bi da donesu značajne promene širom Evrope. Tog dana, pod sloganom “Borimo se za svoju budućnost a ne za njihove ratove”, planirani su štrajkovi na univerzitetima, javne demonstracije i druge akcije u čak 48 zemalja, među kojima su Francuska, Italija, Nemačka, Španija, kao i region – Hrvatska i Slovenija. Prema najavama, protesti mladih u Evropi okupiće hiljade učesnika na više od sto lokacija.

Plakati koji su se pojavili na društvenim mrežama navode da će štrajkovi i akcije početi 20. novembra u 10 časova. Očekuje se da će se protestima pridružiti brojne studentske i omladinske organizacije. Francusku su već zahvatili masovni protesti zbog rasta troškova života i pogoršanja javnih usluga, a slični nemiri zabeleženi su i u Belgiji i Italiji. U subotu je, prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova Francuske, na ulice izašlo oko 550.000 ljudi, dok organizatori tvrde da je broj demonstranata dostigao čak 800.000.

Međunarodni protesti mladih povezani sa danom “20N”

Sindikati i studentske organizacije iz više evropskih zemalja izjavili su da će nastaviti mobilizaciju do 20. novembra, poznatog kao dan “20N”. Prema informacijama iz studentskih sindikata, očekuje se da će se štrajkovi mladih odvijati u Francuskoj, Italiji, Nemačkoj, Španiji, ali i u Velikoj Britaniji, Austriji, Švajcarskoj, Sloveniji, Hrvatskoj, Danskoj, Belgiji, Holandiji i Švedskoj. Takođe, belgijske i italijanske studentske grupe uključene su u evropski poziv na akciju tog dana. Nemački pokret “Školski štrajk protiv regrutacije” takođe je potvrdio učešće, sa fokusom na proteste protiv uvođenja obaveznog vojnog roka i militarizacije obrazovanja.

Ko stoji iza međunarodnog protesta mladih?

Kampanja “Međunarodni štrajk mladih” (IYS), koja okuplja 30 omladinskih i studentskih organizacija iz više od 10 evropskih zemalja, stoji iza najavljenih protesta. Organizatori naglašavaju da je cilj ove akcije borba protiv rata, militarizacije, mera štednje, imperijalizma i klimatske krize. Prema njihovim izjavama, vlade sve više izdvajaju sredstva za vojne rashode, dok se finansiranje obrazovanja, zdravstva i javnih usluga zanemaruje.

Na zvaničnom sajtu kampanje IYS navode da će organizacije iz različitih delova Evrope 20. novembra sprovesti koordinisane obustave nastave, organizovati demonstracije, skupove na univerzitetima i druge javne akcije. Istovremeno, sindikati i društveni pokreti pozvani su da se pridruže mobilizaciji mladih od 20. do 22. novembra.

Šta se planira 20. novembra?

Prema dostupnim informacijama, međunarodni protesti mladih 20. novembra biće organizovani u formi štrajkova učenika i studenata, javnih okupljanja i blokada na više lokacija širom Evrope. Organizatori pozivaju na zajedništvo mladih u borbi za bolju budućnost i protiv, kako tvrde, istorijskog ubrzavanja militarizacije evropskih društava. Naglašavaju da militarizacija sve više prodire u škole i univerzitete, kroz regrutaciju i istraživačke projekte finansirane iz državnih budžeta.

Na kraju, organizatori ističu da će protesti biti usmereni na podizanje svesti o važnosti ulaganja u obrazovanje, zdravstvo i zaštitu životne sredine, umesto povećanja vojnih troškova. Očekuje se da će međunarodni protesti mladih 20. novembra iz svih ovih razloga okupiti široku podršku i izazvati pažnju javnosti širom Evrope.