Tokom incidenta u Kaliforniji, lekari i sestre doživeli su neobične simptome dok su pokušavali da spasu Gloriju R.

Jedan od najpoznatijih medicinskih misterija, slučaj ‘otrovne dame’, ostaje tema rasprava više od tri decenije. Incident se dogodio 19.02.1994. godine u bolnici u Riversajdu, Kalifornija, kada je osoblje pokušavalo da spasi život Glorije R., pacijentkinje sa terminalnim rakom grlića materice. Tokom intervencije, više od 20 članova medicinskog tima razvilo je simptome, što je uzrokovalo paniku i evakuaciju dela bolnice. Slučaj ‘otrovne dame’ i danas izaziva pažnju javnosti zbog neobjašnjivih događaja i kontradiktornih naučnih tumačenja.

Tokom reanimacije, osoblje je primetilo jak miris sličan amonijaku i voćni miris nalik belom luku. Na koži pacijentkinje uočili su neobičan sjaj, a u krvi bele kristale. Nedugo zatim, medicinska sestra izgubila je svest, a ubrzo su i drugi članovi tima osetili vrtoglavicu, glavobolju, mučninu i povraćanje. Neki su imali konvulzije i gubitak svesti. Zbog toga je bolnica proglasila vanrednu HAZMAT situaciju, a lekari su nastavili lečenje u zaštitnoj opremi. Nažalost, Glorija R. je preminula 35 minuta nakon dolaska.

Slučaj ‘otrovne dame’ pokrenuo je istragu o uzroku simptoma

U incidentu je čak 23 zaposlenih razvilo simptome, a šestoro je hospitalizovano zbog težih tegoba. Simptomi su uključivali iritaciju disajnih puteva, suzenje očiju, povraćanje, drhtanje, probleme sa disanjem i kratkotrajne poremećaje pamćenja. Testiranja nisu otkrila prisustvo otrovnih gasova. Istražitelji su ostali bez jasnog odgovora na pitanje šta je izazvalo masovne zdravstvene probleme kod osoblja.

Obdukcijom tela Glorije R., uz poštovanje HAZMAT protokola, nisu pronađeni tragovi otrovnih materija u tkivima i tečnostima. Kao uzrok smrti naveli su disritmiju srca zbog otkazivanja bubrega. Zvanično objašnjenje bilo je da je reč o masovnoj sociogenoj bolesti — stanju gde grupa ljudi razvija slične simptome bez stvarnog hemijskog izlaganja. Međutim, ostalo je nejasno kako su se pojavile konvulzije kod lekara i bele kristale u krvi.

Naučnici ponudili hemijsku teoriju kao alternativu

Nakon što je slučaj ‘otrovne dame’ privukao pažnju javnosti, biološki materijal iz Glorijinog tela poslat je na dodatna istraživanja u Nacionalnu laboratoriju Lorens Livermor. Naučnici su pronašli dimetil-sulfon (DMSO2), produkt razgradnje dimetil-sulfoksida (DMSO), rastvarača koji se koristi kroz kožu za ublažavanje bolova ili kao deo terapije kod pojedinih oboljenja. Pretpostavili su da je Glorija R. možda koristila DMSO, koji se akumulirao zbog otkazivanja bubrega.

Teorija laboratorije Livermor sugerisala je da je dodatni kiseonik tokom reanimacije mogao da pretvori DMSO2 u dimetil-sulfat — supstancu koja može izazvati glavobolje, grčeve, komu i oštećenje pluća. To bi objasnilo simptome osoblja, uključujući konvulzije lekara i potrebu za respiratorom. DMSO2 se na telesnoj temperaturi rastvara, ali na sobnoj temperaturi može kristalisati, što bi objasnilo bele kristale u krvi.

Ipak, i dalje nije pronađen dokaz da je Glorija R. zaista koristila DMSO. U njenim tkivima nađen je samo produkt razgradnje. Takođe, ostalo je nejasno zašto su oboleli samo neki članovi osoblja, dok ekipa hitne pomoći nije razvila simptome. Moguće je da je potrebna određena dužina kontakta sa hemikalijama ili da je deo reakcija bio psihogene prirode.

Masovna sociogena bolest ili hemijska reakcija: misterija ostaje

Slučaj ‘otrovne dame’ i dalje deli naučnike na dva tabora. Jedni smatraju da je reč o masovnoj sociogenoj bolesti, dok drugi veruju da je hemijska reakcija izazvala simptome. Incident u Riversajdu ostaje predmet medicinskih i forenzičkih analiza, a pitanja o pravom uzroku i dalje nisu dobila konačan odgovor. Više od tri decenije kasnije, slučaj Glorije R. podseća koliko su granice između medicine i nepoznatog ponekad tanke.

U Berngauu traje talačka kriza, jedan zaposleni okružne uprave je ubijen, dok je njegova koleginica i dalje u opasnosti.

Talačka kriza u Nemačkoj uzdrmala je Berngau u Gornjoj Falačkoj, gde je tokom kontrole oružja došlo do tragičnog ishoda. Prema policijskim izvorima, najmanje jedan zaposleni u okružnoj upravi je ubijen, dok je njegova koleginica i dalje zarobljena u kući osumnjičenog. Policija je odmah izdala hitno upozorenje stanovnicima da ne napuštaju svoje domove dok traje operacija.

Oko 14 časova, policija je primila poziv zbog “zvukova nalik pucnjavi” iz jednog domaćinstva u opštini Berngau. Kada su stigli na lice mesta, situacija je postala ozbiljna. Prema dosadašnjim informacijama, muškarac se nalazi u kući i navodno je ispalio više hitaca, što je potvrdio i portparol policije Jonas Kraus.

Policijska akcija i upozorenje građanima

Veliki broj policajaca opkolio je objekat u kojem se osumnjičeni nalazi. Na terenu je raspoređeno i oklopno vozilo kako bi se obezbedila bezbednost svih uključenih u akciju. Policija je putem zvaničnog saopštenja apelovala na sve građane Berngaua da u ovom trenutku ostanu u svojim domovima i ne izlaze napolje dok traje talačka kriza u Nemačkoj.

U međuvremenu, prema informacijama iz okružne uprave, potvrđeno je da je jedan zaposleni izgubio život, a da se koleginica nalazi pod ozbiljnom pretnjom. Zvaničnici nisu izneli detalje o identitetu žrtava radi zaštite privatnosti i zbog toka istrage. Takođe, nije saopšteno u kakvom je stanju povređena žena, ali je naglašeno da je situacija i dalje veoma napeta.

Zvanične izjave i tok istrage

Portparol policije Jonas Kraus izjavio je: “Prema dosadašnjim saznanjima, u jednoj kući u Berngauu nalazi se muškarac koji je navodno ispalio više hitaca.” Izjave nadležnih ističu da je istraga u toku i da su sve raspoložive službe angažovane na rešavanju ovog incidenta.

Policija nije saopštila više detalja o motivima napada, niti o eventualnim zahtevima osumnjičenog. Pre svega, fokus je na bezbednosti preostale taokinje i mirnom rešavanju situacije. U međuvremenu, stanovnici Berngaua ostaju pod upozorenjem da ne izlaze dok se talačka kriza u Nemačkoj ne okonča.

Konačno, nadležni apeluju na građane da prate zvanična saopštenja i da se uzdrže od širenja neproverenih informacija dok traje zvanična policijska operacija.

Najmanje 30 ljudi poginulo je u Kramatorsku kada je ruska vođena bomba pogodila ulicu pored dva prepuna autobusa.

Detalji napada

U četvrtak je najmanje 30 osoba izgubilo život kada je ruska vođena bomba pogodila ulicu u blizini dva prepuna gradskih autobusa u Kramatorsku, na istoku Ukrajine. Prema izjavi guvernera Donjecka, u napadu je povređeno još najmanje 18 ljudi. Oleksandr Honcharenko, šef vojne administracije Kramatorska, izjavio je da nema sumnje da Rusija ciljano napada civile. Dodatno, napadi su otežani jer su Rusi lansirali još napada malim dronovima.

Žrtve i oštećenja

Ministarstvo unutrašnjih poslova Ukrajine podelilo je video snimke sa mesta događaja koji prikazuju tela na razbacanim ostacima pored izgorelih i iskrivljenih metalnih olupina vozila. U susednim selima, tri osobe su ubijene usled ruskih granatiranja, a spasilačke službe su iz ruševina izvukle jedno telo.

Reakcije i izjave

Guverner Donjecka, Vadym Filashkin, optužio je Rusiju za namerno ubijanje što većeg broja ljudi. Sa druge strane, portparol Kremlja Dmitry Peskov izjavio je da trenutno ne vidi ‘jasan put’ ka mirnom rešenju sukoba koji traje od ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine.