Kina je prvi put potvrdila da se vode razgovori o potencijalnom sastanku Si Đinpinga, Donalda Trampa i Vladimira Putina na marginama samita u Šenženu ovog meseca.

Potencijalni trojni sastanak lidera Kine, SAD i Rusije, o kome su počeli zvanični razgovori, mogao bi da bude jedan od najznačajnijih međunarodnih događaja ovog meseca. Prema zvaničnoj izjavi, Peking je po prvi put potvrdio da su u toku razgovori o susretu koji bi okupio predsednika Kine Si Đinpinga, američkog predsednika Donalda Trampa i ruskog predsednika Vladimira Putina. Ovaj trojni sastanak, ukoliko se održi, zakazan je za period samita Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje u Šenženu.

S obzirom na to da se trojni sastanak Kine, SAD i Rusije najavljuje u trenutku kada su odnosi ovih zemalja pod pažnjom javnosti, stručnjaci smatraju da bi sam susret bio istorijski. Ipak, prema ocenama, male su šanse da lideri razgovaraju o suštinskim pitanjima. Umesto toga, sastanak bi mogao biti prilika za zajedničko fotografisanje i simboličan gest komunikacije, dok bi razlike u interesima ostale izražene.

Očekivanja i teme trojnog sastanka

Direktorka programa za Kinu u Stimson centru, Sun Jun, izjavila je da detalji susreta još nisu poznati. Ona je istakla da bi Rusija verovatno iskoristila samit kako bi približila Kinu i SAD stavovima Moskve o ratu u Ukrajini. “Kina će morati da upravlja ruskim manipulacijama. Takođe, ne bi trebalo da ulazi u pregovore o kontroli naoružanja, niti u rasprave o Ukrajini ili Iranu, osim kroz svoj diplomatski refren da je mir važan i da ratove treba okončati”, navela je Sun Jun.

Prema njenom mišljenju, trojni sastanak Kine, SAD i Rusije mogao bi da posluži više za potvrdu političkih pozicija nego za konkretne dogovore. Takav susret bio bi važan signal svetu o spremnosti lidera da komuniciraju uprkos dubokim razlikama.

Samit APEK-a u Šenženu: okvir za susret

Samit Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje (APEK), koji okuplja 21 članicu među kojima su i SAD i Rusija, održaće se 18. i 19. novembra u Šenženu. Očekuje se da će Donald Tramp otputovati u Kinu kako bi se sastao sa Sijem Đinpingom po treći put ove godine, a povod je očuvanje trgovinskog primirja koje ističe u januaru.

U toku svoje posete Kini, Tramp je izjavio interesovanje za susret sa Sijem i Putinom, sa ciljem razgovora o kontroli nuklearnog naoružanja. S druge strane, Vladimir Putin bi fokus stavio na razgovore o ratu u Ukrajini, uz stav da Ukrajina ne bi bila prisutna za pregovaračkim stolom.

Kina potvrđuje komunikaciju sa svim stranama

Portparolka kineskog Ministarstva spoljnih poslova, Mao Ning, potvrdila je na konferenciji za novinare da je Kina u stalnoj komunikaciji sa relevantnim stranama u vezi sa trojnim sastankom. Još uvek nisu utvrđeni svi detalji, ali prema najavama, susret lidera mogao bi da se desi na marginama regionalnog samita u Šenženu ovog meseca.

Kao rezultat, pažnja svetske javnosti usmerena je na dalji razvoj razgovora o trojnom sastanku Kine, SAD i Rusije, jer bi njegov ishod mogao uticati na globalne diplomatske odnose.

Vlasti očekuju masovne proteste zbog pada kupovne moći, a na mrežama se pojavljuju pozivi na nasilje i pljačku.

Francuske demonstracije u Parizu zakazane su za 7. novembar, a vlasti procenjuju da će na ulicama biti i do 60.000 ljudi. Povod za okupljanje je pad kupovne moći građana, što je izazvalo veliko nezadovoljstvo u javnosti. Prema saopštenju Ministarstva unutrašnjih poslova, policija se priprema za potencijalne incidente, jer su na društvenim mrežama već zabeleženi pozivi na uništavanje objekata i pljačku prodavnica.

Planirani protesti u Parizu i reakcija vlasti

Organizatori su najavili da će se marš kretati od Trga Republike do Trga Nacije u istočnom delu grada, što je jedina ruta koju je odobrila pariska policijska prefektura. Vlasti takođe napominju da se očekuje prisustvo oko 400 radikala, zbog čega su mere bezbednosti podignute na viši nivo. Prethodne demonstracije, održane 5. novembra, okupile su oko 65.000 učesnika, što dodatno naglašava značaj najavljenih skupova.

Pozivi na nasilje i mere bezbednosti

Loran Nunjez, visoki zvaničnik Ministarstva unutrašnjih poslova, izjavio je da su na društvenim mrežama primetni pozivi na nasilje, uključujući uništavanje vladinih zgrada i pljačku prodavnica. Zbog toga, policija planira pojačano prisustvo i dodatne kontrole na ruti protesta. Osim toga, pripadnici snaga reda biće raspoređeni i na drugim ključnim tačkama u gradu kako bi sprečili moguće incidente.

Učešće pokreta “Žuti prsluci” i druge najave

Pokret “Žuti prsluci” najavio je održavanje protesta na Trgu Konkord u centru Pariza, ali za ovu lokaciju nije dobijena dozvola vlasti. Prema dostupnim informacijama, organizatori i dalje planiraju da okupe svoje pristalice, iako im je policija sugerisala da poštuju zvanične odluke. U međuvremenu, lokalne vlasti apeluju na građane da izbegavaju nepotrebna kretanja u delovima grada gde se očekuju najveće gužve.

Širi kontekst i očekivanja

Pad kupovne moći i rast inflacije u Francuskoj utiču na svakodnevni život velikog broja građana. Zbog toga je interesovanje za najavljene proteste veliko, a vlasti ulažu dodatne napore kako bi očuvale javni red i bezbednost. Sve oči su uprte u Pariz, gde će se narednih dana videti kako će se situacija dalje razvijati.

Muškarac iz Venecuele uhapšen je na aveniji Konstitušn, kod Bele kuće, sa tri komada vatrenog oružja. Priznao je da je došao u Vašington sa namerom da ubije Donalda Trampa.

Naoružani muškarac iz Venecuele uhapšen je u blizini Bele kuće nakon što je prema saopštenju američkog Ministarstva unutrašnje bezbednosti izjavio da je došao u Vašington kako bi izvršio atentat na Donalda Trampa. Incident, koji je izazvao dodatnu zabrinutost za bezbednost bivšeg američkog predsednika, dogodio se na aveniji Konstitušn tokom večernjih sati.

Prema navodima Ministarstva unutrašnje bezbednosti, osumnjičeni, čiji je identitet potvrđen kao Roni Jordriks Gvanipa Krinos, državljanin Venecuele, bio je naoružan sa tri komada vatrenog oružja, uključujući pušku, i imao je desetine metaka. Pripadnici Tajne službe su ga primetili zbog sumnjivog ponašanja u parkiranom vozilu, što je navelo na brzu reakciju.

Pokušaj atentata na Trampa: detalji hapšenja kod Bele kuće

Kada su mu prišli, kako je navedeno u zvaničnom saopštenju, osumnjičeni je rekao da je čuo glasove koji su ga navodili da dođe u Vašington i ubije Donalda Trampa. Nakon što su policajci proverili vozilo, ustanovili su da je prijavljeno kao ukradeno. U vozilu su pronašli tri komada vatrenog oružja i značajnu količinu municije.

Protiv Gvanipa Krinosa podignuto je više optužbi, među kojima su nezakonit transport vatrenog oružja, nošenje neregistrovanog oružja i municije, posedovanje opasnog oružja, neovlašćeno korišćenje motornog vozila i primanje ukradene imovine. Ministarstvo unutrašnje bezbednosti je navelo da je osumnjičeni ušao u Sjedinjene Američke Države preko Teksasa u martu 2024. godine, kada ga je privela granična patrola, ali je kasnije pušten. Još uvek nije poznato da li ima advokata.

Tramp više puta bio meta napada

Pokušaj atentata na Trampa nije prvi incident u vezi sa njegovom bezbednošću. U julu 2024. godine, Tramp je ranjen u pucnjavi tokom predizbornog skupa u Batleruu, Pensilvanija. U tom incidentu, napadač je sa krova obližnje zgrade ubio jednog učesnika i ranio još dve osobe.

Takođe, u aprilu iste godine, naoružani muškarac probio je bezbednosni prsten tokom večere dopisnika Bele kuće, održane u hotelu Vašington Hilton, kojoj su prisustvovali Tramp i prva dama Melanija Tramp. Osumnjičeni je uhapšen, a jedan pripadnik Tajne službe ranjen je u tom incidentu.

Zbog sve učestalijih incidenata, američke službe bezbednosti dodatno su pojačale mere zaštite oko bivšeg predsednika. Zvaničnici ističu da je svaka pretnja temeljno proverena, a istrage su u toku. Ministarstvo unutrašnje bezbednosti i dalje apeluje na građane da prijave sve sumnjive aktivnosti u blizini ključnih državnih institucija.

Na kraju, ovaj novi pokušaj atentata na Trampa dodatno naglašava složenost bezbednosnih izazova sa kojima se suočavaju američke institucije, posebno u periodu pojačanih političkih tenzija.