Ministarka je tokom obilaska novovaroškog kraja posetila porodicu Ćirović u selu Debelja i razgovarala sa meštanima.

Đurđević Stamenkovski posetila je selo Debelja kod Nove Varoši, gde je razgovarala sa Brankom i Anđelom Ćirović, ali i sa drugim meštanima. Povratak na dedovinu, istakla je, nije samo povratak jednoj kući već prilika da se život vrati u naša sela. Ova poseta deo je njenog obilaska novovaroškog kraja, a prema njenim rečima, pokazuje koliko je važno ulagati u sela i podržati ljude da se vrate korenima.

Povratak na dedovinu: važnost za zajednicu

Prilikom posete, Milica Đurđević Stamenkovski imala je priliku da se uveri u lepote ovog kraja i da iz prve ruke čuje sa kakvim izazovima se suočavaju ljudi koji su odlučili da žive na selu. Takođe, istakla je da povratak na dedovinu ima širu društvenu vrednost jer može doprineti očuvanju tradicije i oživljavanju sela.

Domaćinska dobrodošlica i razgovor sa meštanima

Đurđević Stamenkovski dočekali su Branko i Anđela Ćirović u selu Debelja, a tokom obilaska sela vozila se i u prikolici traktora. Doček je bio izuzetno srdačan i domaćinski, što je dodatno naglasilo važnost topline i zajedništva u manjim sredinama. Osim razgovora sa Ćirovićima, ministarka je razgovarala i sa drugim meštanima, čuvši njihove priče o životu na selu i izazovima sa kojima se svakodnevno susreću. Pored toga, imala je priliku da vidi prirodne lepote novovaroškog kraja i da istakne značaj njihove zaštite.

Podrška povratku mladih u sela

U svojoj izjavi, Đurđević Stamenkovski je naglasila da je povratak na dedovinu zapravo prilika da se život vrati u naša sela. Ona smatra da je važno raditi na stvaranju uslova koji će motivisati ljude, posebno mlade, da ostanu ili se vrate u ruralne krajeve. Takođe, istakla je da je svaki povratak na dedovinu važan korak ka očuvanju doma, tradicije i zajedničkog identiteta. Zbog toga, ovakve posete mogu biti podstrek i drugima da razmotre povratak i doprinesu razvoju sela.

Značaj podrške i zajedništva

Kroz svoj obilazak, ministarka je želela da pokaže da povratak na dedovinu nije samo lična odluka, već i šansa za jačanje zajednice. Povratak na dedovinu može oživeti srpska sela i doprineti njihovom ponovnom razvoju. Na taj način, sela poput Debelje mogu postati primer drugima kako se trud i zajedništvo mogu isplatiti. Konačno, ovaj susret u selu Debelja ističe važnost očuvanja sela, podrške povratnicima i ulaganja u život na selu.

Manastir Tumane najavljuje svečano obeležavanje Obretenja moštiju Svetog Jakova u sredu 21. oktobra, uz Svetu Liturgiju.

Vernici iz različitih krajeva Srbije i ove godine će dolaziti u manastir Tumane kako bi prisustvovali prazniku posvećenom jednom od najvećih tumanskih svetitelja. Obretenje moštiju Svetog Jakova Tumanskog najavljeno je za sredu, 21. oktobra, kada će biti služena Sveta Liturgija sa početkom u 09.00 časova. Prema zvaničnom saopštenju manastira, okupljanje pored moštiju svetitelja biće prilika da se vernici saberu u molitvi i zatraže njegovo zastupništvo.

Vernici očekuju da će, kao i prethodnih godina, praznik Obretenja moštiju Svetog Jakova Tumanskog doneti posebnu duhovnu atmosferu, a mnogi veruju da se nad njegovim moštima obilno izliva Božja blagodat. Praznik koji okuplja veliki broj ljudi svake godine, biće i ovog puta obeležen molitvama, zahvalnošću Gospodu i zajedničkim sabiranjem uz poštovanje svih tradicija manastira Tumane.

Obretenje moštiju Svetog Jakova Tumanskog i značaj praznika

Prema objavljenim informacijama, praznik u manastiru Tumane ima poseban značaj za vernike, koji smatraju da je boravak pored moštiju Svetog Jakova prilika za molitveno uzdizanje i duhovno isceljenje. U zvaničnoj najavi se ističe: „Dođite da se saberemo u molitvi kraj moštiju Svetog Jakova, zablagodarimo Gospodu i zatražimo molitveno zastupništvo ovog velikog tumanskog svetitelja.”

Mošti Svetog Jakova Tumanskog, čije je svetovno ime bilo Radoje Arsović, poštovane su zbog brojnih svedočenja o čudesima i blagodatima koje se, prema verovanjima, obilno izliva na one koji dolaze sa verom. Vernici ističu da je ovaj praznik vreme kada se posebno oseća zajedništvo i snaga molitve.

Sveti Jakov Tumanski: život i doprinos

Radoje Arsović rođen je 1894. godine i, prema podacima iz manastira, stekao je dva doktorata iz filozofije na Sorboni. Njegov život i duhovni put ostavili su snažan utisak među vernicima, a njegov lik danas predstavlja inspiraciju mnogima.

Osim toga, praznik Obretenja moštiju povezuje se sa istorijom i tradicijom manastira Tumane, a svake godine privlači i one koji žele da se upoznaju sa bogatom kulturnom i duhovnom baštinom ovog mesta.

Na kraju, prema najavi manastira, svi zainteresovani pozvani su da u sredu, 21. oktobra, prisustvuju Svetoj Liturgiji i prazničnom okupljanju, uz molitvu i uverenje u posebnu blagodat koju pruža praznik Obretenja moštiju Svetog Jakova Tumanskog.

Na Kelebiji se čeka sedam sati, na Bezdanu četiri, dok su Horgoš i Batrovci na tri sata čekanja za teretna vozila.

Najnovije informacije o stanju na granicama pokazuju da su teretna vozila suočena sa višesatnim čekanjem. Prema saopštenju Uprave granične policije, u 17 sati na putničkim terminalima naših graničnih prelaza nema zadržavanja vozila, ali teretnjaci na pojedinim prelazima nailaze na značajne gužve.

Najveće zadržavanje za kamione zabeleženo je na graničnom prelazu Kelebija, gde vozači čekaju čak sedam sati na izlazak iz zemlje. S druge strane, na Bezdanu čekanje iznosi četiri sata, dok se na Horgošu i Batrovcima čeka po tri sata. Ove informacije potvrđuje i Auto-moto savez Srbije, ističući da se situacija menja tokom dana, ali da su ovo najnoviji podaci zvaničnih službi.

Gde je stanje najpovoljnije za teretna vozila?

Na ostalim graničnim prelazima, prema poslednjim informacijama, nema dužih zadržavanja za teretna motorna vozila. To znači da vozači koji mogu da biraju alternativne prelaze mogu izbeći višesatno čekanje.

Pored toga, na izlazu na teretnom terminalu graničnog prelaza Šid zadržavanje je oko 60 minuta, što je značajno manje u poređenju sa pojedinim drugim prelazima. Ova informacija može biti korisna svima koji planiraju put ili transport robe ka granici.

Stanje na naplatnim stanicama i preporuke za vozače

Na naplatnim stanicama na autoputevima u Republici Srbiji trenutno nema zadržavanja vozila, pa je protok saobraćaja na tim tačkama nesmetan. Međutim, zbog dužih čekanja na granicama za teretna vozila, preporuka je da vozači redovno prate najnovije informacije i planiraju rutu u skladu sa aktuelnim stanjem.

Takođe, s obzirom na promene u opterećenju granica tokom dana, preporučuje se da pre polaska vozači provere ažurirane podatke kako bi izbegli nepotrebna zadržavanja. Na taj način mogu optimizovati putovanje i izbeći najfrekventnije prelaze u najkritičnijim periodima.

Za putnička vozila na graničnim prelazima nema zadržavanja, što znači da je za njih protok saobraćaja brz i nesmetan. Ipak, situacija se može promeniti, pa je važno pratiti zvanična saopštenja nadležnih službi.