Mančester Siti pod vođstvom Pepa Gvardiole osvojio je brojne trofeje, ali finansijske nepravilnosti kluba bacaju senku na uspehe.

Pep Gvardiola je tokom poslednje decenije stvorio Mančester Siti kao jedan od najprepoznatljivijih fudbalskih klubova na svetu. Njegov dolazak 2016. godine označio je početak istorijske ere na stadionu Etihad. Ipak, presuda o teškim finansijskim prekršajima kluba dovodi u pitanje koliko će to uticati na njegovo nasledstvo u Premijer ligi.

Kako su rezultati Mančester Sitija pod Pepom Gvardiolom promenili engleski fudbal

Pep Gvardiola je bio trener Sitija tokom poslednje dve sezone perioda koji je bio predmet istrage. Klub je već najavio žalbu na presudu, ali ostaje pitanje kako će to uticati na sportske uspehe iz tog vremena. Tokom njegovog mandata, dovedeni su igrači poput Bernarda Silve, Ilkaja Gundogana i Kajla Vokera, koji su kasnije postali ključni deo jedne od najdominantnijih ekipa u engleskom fudbalu. Zbog toga je teško potpuno razdvojiti sportske uspehe od institucionalnog konteksta.

Rekordi i trofeji: impresivna dostignuća Pepa Gvardiole

Ipak, brojke koje prate rad trenera kao što je Pep Gvardiola govore same za sebe. On je sa Mančester Sitijem došao do neverovatnih 100 bodova u sezoni Premijer lige 2017/18. Takođe je postao prvi trener koji je osvojio domaći triplet u engleskoj istoriji, a kasnije i prvi trener koji je triplet osvajao sa dva različita kluba na evropskom nivou. Osim toga, ostvario je nešto što niko ranije nije — četiri uzastopne titule prvaka Engleske.

Citat velikana i dileme oko nasleđa

Svoj uticaj na klub i engleski fudbal objasnio je rečima: „Kada osvojite 20 trofeja, zato ste tu deset godina. Kao trener morate pobeđivati, inače vas otpuste.“ Predsednik kluba Khaldoon Al Mubarak izjavio je da Pep nije samo transformisao tim, već i celu Premijer ligu. Slično mišljenje dele i drugi treneri — Daniel Farke i Tomas Tuhel — koji ga svrstavaju među najuticajnije trenere svih vremena.

Kontekst finansijskih nepravilnosti: šta ostaje upamćeno?

Igrači poput Rodriga ističu da im se „ono što smo postigli ne može oduzeti“. Bivši igrač Zabaleta smatra da Siti možda neće moći da ponovi sve uspehe iz ere Gvardiole narednih deset godina. Jasno je da presuda može narušiti institucionalnu sliku kluba. Međutim, ostaje otvoreno pitanje koliko bi to trebalo da utiče na reputaciju samog trenera.

Na kraju, nasleđe koje su ostavili Pep Gvardiola i Mančester Siti obeležava deceniju vrhunskih sportskih dostignuća. Dilema koja će ostati jeste — hoće li se kroz vreme ovo nasledstvo pamtiti po briljantnom fudbalu ili će ipak senka finansijskih nepravilnosti biti deo priče o ovom timu.

Defanzivac Getafea govorio o svom fudbalskom putu, porodici i divljenju prema Mesiju uoči duela sa Barselonom.

Zaid Romero, defanzivac Getafea, otkrio je detalje svog puta od Mendose do španske La Lige. Njegova priča počinje u Argentini, gde su roditelji radili kao taksista i čistačica, dok mu je deda Domingo bio obućar i prodavac kafe. Romero ističe da nikada nije imao plan B osim fudbala i da su ga vrednosti porodice oblikovale kao igrača i čoveka. U razgovoru pred meč sa Barselonom, dotakao se svojih početaka, borbe kroz klupsku hijerarhiju i svog odnosa prema nagradi Zlatna lopta.

Porodične vrednosti na terenu

Tokom intervjua, Romero često pominje svoju porodicu i njihovu podršku kroz teške periode. “Sećam se lepih trenutaka iz detinjstva. Moji roditelji su mi dali mnogo vrednosti i pomogli da budem ono što jesam na terenu”, izjavio je Romero. On dodaje da su čak i kada je bilo teško, roditelji činili sve kako bi mu omogućili osnovnu opremu za fudbal. Priseća se odlaska iz Mendose u Buenos Aires sa suprugom kao prekretnice koja ga je naučila samostalnosti: “Bilo je komplikovano, ali nas je to oblikovalo.”

Izazovi u Evropi i novi početak u Getafeu

Pre dolaska u Getafe, Zaid Romero je prošao kroz period kada nije dobijao dovoljno minuta u belgijskom Brižu. Ipak, kako kaže, oslonio se na radnu etiku koju mu je usadio deda Domingo: “Dnevni rad mi je ostao od dede koji je ceo život radio razne poslove.” Odlazak u Evropu bio je rizičan korak ali veruje da mu je vera pomogla da istraje: “Iako nisam igrao koliko sam želeo u Brižu, debi u Ligi šampiona značio mi je mnogo.” Nakon prelaska u Getafe suočio se sa izazovima borbe za opstanak ali zajedništvo sa saigračima poput Satriana i Bosellija dovelo ih je do plasmana u evropska takmičenja.

Podrška trenera Bordalasa i snovi o reprezentaciji

Za Romera ključnu podršku predstavlja trener Bordalas. “Od prvog dana dao mi je stoprocentno poverenje”, ističe on uz napomenu da mu motivacija nikad nije nedostajala ni dok nije bio starter. O trenerovoj reputaciji kaže: “Težak jeste jer traži najbolje iz svakog igrača — to nam pomaže da rastemo.” Upitan o mogućnosti nastupa za reprezentaciju Argentine, priznaje da sanja o Mundijalu ili Kopa Americi: “Velika mi je čast što sam bio na širem spisku za Svetsko prvenstvo. To puno znači meni i mojoj porodici.”

Duel protiv Barselone i mišljenje o Zlatnoj lopti

Pred susret sa Barselonom, Romero analizira stilove napadača protiv kojih igra: „Protiv Lewandowskog ili Muriqija igraš protiv klasičnih napadača iz šesnaesterca, dok su Raphinha ili Lamine Jamal pokretljiviji.” Na pitanje kako braniti protiv mladih talenata poput Lamine Jamala odgovara: “Protiv takvih igrača ne smeš izgubiti koncentraciju ni sekundu.” Kada govori o planu protiv ofanzivne Barselone ističe važnost mentaliteta pobednika uz poštovanje rivala: „Ništa nije nemoguće za onoga ko veruje.“

Mesi kao večiti uzor

Završni deo razgovora posvećen je pitanju Zlatne lopte. Romero jasno navodi svoje mišljenje: „Ja sam Argentinac pa biram Mesija jer on nema konkurenciju — najbolji svih vremena.“ Dodaje pohvale drugim kandidatima poput Mbapea ili Lamina Jamala ali ostaje dosledan svom izboru zbog Mesijevog uspeha na Mundijalu uprkos godinama. Kao što ističe: „Mesi nikad nije rekao ‘moram osvojiti Zlatnu loptu’, baš to ga razlikuje od drugih.“ Na kraju podvlači važnost skromnosti čak kad si najbolji: “Onaj ko veruje može sve postići.”

Najbolji strelac Sportinga, Antonio Casas, pauziraće najmanje dva meseca zbog teške povrede zadnje lože.

Antonio Casas, napadač Sportinga, suočava se sa dugom pauzom zbog teške povrede. Prema najnovijim informacijama iz kluba, najbolji strelac tima sa početka sezone neće igrati do 2027. godine. Njegova povreda zadnje lože pokazala se ozbiljnijom nego što se u početku pretpostavljalo.

Povreda koja menja planove Sportinga

Tokom poslednje utakmice protiv Celta Fortune, Casas je doživeo povredu zbog koje je morao da napusti teren već na poluvremenu. Prvobitne medicinske analize nisu dale konačan odgovor o težini problema. Međutim, naknadni pregledi su otkrili rupturu trećeg stepena u desnom biceps femorisu. Zbog toga će odsustvovati između dva i četiri meseca, što praktično znači da je ova sezona za njega završena, osim ako ne dođe do neočekivanog oporavka.

Kritičan trenutak za Sporting i Antonia Casasa

Ova povreda dolazi u nezgodnom momentu za Sporting. Klub je već imao gotovo deset igrača van stroja prethodne nedelje. Ipak, Antonio Casas je bio ključan igrač i vodeći strelac tima od početka takmičenja. Svoj prvi gol postigao je protiv Andorre nakon par kola adaptacije. Dve nedelje kasnije, baš na dan kada se povredio protiv Celta Fortune, postigao je svoj prvi het-trik u crveno-belom dresu i time postao najbolji strelac ekipe sa najboljim prosekom golova po minutu u ligi.

Zabrinutost u klubu i sledeći koraci

Povreda napadača dodatno komplikuje situaciju u sportskom sektoru kluba iz Hihona. Nakon utakmice sa Celtom Fortuna održan je hitan sastanak na stadionu El Molinón na kojem su prisustvovali trener Nicolás Larcamón, izvršni predsednik José Riestra, kao i drugi članovi stručnog štaba. Cilj sastanka bio je identifikacija uzroka talasa povreda koji pogađa ekipu poslednjih nedelja. U međuvremenu, očekuje se povratak nekoliko oporavljenih igrača za narednu utakmicu, ali gubitak Casasa predstavlja veliki izazov za ambicije Sportinga ove sezone.