Proizvođači u Srbiji suočeni sa padom otkupne cene jabuka zbog pojačanog uvoza i suše, dok ukupni rod voća prelazi 1,5 milion tona

Voće u Srbiji ove godine je dobro rodilo, ali uvoz jabuke iz Kine i Poljske oborio je cene na tržištu. Prema rečima Zorana Keserovića, profesora u penziji sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, proizvođači su ostvarili veće prinose, ali su istovremeno pogođeni sušom i niskim otkupnim cenama. Najbolji prihod imali su uzgajivači jagoda, dok su proizvođači šljiva i višanja dobili tek 12 do 30 dinara, odnosno 30-40 dinara po kilogramu.

Uvoz jabuke iz Kine i Poljske i pad tržišne cene

Ove godine je na srpsko tržište stigao znatan uvoz jabuke iz Kine, koja pokriva između 40 i 60 odsto svetske potrošnje, kao i iz Poljske. Na snazi je i Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom, koji važi od jula 2024. godine. Prema proceni Keserovića, uvozni koncentrati i kaše dodatno su otežali poziciju domaćih proizvođača. Istovremeno, prošlogodišnji rod jabuke iznosio je 330.000 tona, a ove godine očekuje se veći prinos – između 100.000 i 120.000 tona više, što zahteva nova izvozna tržišta. “Prelevmane treba produžiti bar do marta naredne godine kako bi se prodala domaća jabuka”, izjavio je Keserović, naglašavajući potrebu za zaštitnim merama. Ove godine ukupna proizvodnja voća mogla bi dostići 1,5 miliona tona, dok je prošle godine iznosila nešto više od milion tona. Devizni priliv od izvoza voća tada je dostigao 700-800 miliona evra.

Smanjene otkupne cene i izazovi za proizvođače

Nikola Kotarac, direktor zemljoradničke zadruge „Voćar“ iz Slankamena, ističe da je kvalitet jabuke očuvan u zasadima sa navodnjavanjem, dok su ostali proizvođači pretrpeli sušenje stabala i plodova. “Sistem za navodnjavanje ima oko 50 odsto zadrugara, ali marketi su puni poljske jabuke”, rekao je Kotarac. Cena jabuke prošle godine bila je 60-70 dinara po kilogramu, dok se sada kreće od 40 do 50 dinara. U trgovinama poljska jabuka dostiže 150-200 dinara. Prema njegovim rečima, industrija otkupljuje drugu klasu jabuke za preradu po 11-12 dinara, jer je iz Kine uvezena prerađena baza. Zbog visokih troškova rada, neki voćari neće brati rod jer im se ne isplati.

Tržišni kontekst i uticaj na sektor voćarstva

Ove godine je, osim jabuka, zabeležen veći rod i u drugim voćnim vrstama, ali su klimatski uslovi i poremećaji na tržištu stvorili pritisak na proizvođače. Uredba o izvozu voća, doneta u vreme ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića, propisala je strože uslove za izvoznike, što je dodatno smanjilo broj kompanija koje mogu izvoziti. Prerađivači i destileri profitirali su zahvaljujući nižim cenama sirovina. Mogućnost izvoza jabuka u Saudijsku Arabiju postoji, ali su troškovi pakovanja i transporta visoki. Kao rezultat, proizvođači u Srbiji očekuju stabilizaciju cena tek u narednim mesecima, dok deo roda ostaje u hladnjačama u nadi da će tržište reagovati povoljnije.

Dugoročna analiza 8,5 miliona ljudi u 24 zemlje otkriva da siromašniji žive kraće uprkos razvijenim sistemima zaštite

Nova analiza koja pokriva oko 8,5 miliona ljudi iz 24 zemlje pokazuje da socioekonomske razlike značajno utiču na dužinu života. Razlika u životnom veku između bogatijih i siromašnijih građana, poznata kao socioekonomske razlike u dužini života, iznosi čak 14 godina u Norveškoj i gotovo 15 godina u Sjedinjenim Američkim Državama. Studija se zasniva na 102 dugoročne analize i obuhvata decenije podataka o uslovima odrastanja i kasnijem zdravlju.

Rezultati pokazuju da, čak i u državama sa razvijenim socijalnim sistemom, kao što su Norveška i SAD, 40-godišnji muškarci iz najbogatijih 1% stanovništva mogu očekivati da će živeti znatno duže od onih iz najsiromašnijih 1%. Uporedo sa tim, glavni uzroci razlika vezani su za uslove u detinjstvu, uključujući zanimanje oca, obrazovanje roditelja, finansijske teškoće i prenatrpane stambene uslove.

Razlozi za veće stope smrtnosti kod siromašnijih

Analiza je pokazala da je u više od 80% poređenja smrtnost bila viša kod ljudi koji su odrastali u nepovoljnim socioekonomskim uslovima. Najizraženija razlika zabeležena je kod osoba čiji su očevi imali najmanje privilegovana zanimanja. Odrasli iz tih porodica imali su oko 26% višu stopu smrtnosti u odnosu na one čiji su očevi imali najprivilegovanija zanimanja.

Pored zanimanja oca, niže obrazovanje roditelja, finansijske teškoće i prenatrpani stambeni uslovi dodatno su pogoršavali zdravstvene ishode. Kao rezultat, stručnjaci ističu da mere za smanjenje zdravstvenih nejednakosti ne mogu biti uspešne ako su usmerene samo na odrasle. Potrebno je ulagati u poboljšanje uslova odrastanja, posebno kroz dostupnije obrazovanje i zdravstvenu zaštitu.

Uticaj uslova odrastanja na životni vek

Iako studije ne mogu sa sigurnošću potvrditi da je siromaštvo u detinjstvu direktan uzrok ranije smrti, jasno je da su faktori međusobno povezani i utiču na zdravstvena postignuća tokom života. S druge strane, podaci ukazuju da intervencije usmerene na porodice sa finansijskim i stambenim problemima mogu dugoročno doprineti smanjenju razlika u životnom veku.

Zbog toga je naglašeno da je razvoj socijalnih politika usmerenih na decu i porodice ključan za smanjenje socioekonomskih razlika u dužini života. Dostupnije obrazovanje, kvalitetna zdravstvena zaštita i podrška porodicama sa niskim prihodima predstavljaju osnovu za smanjenje mortaliteta i stvaranje pravednijeg društva u budućnosti.

Najveće izdatke poslodavci imaju za zarade i doprinose, dok su ulaganja u obrazovanje i usavršavanje minimalna

Republički zavod za statistiku objavio je da trošak zaposlenih po satu u Srbiji iznosi 1.318 dinara tokom 2024. godine. U okviru tog troška, svega 11 dinara ne otpada na osnovne stavke kao što su zarada, porezi i doprinosi, već na ulaganja u obrazovanje, usavršavanje i zaštitu na radu. Najveće učešće u troškovima rada imaju redovne isplate zaposlenima, dok su izdvajanja za dodatne benefite i razvoj izuzetno niska.

Struktura troškova zaposlenih po satu u Srbiji

Zarade i redovni bonusi, uključujući poreze i doprinose na teret zaposlenih, čine 70,4 odsto ukupnog troška. Obavezni doprinosi na teret poslodavca iznose 11,7 odsto, a isplate za neodrađene dane, kao što su odmori i praznici, čine 8,9 odsto. Ove tri kategorije zajedno čine čak 91 odsto ukupnih troškova rada. Na ulaganja u obrazovanje i usavršavanje poslodavci izdvajaju samo tri dinara po satu rada, dok na ostale troškove, uključujući zaštitu na radu i penale zbog nezapošljavanja osoba sa invaliditetom, odlazi još pet dinara po satu. Ostali porezi iznose dodatna tri dinara. Subvencije od strane države ili drugih organizacija umanjuju ukupne troškove rada za 0,5 odsto, odnosno sedam dinara po izvršenom satu rada.

Sektorska razlika u troškovima i uticaj na ulaganje u zaposlene

Najviši troškovi zaposlenih po satu zabeleženi su u sektoru informisanja i komunikacija, gde iznose 2.676 dinara, skoro duplo više od republičkog proseka. Najniži troškovi rada nalaze se u sektorima usluga smeštaja i ishrane, poljoprivrede, šumarstva i ribarstva, kao i umetnosti, zabave i rekreacije, gde su manji od 1.015 dinara. Kada je reč o ulaganjima u obrazovanje i usavršavanje, sektor finansijskih delatnosti i osiguranja izdvaja 13 dinara po satu rada, dok je prosek u ostalim sektorima znatno niži. Delatnosti stručnih, naučnih, informacionih i tehničkih usluga izdvajaju osam dinara, poslovanje nekretninama i saobraćaj šest dinara, a informisanje i komunikacije pet dinara po izvršenom času rada.

Ostali troškovi i značaj subvencija

Ostali troškovi poslodavca, koji obuhvataju troškove zapošljavanja novih radnika, oglase, agencije i zaštitu na radu, učestvuju sa 0,4 odsto, odnosno pet dinara po izvršenom času rada. U sektorima snabdevanja električnom energijom, gasom i parom, ovi izdaci su najviši i iznose 24 dinara po satu, dok su u snabdevanju vodom i upravljanju otpadnim vodama 12 dinara, a u prerađivačkoj industriji 10 dinara. Najveći iznos subvencija zabeležen je u rudarstvu, gde iznosi 113 dinara po izvršenom času rada, dok u sektoru stručnih i inovacionih delatnosti subvencije dostižu 22 dinara. U trgovini, smeštaju, finansijama, nekretninama, zdravstvu i socijalnoj zaštiti subvencije su prosečno jedan dinar, dok u obrazovanju ne prelaze jedan dinar po satu.

Plaćeni i neizvršeni radni sati

U 2024. godini zaposleni su u proseku radili 80 odsto ukupnog radnog vremena. Preostalih 20 odsto predstavljaju plaćene, ali neizvršene sate, što uključuje godišnje odmore, bolovanja do 30 dana i praznike. Najveće učešće ovih sati zabeleženo je u snabdevanju električnom energijom, gasom i parom (24,3 odsto), a najmanje u administrativnim i pomoćnim uslugama (16,6 odsto). Kao rezultat, podaci o trošak zaposlenih po satu u Srbiji pokazuju da je najveći deo troškova vezan za osnovne obaveze poslodavaca, dok su ulaganja u razvoj zaposlenih i dodatne benefite i dalje na veoma niskom nivou.