Srpska pravoslavna crkva danas obeležava svetog Stefana i Jelenu Štiljanović, uz posebno mesto u tradiciji i verovanju.

Danas je važan datum u pravoslavnom kalendaru, jer Srpska pravoslavna crkva slavi svete Stefana i Jelenu Štiljanović. Ovaj dan ima posebno mesto u narodnom verovanju i obeležava se pominjanjem imena svetitelja, kako nalaže tradicija. Prema hrišćanskoj predaji, Stefan Štiljanović bio je blaženi knez, poreklom iz srpskog plemena Paštrovića, južno od Huma, sa crnogorskog primorja. Odrastao je u pobožnoj porodici, posvećen pravoslavnoj veri i moralnim načelima.

Zbog toga, njegovo ime često se povezuje sa bogoljubljem i čovekoljubljem, što je ostalo upamćeno u srpskoj tradiciji. Još kao mladić, pokazivao je izuzetnu posvećenost veri i trudio se da uvek bude na strani dobra. Isticao se kao uzorni hrišćanski vladar, koji je, prema predanju, činio plemenita dela i junački se borio protiv Turaka.

Stefan Štiljanović i značaj današnjeg praznika

Nakon što je napustio rodni kraj, Stefan Štiljanović se preselio u Srem krajem 15. ili početkom 16. veka. Tu je postao despot srpski i upravljao mestom Morović, koje je od tada bilo njegovo sedište. Tokom upravljanja, izbegavao je zlo i trudio se da svom narodu donese dobro. Nije poznata tačna godina njegovog rođenja, ali istorijski izvori beleže da je preminuo 1543. godine.

Takođe, ističe se kao poslednji knez paštrovski, čime je ostavio važan trag u istoriji ovog kraja. Njegov život se opisuje kao primer bogobojažljivosti, a narod ga i danas poštuje kao uzor pravednosti.

Jelena Štiljanović i uloga porodice u tradiciji

U isto vreme, crkva obeležava i uspomenu na Jelenu Štiljanović. Iako su o njenom životu očuvani ređi podaci, ona se u narodnom predanju pominje kao žena odanosti i vere. Zajedno sa Stefanom, ostavila je dubok trag u duhovnom nasleđu pravoslavnih vernika.

Na današnji dan, vernici se podsećaju na reči i dela ovih svetitelja. Prema predanju, običaj je da se izgovaraju molitve i pominju njihova imena, uz želju za blagostanjem i mirom u porodici. Na taj način, značaj svetog Stefana i Jelene Štiljanović ostaje živ i danas, kroz molitvu i poštovanje koje im narod ukazuje.

Konačno, osim bogosluženja, ovaj datum podseća na vrednosti koje su svetitelji zastupali – pravednost, saosećanje i nepokolebljivu veru. Zbog toga, obeležavanje ovog praznika ima posebno mesto u crkvenom kalendaru i narodnoj tradiciji.

Na graničnom prelazu Batrovci teretna vozila trenutno čekaju šest sati na izlaz, dok na ostalim prelazima nema dužih zadržavanja.

Zbog aktuelne situacije na graničnom prelazu Batrovci, teretna vozila čekaju čak šest sati na izlaz iz zemlje, prema najnovijim podacima Uprave granične policije u 5.15 časova. Ova informacija posebno je značajna za vozače kamiona i logističke kompanije koje planiraju transport preko ovog prelaza. U međuvremenu, na svim ostalim graničnim prelazima u Srbiji, kako za putnička, tako i za teretna vozila, nema dužih zadržavanja.

Stanje na putnim pravcima i ostalim prelazima

Pored toga, Auto-moto savez Srbije saopštava da se na naplatnim stanicama na autoputevima ne beleže gužve niti duža zadržavanja. To znači da je saobraćaj na većini pravaca u Srbiji trenutno nesmetan. Osim Batrovaca, svi ostali granični prelazi funkcionišu bez većih problema, što olakšava putovanje za većinu vozača.

Međutim, zbog velike gužve na graničnom prelazu Batrovci, vozačima teretnih vozila savetuje se da, ukoliko je moguće, koriste alternativne prelaze kako bi izbegli višesatno čekanje. Takođe, preporučuje se redovno praćenje saopštenja nadležnih službi radi blagovremenog informisanja o trenutnom stanju.

Uzroci i preporuke za vozače

Iako u saopštenju nije konkretno naveden razlog dugih zadržavanja na Batrovcima, uobičajeno je da do ovakvih situacija dolazi zbog pojačanog teretnog saobraćaja ili obimnijih carinskih procedura. Vozači teretnih vozila, posebno oni koji planiraju tranzit kroz Srbiju, treba da budu spremni na duže čekanje, kao i da planiraju svoje vreme i rute u skladu sa najnovijim informacijama.

Ukoliko se stanje na graničnom prelazu Batrovci promeni, nadležne službe će blagovremeno obavestiti javnost. Zbog toga je važno da se svi koji planiraju prelazak granice informišu pre polaska kako bi izbegli nepotrebna čekanja.

Aleksandar Vučić najavio rekonstrukciju i izgradnju 72 zdravstvena objekta u 60 gradova i opština širom Srbije

Najavljeno je novo ulaganje vredno dve milijarde evra za unapređenje srpskog zdravstvenog sistema, sa naglaskom na savremene bolnice, inovativne lekove i modernu opremu. Plan obuhvata rekonstrukciju i izgradnju čak 72 zdravstvena objekta u 60 gradova i opština, prema zvaničnoj izjavi Aleksandra Vučića, nosioca liste “Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija”. Ova ulaganja predstavljaju nastavak višegodišnje modernizacije zdravstvenih ustanova širom Srbije.

Od 2012. do 2026. godine, srpski zdravstveni sistem prošao je kroz značajne promene. U tom periodu, obnovljene su brojne bolnice i domovi zdravlja, nabavljeni su dijagnostički aparati, razvijene nove metode lečenja i realizovana su ulaganja u medicinski kadar. Prema najavama, novi investicioni ciklus usmeriće dodatna sredstva u zdravstvene ustanove, što bi trebalo da omogući građanima Srbije bolji pristup kvalitetnom lečenju, bez obzira na region.

Planirana rekonstrukcija i izgradnja zdravstvenih objekata

Prema rečima predsednika Vučića, za obnovu i izgradnju objekata biće izdvojeno oko 1,5 milijardi evra, dok ukupna vrednost investicija, uključujući opremanje ustanova, može dostići dve milijarde evra. “To su uglavnom domovi zdravlja i zdravstveni centri, ali i veće bolnice u gradovima kao što su Novi Pazar, Užice i Kragujevac. Sa opremom, ukupna suma može dostići dve milijarde. Želja mi je da sve to završimo u naredne tri ili tri i po godine”, izjavio je Vučić.

Plan predviđa nabavku savremene medicinske opreme, proširenje dostupnosti inovativnih terapija i dodatna ulaganja u zdravstvene radnike. Osim toga, obuhvaćena je rekonstrukcija i izgradnja objekata širom Srbije, sa ciljem ravnomerne dostupnosti zdravstvene zaštite.

Modernizacija kliničkih centara širom Srbije

Jedan od najvažnijih pravaca modernizacije bio je obnova četiri velika univerzitetska klinička centra u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu. Posebno se ističu projekti Univerzitetskog kliničkog centra Srbije i Univerzitetskog kliničkog centra Niš, kao i izgradnja novog objekta Instituta za kardiovaskularne bolesti “Dedinje”.

U februaru 2022. godine otvoren je rekonstruisani deo Univerzitetskog kliničkog centra Srbije u Beogradu, a novi objekat donosi savremene operacione sale, angio-sale i bolničke sobe po najvišim standardima. U Nišu je izgrađen novi klinički centar, čime je unapređena specijalistička i bolnička zaštita na jugu Srbije. Istovremeno, nastavljena su ulaganja u Univerzitetski klinički centar Vojvodine i modernizaciju centra u Kragujevcu.

Značajnu potvrdu nastavka investicija predstavlja sporazum sa Evropskom investicionom bankom iz novembra 2025. godine, kojim je pokrenuta druga faza modernizacije četiri velika klinička centra. Ukupna vrednost tog projekta iznosi 662 miliona evra, od čega su 315 miliona predviđeni kroz zajmove, a 347 miliona kroz ulaganja Republike Srbije.

Otvaranje nove zgrade Instituta „Dedinje 2“ i ulaganja u regionima

Izgradnja nove zgrade Instituta za kardiovaskularne bolesti “Dedinje”, poznate kao “Dedinje 2”, završena je 2022. godine. Objekat od 14.000 kvadratnih metara raspolaže sa 108 bolničkih kreveta, četiri operacione sale i jednom hibridnom salom. Ovim projektom značajno su povećani kapaciteti za lečenje kardiovaskularnih oboljenja, koja su jedan od najčešćih uzroka smrtnosti u Srbiji.

Pored ulaganja u velike centre, značajna sredstva usmerena su i na obnovu opštih bolnica, zdravstvenih centara, domova zdravlja i ambulanti širom Srbije. Gradovi poput Leskovca, Vranja, Loznice i Kikinde takođe su uključeni u ove projekte, a obnavljanje zdravstvene infrastrukture nastavlja se i u drugim sredinama.

Kroz planirana ulaganja od dve milijarde evra, zdravstveni sistem Srbije nastaviće da se razvija, prema zvaničnim najavama. Cilj je da savremene bolnice, inovativni lekovi i moderna oprema budu dostupni što većem broju građana, bez obzira na mesto stanovanja.