Ruski napad pogodio selo Glevaha u Fastivskom okrugu, žrtve su žena (39), dvogodišnji dečak i trogodišnja devojčica, saopštio je guverner.

U ruskom napadu na selo Glevaha u Fastivskom okrugu Kijevske oblasti, prema zvaničnoj izjavi guvernera Timura Tkačenka, poginuli su majka stara 39 godina i dvoje male dece. Napad se dogodio u periodu intenziviranih sukoba Rusije i Ukrajine, a žrtve su dvogodišnji dečak i trogodišnja devojčica. Prema informacijama koje je saopštio Tkačenko, napad je ostavio dubok trag na lokalnu zajednicu i porodicu poginulih.

Kako je guverner istakao, napad u Kijevskoj oblasti odneo je živote devojčice i dečaka, čime se broj civilnih žrtava ovog sukoba dodatno povećao. „Nema reči kojima bi se opisao bol zbog ovog gubitka. Moje iskreno saučešće porodicama i najbližima žrtava. Ovo je neizreciva tragedija“, napisao je Tkačenko nakon napada. Ove reči odražavaju težinu situacije s kojom se suočavaju građani regiona, dok sukob i dalje traje.

Detalji napada u Kijevskoj oblasti

Ukrajinska policija je saopštila da su među stradalima 39-godišnja žena, njen dvogodišnji sin i trogodišnja devojčica. Za sada nije potvrđeno da li su oba deteta bila deca poginule žene. S druge strane, lokalne vlasti navode da se i dalje prikupljaju informacije o napadu, a scene sa mesta događaja ukazuju na ozbiljnost posledica koje je napad ostavio na selo Glevaha i njegovu okolinu.

Tkačenko je u svojoj izjavi naglasio da je napad ostavio neizbrisiv trag, dodajući da je javnost duboko potresena. Osim toga, prema policijskom izvještaju, napad je dodatno otežao svakodnevni život stanovnika Kijevske oblasti, koji se i dalje suočavaju sa stalnim pretnjama zbog sukoba.

Reakcije javnosti i nastavak istrage

U međuvremenu, lokalne institucije su pokrenule istragu kako bi se utvrdile sve okolnosti napada. Javnost i zvaničnici izražavaju zabrinutost zbog sve većeg broja civilnih žrtava, posebno među decom. „Broj žrtava je tužan podsetnik na cenu sukoba“, navedeno je u zvaničnom saopštenju.

Kao rezultat ovog napada, još jednom je skrenuta pažnja na napad u Kijevskoj oblasti i posledice koje trpe nevini civili. Nadležne službe nastavljaju rad na prikupljanju podataka i pružanju podrške porodicama stradalih. Ova tragedija svedoči o težini situacije u regionu i potrebi za hitnim rešenjima kako bi se sprečili slični događaji u budućnosti.

U masovnom napadu ukrajinskih dronova na Moskovsku oblast poginule su dve osobe, dok je šestoro povređeno prema zvaničnim podacima.

Dve osobe su poginule, a šest je povređeno tokom napada ukrajinskih dronova na Moskovsku oblast protekle noći, saopštio je danas guverner ove oblasti Andrej Vorobjov. Prema njegovim rečima, u napadu su izbili požari u dve stambene zgrade i kompleksu skladišta, dok je u glavnom gradu oštećena rafinerija nafte i jedan objekat u blizini moskovskog bulevara.

Gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanin potvrdio je da je rafinerija nafte u glavnom gradu pretrpela štetu. Takođe je naveo da su oštećenja zabeležena i na objektu u blizini jednog od glavnih bulevara grada. Izjave zvaničnika dolaze nakon što su tokom noći protivvazdušne snage bile angažovane u odbijanju napada bespilotnih letelica.

Masovni napad dronovima tokom noći

Prema saopštenju guvernera Vorobjova, Moskovska oblast bila je meta masovnog napada ukrajinskih dronova. Napad se dogodio između 3.00 i 5.00 časova ujutru. Snage protivvazdušne odbrane i sredstva za elektronsko ratovanje oborile su i potisnule ukupno 249 bespilotnih letelica u 17 okruga.

U istom napadu, prema navodima Vorobjova, došlo je do požara u dve stambene zgrade, kao i u kompleksu skladišta. U naselju Sofijinu jedan dron pao je na trospratnu stambenu zgradu, što je izazvalo dodatnu štetu. Ipak, prema dostupnim informacijama, broj žrtava je za sada potvrđen na dve poginule i šest povređenih osoba.

Zvanične reakcije i bezbednosne mere

Zvaničnici ističu da su sve službe za vanredne situacije odmah reagovale na napad dronovima na Moskovsku oblast. Gradonačelnik Sobjanin je naglasio da su oštećene lokacije brzo obezbeđene, a ekipe rade na sanaciji štete i pružanju pomoći povređenima. Bezbednosne mere u oblasti su pojačane, a građanima se savetuje oprez.

Takođe, prema saopštenju nadležnih, istraga o ovom incidentu je u toku. Nadležni organi prikupljaju dokaze i procenjuju razmere štete, dok stručne ekipe rade na utvrđivanju načina na koji su dronovi uspeli da dolete do ciljeva u Moskovskoj oblasti. Pored toga, naglašava se da je zahvaljujući brzoj reakciji protivvazdušne odbrane izbegnuta još veća katastrofa.

U međuvremenu, ovakvi napadi izazivaju dodatnu zabrinutost među stanovnicima i podižu nivo spremnosti lokalnih službi bezbednosti. Tokom dana očekuju se nova saopštenja zvaničnika o daljim koracima u vezi sa bezbednošću i obnovom objekata pogođenih napadom.

Dmitrij Medvedev smatra da je samo privremeno upravljanje imovinom nedovoljno i poziva na trajno oduzimanje po uzoru na SSSR.

Dmitrij Medvedev, zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije, ocenio je danas da privremeno upravljanje imovinom kompanija iz “neprijateljskih” zemalja nije dovoljno. On je predložio da se njihova imovina trajno oduzima, pozivajući se na mere koje su sovjetske vlasti sprovodile nakon oktobarske revolucije. Na svom kanalu na Telegramu, Medvedev je ukazao da bi Rusija trebalo da se ugleda na postupke iz prošlosti.

“Vredelo bi se podsetiti prvih akata sovjetske vlasti, na osnovu kojih su strane fabrike i preduzeća prinudno i bez naknade oduzimani i prelazili u državno vlasništvo. I niko nikome ništa nije vratio”, napisao je Medvedev.

Medvedev o imovini stranih kompanija i istorijskom kontekstu

On je istakao da, prema njegovom mišljenju, privremeno upravljanje imovinom nije dovoljno efikasan odgovor na aktuelne izazove sa kompanijama iz zemalja koje Rusija smatra neprijateljskim. Medvedev naglašava da bi trajno oduzimanje imovine bilo primerenije, oslanjajući se na iskustva iz perioda Sovjetskog Saveza.

Prema njegovim rečima, zapadne zemlje vode “direktan rat protiv Rusije” kroz podršku Ukrajini. On tvrdi da se ta podrška ogleda u isporukama oružja, obaveštajnim podacima i finansiranju ukrajinskih vlasti. Zbog toga, Medvedev smatra da sadašnje mere nisu dovoljne i da bi ozbiljniji pristup zaštiti ruskih interesa bio opravdan.

Podrška Ukrajini i kritika poslovanja evropskih kompanija

Medvedev je takođe kritikovao evropske kompanije koje i dalje nastavljaju da posluju u Rusiji i ostvaruju prihode, uprkos političkim tenzijama. On je istakao da je takvo ponašanje neprihvatljivo u trenutnim okolnostima. Pre svega, smatra da bi trajno oduzimanje imovine stranih kompanija bilo logičan odgovor na politiku koju Zapad vodi prema Rusiji.

Osim toga, Medvedev je podsetio da je u prošlosti SSSR preduzimao slične mere bez naknade i da su strane fabrike i preduzeća prelazili u državno vlasništvo bez mogućnosti povraćaja.

Odziv na predlog i potencijalne posledice

Za sada nema zvaničnih reakcija ruskih vlasti ili predstavnika kompanija na predlog Medvedeva. Međutim, ovakve izjave mogu uticati na investicionu klimu u Rusiji i odnose sa zapadnim zemljama. S druge strane, Medvedev smatra da bi ovakav pristup mogao da zaštiti ekonomske interese Rusije u uslovima povećanih političkih tenzija.

Na kraju, predlog Medvedeva otvara pitanje budućeg odnosa Rusije prema imovini stranih kompanija i mogućih pravnih posledica takvih mera. U međuvremenu, ostaje da se vidi da li će ovaj stav naići na podršku unutar ruskih institucija ili će ostati na nivou javnog apela.