Sud je Gorana Džonića proglasio krivim za ubistvo tročlane porodice iz Aleksinca i potvrdio mu doživotni zatvor.

Porodica Đokić iz Aleksinca nestala je krajem septembra 2021. godine na putu kući. Potraga za njima trajala je šest dana, a pronađena su njihova spaljena tela. Ključna fraza ubistvo porodice Đokić potresla je celu Srbiju, naročito kada se otkrilo da je za zločin osumnjičen i kasnije osuđen njihov rođak.

Tragičan nestanak i šokantno otkriće

Goran (57), Gordana (56) i njihova ćerka Lidija (25) nestali su bez traga. Zabrinutost je rasla iz dana u dan. Šest dana kasnije, tela su pronađena spaljena u jami u ataru sela Moravac, dok je njihov automobil bio zapaljen nedaleko od sela Tešica.

Istraga otkriva motiv i osumnjičenog

Policija je brzo povezala slučaj sa Goranom Džonićem, rođakom ubijenog Gorana. Poznavali su se i redovno održavali kontakte, što je dodatno šokiralo javnost. Istraga je pokazala da je motiv za ubistvo porodice Đokić bio novac. Navodi iz sudskog postupka govore o 10.000 evra koje je Džonić pozajmio za renoviranje kuće. Tužilaštvo je tvrdilo da je Džonić pratio Đokiće, presreo ih na putu, a potom ih usmrtio i pokušao da prikrije tragove.

Hapšenja i tok suđenja

U okviru istrage privedeni su i Džonićevi sinovi, kao i braća iz Moravca na koje je on ukazivao. Međutim, kasnija istraga nije potvrdila njihovu umešanost. Neki od njih su pušteni iz pritvora, a na optužnici se na kraju našao samo Goran Džonić. U aprilu 2022. podignuta je optužnica protiv njega zbog teškog ubistva i nedozvoljenog držanja oružja. Njegov sin Stefan bio je obuhvaćen optužnicom zbog sumnje da je pomagao, ali je oslobođen.

Presuda i potvrda kazne

Suđenje je počelo u februaru 2023. godine. Džonić je negirao krivicu, dok je odbrana tvrdila da dokazi nisu dovoljni. Ipak, tužilaštvo je predstavilo dokaze koji ga povezuju sa praćenjem porodice, izvršenjem zločina i prikrivanjem tragova. Viši sud u Nišu izrekao je 13. juna 2023. godine kaznu doživotnog zatvora. U februaru 2024. Apelacioni sud u Nišu potvrdio je presudu, uz minimalne izmene oko vremena provedenog u pritvoru.

Ostavština slučaja Đokić

Ovaj slučaj ostavio je dubok trag u javnosti zbog brutalnosti i činjenice da je počinilac bio rođak žrtava. Ubistvo porodice Đokić podsetilo je na važnost ozbiljnog pristupa svakom nestanku i prijavi sumnjivih aktivnosti. Goran, Gordana i Lidija nisu se vratili kući, a njihova tragična sudbina urezala se u sećanje Srbije.

U akciji „Silentium“ razbijena je mreža povezana sa 18.000 slučajeva prevara, a uhapšeni su i ključni osumnjičeni iz Srbije.

Međunarodna grupa prevaranata razbijena je u velikoj policijskoj akciji pod nazivom „Silentium“. Ova grupa je koristila specijalnu infrastrukturu za upućivanje najmanje 600.000 poziva, što je povezano sa više od 18.000 slučajeva prevara. Akcija je sprovedena u saradnji više zemalja, a Srbija je imala važnu ulogu u otkrivanju i hvatanju osumnjičenih.

Policija je 7. oktobra u Smederevu, zajedno sa tužilaštvom i nemačkim partnerima, pretresla stanove i uhapsila dvojicu muškaraca starih 26 i 27 godina. Tokom pretresa, oduzeta je elektronska oprema za koju se veruje da je korišćena u izvršenju krivičnih dela. Ovi osumnjičeni su navodno omogućavali internet telefonske (VoIP) usluge koje su pomagale prevarantima da lažno prikažu brojeve pozivalaca.

Detalji šeme poziva i uloga Srbije

Na ovaj način, prevaranti su se predstavljali kao službenici banaka ili policije, pokušavajući da prevare građane i dođu do njihove imovine. Prema procenama nemačkih istražnih organa, preko ove infrastrukture upućeno je najmanje 600.000 poziva, povezano sa 18.000 slučajeva prevara. Za sada je potvrđena materijalna šteta u 70 slučajeva, u iznosu od oko 764.000 evra, dok se ukupan prihod od ovih usluga procenjuje na više od 1,6 miliona evra.

Akcija je deo EMPACT ciklusa, koji je usmeren na borbu protiv prevara iz kol-centara. Srbija je imala vodeću ulogu u koordinaciji ove međunarodne operacije. Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić je istakao: „Ovo je primer konkretnog doprinosa Srbije zajedničkim evropskim naporima u otkrivanju i razbijanju kriminalnih mreža. Borba protiv ovakvih prevara zahteva koordinisano delovanje policija i tužilaštava različitih država, jer kriminalci koriste tehnologiju kako bi delovali preko granica i došli do što većeg broja žrtava.“

Dalje aktivnosti i upozorenje građanima

U Nemačkoj su sprovedeni dodatni pretresi, ugašeni su domeni, serveri i nalozi na platformi Telegram. Takođe je zaplenjena tehnička infrastruktura korišćena za ovu vrstu kriminala. Prema nemačkim istražiteljima, ovo je najveći pružalac ovakvih usluga na nemačkom govornom području. Nemačke vlasti planiraju da zatraže izručenje dvojice uhapšenih iz Srbije.

Ivica Dačić je upozorio građane da budu posebno oprezni pri telefonskim pozivima u kojima se od njih traže novac ili poverljivi podaci. „Prikazani broj telefona nije dokaz identiteta pozivaoca. Ako vas neko pozove predstavljajući se kao službenik banke ili policijski službenik i traži novac, podatke platne kartice ili kodove za pristup računu, prekinite razgovor, samostalno proverite poziv preko zvaničnog broja institucije i sumnju na prevaru prijavite policiji“, poručio je Dačić.

Tužilaštvo traži pritvor za muškarca (64) iz Beograda, osumnjičenog za nedozvoljene polne radnje prema maloletnoj unuci.

D. D. (64) iz Beograda nalazi se pod istragom zbog sumnje da je 10. oktobra 2026. godine u porodičnoj kući na teritoriji opštine Palilula izvršio nedozvoljene polne radnje nad svojom maloletnom unukom. Po nalogu dežurnog javnog tužioca Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu, osumnjičenom je 15. oktobra određeno zadržavanje. Tužilaštvo traži pritvor jer smatra da bi osumnjičeni, ukoliko ostane na slobodi, mogao uticati na svedoke ili ponoviti delo u kratkom roku.

Istraga zbog nedozvoljenih polnih radnji nad unukom

Tokom saslušanja koje je održano 16. oktobra pred Prvim osnovnim javnim tužilaštvom u Beogradu, D. D. je izneo svoju odbranu. Nakon toga, tužilaštvo je uputilo predlog Prvom osnovnom sudu u Beogradu za određivanje pritvora prema članu 211, stav 1, tačke 2 i 3 Zakonika o krivičnom postupku. Kako je istaknuto iz tužilaštva, posebne okolnosti ukazuju da bi boravak osumnjičenog na slobodi mogao ometati istragu uticajem na svedoke, a postoji i rizik od ponavljanja krivičnog dela.

Dalje korake preduzima tužilaštvo

U nastavku dokaznog postupka, tužilaštvo planira da ispita maloletnu oštećenu kao i druge svedoke. Takođe, predviđena su odgovarajuća veštačenja radi potpunog razjašnjenja činjeničnog stanja. Nakon izvođenja svih dokaza i utvrđivanja činjenica, biće doneta odluka o daljem postupanju protiv D. D. Ovaj slučaj nedozvoljenih polnih radnji nad unukom izazvao je zabrinutost javnosti i ponovo otvorio pitanje zaštite maloletnika. Pravni postupak će pratiti sve zakonom propisane korake, uz posebnu pažnju na interese deteta.