Finansijski izveštaj otkriva alarmantno stanje – više od 60% timova EFL i National League tehnički je insolventno, a većina klubova zavisi od pomoći vlasnika.

Engleski fudbal suočava se sa ozbiljnim finansijskim izazovima, pokazuje najnoviji izveštaj nezavisnog regulatornog tela IFR. Prema podacima za sezonu 2025-26, 94% klubova iz pet najviših liga u Engleskoj ostvarilo je gubitak. Ova situacija izazvala je zabrinutost za stabilnost cele fudbalske piramide, jer su finansijski rizici prisutni i među vodećim ekipama i niželigašima.

Stanje engleskog fudbala: gubici i zavisnost od vlasnika

U izveštaju „State of the Game“ istaknuto je da više od 60% timova EFL i National League ima pasivu koja premašuje vrednost njihove imovine. Većina tih klubova funkcioniše zahvaljujući stalnim novčanim injekcijama vlasnika. Regulator upozorava da bi povlačenje podrške moglo brzo dovesti do kolapsa pojedinih ekipa. Posebno zabrinjava podatak da 17 klubova iz EFL i National League beleži gubitke čak i kada bi njihovi igrači igrali besplatno, dok 66% timova ne može opstati duže od tri meseca bez dodatne pomoći svojih vlasnika. Čak 29% navodi da bi bez podrške trajali manje od mesec dana.

Dugovi rastu, planovi nedovoljni: IFR traži hitnu reformu

Ovakva finansijska nestabilnost posledica je kombinacije rastućih dugovanja i prevelike oslonjenosti na privatni kapital. IFR naglašava da „temelji fudbalske piramide trpe veliki pritisak“ i zahteva hitnu reformu modela poslovanja klubova. David Kogan, predsednik IFR, slikovito opisuje situaciju: „Trideset dva kluba trenutno posluju sa dovoljno gotovine za samo 30 dana. Ako vlasnik prestane sa plaćanjem na kraju meseca, ti klubovi bankrotiraju.“ On dodaje: „Ovo je vrlo rizičan scenario. Vreme je da rešimo ove probleme pre nego što novac presuši.“ IFR preporučuje svim klubovima da razviju čvrste planove za slučaj povlačenja investitora kako bi sprečili lančanu reakciju kroz ceo sistem.

Podela prihoda i inflacija plata produbljuju jaz između liga

Kao rezultat ekonomskog uspeha Premier lige razlike između takmičenja postale su još izraženije. Prosečan prihod jednog kluba Premier lige sada je više od osam puta veći od proseka u Championshipu. Model raspodele „padalica“ (kompenzacionih uplata) motiviše klubove Championshipa na rizična ulaganja kako bi izborili povratak u elitu, što dodatno povećava inflaciju plata igrača. Tokom poslednjih pet sezona zabeležen je drastičan rast prakse „finansiranja transfera“, gde se budući prihodi unapred koriste kao zalog za nove pozajmice – u sezoni 2024-25 ovaj iznos dostiže čak 779 miliona funti, što je više od četrnaest puta veće nego pre četiri godine.

Dugovi po osnovu transfera premašuju prihode: strukturalna slabost sistema

Neravnoteža između obaveza po osnovu kupovine igrača (4,8 milijardi funti) i onoga što klubovi treba da naplate kroz prodaje (1,5 milijardi) stvara neto dugovanja od oko 3,3 milijarde funti širom engleskog fudbala. U nižim ligama situacija je posebno teška – većina timova League One ima likvidnosti za manje od mesec dana rada, a više od dve trećine nema rezervni plan ako vlasnik prekine finansiranje.

Zabrinjavajuća dinamika plata: većina prihoda odlazi igračima

Sve veći deo prihoda klubovi troše na plate igrača — čak dvadeset ekipa iz Championshipa, League One i National League daje više od 80% svog budžeta samo na zarade fudbalera; neki troše čak preko sto posto svojih prihoda na plate! U periodu od sezone 2021-22 do sezone 2025-26 plate su porasle za trećinu u Premier ligi (33%), Championshipu (32%), dok su skokovi još izraženiji u League One (71%) i League Two (63%).

Kraj nesigurnosti? Regulativa kao šansa za spas engleskog fudbala

Sve ključne organizacije — Premier liga, EFL, Fudbalski savez Engleske i Udruženje navijača — pozitivno su ocenile nalaze ovog izveštaja kao šansu za promene koje će osigurati održivost sistema. IFR ima ovlašćenja da nametne dogovor ukoliko ga same lige ne postignu o boljoj raspodeli novca između divizija.

Kao zaključak izveštaja stoji jasno upozorenje: engleski fudbal mora preduzeti hitne mere kako bi sanirao svoje finansije — dok još ima vremena.

Bivši potpredsednik Partizana, Vladimir Vuletić, pronađen je bez znakova života u sauni svog stana u Beogradu.

Vladimir Vuletić, bivši potpredsednik Fudbalskog kluba Partizan, pronađen je mrtav u svom stanu u ulici Vladana Desnice na Mirijevu. Prema prvim informacijama, njegovo telo su otkrila četvorica mladića koji su tog dana došli kod njega. Nažalost, zatekli su ga bez znakova života, i to u sauni.

Prvi detalji o tragičnom događaju

Sve se dogodilo juče popodne kada je slučaj prijavljen policiji. Mladići koji su došli do stana Vladimira Vuletića odmah su pozvali nadležne službe nakon što su ga pronašli. Ispred ulaza zgrade nije bilo nikakvih okupljanja niti znakova incidenta, što je dodatno iznenadilo stanare i prolaznike.

Reakcije javnosti i značaj Vuletića za Partizan

Vest o smrti Vladimira Vuletića brzo se proširila javnošću i izazvala veliku pažnju. On je bio poznat kao profesor i bivši potpredsednik Fudbalskog kluba Partizan. Zbog toga je njegova iznenadna smrt ostavila jak utisak na sportske krugove i navijače crno-belih. Mnogi se pitaju šta se tačno dogodilo kobnog dana na Mirijevu.

Istraga još traje – šta dalje?

Nadležni organi nastavili su istragu kako bi se utvrdile sve okolnosti pod kojima je došlo do smrti Vladimira Vuletića. Do objave ove vesti nisu saopštene dodatne informacije o mogućim uzrocima smrti ili eventualnim sumnjivim okolnostima. U međuvremenu, javnost očekuje više detalja kako bi se rasvetlila ova tragedija koja je pogodila ne samo porodicu već i širu sportsku zajednicu.

Profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Vladimir Vuletić, preminuo je posle decenija teških zdravstvenih problema.

Vladimir Vuletić, dugogodišnji profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, preminuo je u 47. godini života. Njegova smrt šokirala je akademsku i sportsku javnost u Srbiji. Životna borba profesora bila je ispunjena izazovima još od tinejdžerskih dana, kada mu je otkriven tumor na mozgu. Studenti su pronašli njegovo beživotno telo, a Tužilaštvo je naložilo obdukciju kako bi se utvrdio tačan uzrok smrti.

Sa nešto više od dvadeset godina, Vladimir Vuletić suočio se sa teškom dijagnozom tumora hipofize. Lekari su procenjivali da su šanse za preživljavanje male, pa se retko ko usuđivao da pristupi operaciji. Međutim, jedan profesor je ipak izveo zahvat i odstranio deo hipofize, što mu je spasilo život. Iako je operacija bila uspešna, posledice su ostale trajne.

Borba sa hroničnim bolestima obeležila život Vladimira Vuletića

Zbog odstranjenog dela hipofize, Vladimir Vuletić je morao svake noći da koristi aparat za disanje kako bi sprečio prestanak disanja tokom sna. Aparat koji je nosio bio je težak oko 20 kilograma i često su ga viđali fudbaleri Partizana i novinari dok je bio potpredsednik crno-belih. Ovaj uređaj mu je omogućavao da živi uprkos ozbiljnom poremećaju poznatom kao “sleep apnea”.

Pored toga, profesor Vuletić imao je i dijabetes tipa 2. Zbog visokog šećera u krvi morao je redovno da koristi insulin i stalno nosi igle sa sobom. Životna borba profesora nije završavala samo na jednom frontu – gotovo trideset godina suočavao se sa hroničnim bolestima koje su zahtevale stalnu pažnju.

Vuletićeva karijera uprkos zdravstvenim izazovima

Iako su ga pratili brojni zdravstveni problemi, Vladimir Vuletić nije dozvolio da to utiče na njegovu profesionalnu karijeru ili angažman u sportu. Kao potpredsednik FK Partizan ostavio je značajan trag među igračima i kolegama. Mnogi nisu ni znali za težinu njegovih bolesti jer ih nikada nije isticao.

Uprkos svakodnevnim borbama i ograničenjima koje donosi životna borba profesora protiv tumora na mozgu i dijabetesa, on je uspevao da živi punim plućima sve do poslednjeg dana. Ostaće upamćen po svom doprinosu pravu i sportu u Srbiji.