Sutra se obeležava Sveti Jerotej Atinski, dan bez posebnih narodnih običaja, ali sa snažnom porukom vere i predanosti.

Vernici i poštovaoci pravoslavne tradicije u Srbiji sutra obeležavaju praznik Sveti Jerotej Atinski. Prema kalendaru, ovaj dan nosi važno mesto u duhovnom nasleđu, ali ne donosi obavezne narodne običaje niti stroga pravila, već podseća na vrednosti nade i istrajnosti koje je svetitelj svojim životom prenosio.

Sveti Jerotej Atinski, episkop i učenik apostola Pavla, prema crkvenom predanju bio je povezan sa Svetim Dionisijem Areopagitom. Hrišćanstvo je primio od Pavla, a kasnije je postavljen za episkopa Atine. Posebno se ističe njegova uloga u širenju vere i posvećenost ljudima. Prema predanju, učestvovao je i u pogrebu Presvete Bogorodice u Jerusalimu, gde je svojim pojanjima ostavio snažan utisak na vernike. Njegov život završen je mučeničkom smrću zbog vere u Hrista, zbog čega ga crkva poštuje kao sveštenomučenika.

Obeležavanje praznika Sveti Jerotej Atinski: običaji i značenje

Praznik Sveti Jerotej Atinski slavi se 4. oktobra po julijanskom, odnosno 17. oktobra po gregorijanskom kalendaru. Iako je poznat širom pravoslavnog sveta, u srpskoj tradiciji za ovaj dan ne postoji pouzdano potvrđen narodni običaj koji bi podrazumevao poseban obred, određenu hranu ili zabranu kućnih poslova. Zbog toga se preporuke o obaveznim radnjama ili izbegavanju određenih aktivnosti na ovaj datum ne smatraju crkvenim pravilom.

Vernici, ipak, ovaj dan često posvećuju molitvi, odlasku na bogosluženje i sećanju na svetitelja. Paljenje sveće i molitva za bližnje deo su svakodnevne pravoslavne pobožnosti, a pomaganje onima kojima je pomoć potrebna smatra se primerenim načinom obeležavanja. Sveti Jerotej u crkvenom kalendaru nije označen crvenim slovom, tako da 17. oktobar nije opšti posni dan, osim za one koji se pripremaju za pričešće ili poste po savetu svog sveštenika.

Uz Svetog Jeroteja, 17. oktobra sećanje i na Stefana i Jelenu Štiljanović

Pored Svetog Jeroteja Atinskog, crkva 17. oktobra obeležava i spomen Svetog Stefana Štiljanovića i njegove supruge Jelene. Stefanove mošti čuvane su dugo u manastiru Šišatovac, a tokom Drugog svetskog rata prenete su u beogradsku Saborni crkvu. Ovo dodatno daje značaj datumu unutar srpskog pravoslavnog nasleđa.

Obeležavanje Svetog Jeroteja Atinskog ne zahteva raskošnu trpezu niti poseban ritual. Njegova poruka ogleda se u molitvi, pažnji prema bližnjima i upoznavanju života svetitelja čije ime stoji u kalendaru. Na taj način, praznik podseća vernike na važnost nade i istrajnosti u svakodnevnom životu, što se posebno naglašava na dan kada se sećamo ovog svetitelja.

Na graničnom prelazu Batrovci teretna vozila čekaju šest sati, dok za putnička vozila nema zadržavanja.

AMSS je saopštio da teretna vozila trenutno čekaju šest sati na izlazu iz Srbije na graničnom prelazu Batrovci. Prema poslednjim podacima, na prelazu Sremska Rača zadržavanje za teretnjake iznosi oko dva sata. Ova informacija, koja uključuje ključnu frazu čekanje za teretnjake na izlazu iz Srbije, ažurirana je na osnovu izveštaja Uprave granične policije u 17.15 časova.

Trenutno stanje na graničnim prelazima

Prema saopštenju, čekanje za teretnjake na izlazu iz Srbije najduže je na Batrovcima. S druge strane, na Sremskoj Rači vozači teretnih vozila takođe moraju da budu spremni na duže zadržavanje, ali je situacija nešto povoljnija u odnosu na Batrovce. Za putnička vozila nema zadržavanja na svim graničnim prelazima, tako da putnici mogu nesmetano da nastave svoj put.

Stanje na naplatnim stanicama

Kako navode iz Puteva Srbije, na naplatnim stanicama na autoputevima nema zadržavanja. Ovo je važan podatak za sve vozače koji planiraju da putuju kroz Srbiju, jer mogu da očekuju slobodan prolaz na naplatnim rampama.

Dodatne informacije za vozače

Prema istom izveštaju, preporučuje se vozačima teretnih vozila da se informišu o aktuelnom stanju pre polaska na put, naročito ako planiraju izlazak iz Srbije preko Batrovaca ili Sremske Rače. U međuvremenu, putnici u putničkim vozilima mogu da računaju na nesmetan prelazak granice, bez dužih zadržavanja. Ova situacija može da utiče na logističke planove transportnih kompanija i vozača, zbog čega je pravovremena informisanost ključna.

Zaključak

Situacija na graničnim prelazima u Srbiji se menja iz sata u sat, ali prema poslednjim informacijama, čekanje za teretnjake na izlazu iz Srbije najduže je na Batrovcima, dok na drugim prelazima i autoputevima nema većih problema za putnički saobraćaj.

Na Sajmu zapošljavanja osoba sa invaliditetom na Vračaru, ministarka istakla značaj dostupnosti radnog mesta svima.

Milica Đurđević Stamenkovski, ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, prisustvovala je otvaranju Sajma zapošljavanja osoba sa invaliditetom na Vračaru. Tom prilikom je naglasila da radno mesto ne sme biti privilegija, već pravo svakog čoveka i da radno mesto za sve treba da bude dostupno uz poštovanje dostojanstva i ravnopravnosti.

Prema njenim rečima, apsolutni prioritet jednog humanog i solidarnog društva jeste da pruži priliku osobama sa invaliditetom da rade. Takođe, ministarka je istakla da je važno osnažiti ove osobe, podići im samopouzdanje i omogućiti im da se osećaju kao ravnopravan deo društva. “Za osobu sa invaliditetom radno mesto za sve ima poseban značaj”, poručila je Đurđević Stamenkovski.

Mere podrške za zapošljavanje osoba sa invaliditetom

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja aktivno sprovodi mere podsticanja zapošljavanja, kao i programe obuka i prekvalifikacija. Osim toga, pruža podršku preduzećima za profesionalnu rehabilitaciju koja zapošljavaju osobe sa invaliditetom. U ovoj godini za tu namenu obezbeđen je najveći budžet do sada.

Na području beogradske oblasti, tokom prvih šest meseci ove godine, korišćenjem finansijskih mera podsticanja zapošljavanja zaposleno je 346 lica sa invaliditetom. Kroz nefinansijske programe podrške prošlo je više od 4.000 lica, što pokazuje da se radno mesto za sve postepeno ostvaruje kroz različite modele podrške.

Uloga Sajma zapošljavanja na Vračaru

Na sajmu je učestvovalo 20 poslodavaca koji su predstavili svoje potrebe za radnom snagom i mogućnosti zapošljavanja. Na taj način, posetiocima je pružena prilika da stupe u direktan kontakt sa poslodavcima i pronađu odgovarajuće radno mesto. Ministarka je napomenula da će država nastaviti da podstiče zapošljavanje i stvara uslove u kojima svi građani imaju jednake šanse da svojim znanjem i radom doprinesu društvu.

„Rad u 21. veku u Srbiji ne sme da bude privilegija. Težimo tome da svaki radnik ima svoj integritet i dostojanstvo, da bude adekvatno plaćen i da ima obezbeđene uslove za bezbedan i zdrav rad. Rad je ključni pokretač naše Srbije i zato se borimo da Vračar radi, da Beograd radi i da Srbija radi“, izjavila je Đurđević Stamenkovski.

Perspektiva jednakih šansi za sve

Na kraju, ministarka je naglasila da radno mesto za sve ostaje strateški cilj i da se kroz kontinuirane programe i podršku nastavlja borba za društvo jednakih šansi. Ovakvi sajmovi i mere predstavljaju korak napred ka inkluzivnom tržištu rada, gde svaka osoba, bez obzira na invaliditet, može ravnopravno učestvovati i doprinositi zajednici.