Britanski as završio na trećem mestu na Velikoj nagradi Kine, prekinuvši najduži niz bez trofeja u istoriji Ferarija

Luis Hamilton, sedmostruki svetski šampion u Formuli 1, ostvario je svoj prvi podijum za Ferari osvajanjem trećeg mesta na Velikoj nagradi Kine, čime je prekinuo niz od 26 trka bez zvaničnog trofeja otkako je 2024. godine prešao u tim iz Maranela. Britanski vozač nije uspeo da osvoji nijedan podijum tokom svoje prve kompletne sezone sa Ferarijem 2025. godine, kada je nastupio na 24 trke, što je bio nezabeležen rezultat za vozača njegovog kalibra u istoriji slavnog tima.

Hamilton je, uprkos visokom očekivanju i dolasku u Ferari kao zamena za Karlosa Sainza, morao da čeka 26 trka na svoj prvi podijum u crvenom bolidu. Sainz, koji je poslednji doneo pobedu Ferariju na trci za Veliku nagradu Meksika 27. oktobra 2024, sada vozi za Vilijams, gde je već u prvoj sezoni osvojio dva podijuma, i to sa značajno slabijim automobilom.

Hamiltonova pobeda u sprint trci ranije tokom godine nije zvanično priznata od strane FIA kao zvaničan podijum, što njegovu seriju bez trofeja čini još izazovnijom. Ovim rezultatom, Hamilton je postao vozač Ferarija koji je najduže čekao na prvi podijum – više od svih prethodnika, uključujući Didijea Pironija (19 trka), Gerharda Bergera (12 trka) i Ivana Kapelija (14 trka bez podijuma).

Posle 477 dana bez zvaničnog trofeja, još od trijumfa na Velikoj nagradi Las Vegasa 2024. godine u Mercedesu, Hamilton je u Šangaju konačno uspeo da se domogne trećeg mesta. “Potrebno je bilo više vremena nego što sam očekivao, ali posle ovako teške godine, povratak na podijum me ispunjava ponosom”, izjavio je Hamilton neposredno nakon trke.

Sezona 2026. donela je nova tehnička pravila, a Ferarijev SF-26 bolid očigledno bolje odgovara Hamiltonovom stilu vožnje. Ipak, od dolaska Hamiltona, Ferari još nije stigao do pobede, dok su u prethodnoj kombinaciji vozača Sainz i Šarl Lekler osvojili ukupno deset pobeda. Poslednji vozač Ferarija koji je osvojio šampionsku titulu bio je Kimi Raikonen 2007. godine, dok tim nije bio prvak konstruktora od 2008. godine.

Istorijski gledano, drugi velikani poput Fernanda Alonsa, Sebastijana Fetela, Kimija Raikonena, Najdžela Mensela, Marija Andretija, Mihaela Šumahera, Rubensa Barikela, Felipea Mase i Karlosa Sainza uspevali su da već u ranim trkama za Ferari stignu do podijuma. Hamilton je ovim rezultatom zatvorio listu vozača sa najdužim čekanjem na prvi podijum u crvenom.

Ovaj podijum dolazi u ključnom trenutku za Britanca, koji je pod velikim pritiskom tima i navijača. Rezultati Ferarija poslednjih godina su ispod očekivanja, a svaki uspeh nosi posebnu težinu s obzirom na bogatu istoriju i tradiciju tima iz Maranela.

Britanski stručnjak prekinuo saradnju sa Audijem, sve bliži funkciji vođe Aston Martina uoči velikih promena 2026.

Džonatan Vitli, poznati britanski stručnjak iz sveta Formule 1, zvanično je napustio Audi, čime je postao glavni kandidat za mesto šefa tima Aston Martin uoči početka nove ere ovog tima 2026. godine. Ova vest dolazi u trenutku kada se Aston Martin nalazi u fokusu javnosti zbog izazova sa početkom saradnje sa Hondom i priprema za novu generaciju bolida.

Nakon što su problemi sa razvojem modela AMR26 izašli u prvi plan, Aston Martin je bio prinuđen na promene u rukovodstvu. U toku dana, ime Džonatana Vitlija, donedavnog šefa Audi tima, povezano je sa preuzimanjem liderske pozicije u britanskoj ekipi. Iako je ubrzo potvrđeno da će Adrian Njui ostati ključni čovek za dizajn i razvoj bolida, ubrzo je postalo jasno da su u timu i dalje otvoreni za promene na najvišem nivou.

Vitli je blizak saradnik Adrijana Njuija iz vremena dok su zajedno radili u Red Bulu tokom šampionskih godina Sebastijana Fetela i Maksa Ferstapena. Njegov odlazak iz Red Bula 2024. godine viđen je kao jedna od prekretnica u ekipi iz Milton Kinsa, što je dovelo do promena u strukturi tima. Tokom 2025. godine, Vitli je pokazao sposobnost da podigne ekipu, kao što je učinio u Zauberu, gde je vodio tim do podijuma na trci u Silverstonu sa vozačem Nikom Hilkenbergom.

U Audiju je Vitli pokazao da se ne boji izazova, pošto je već na prvoj trci novi bolid R26 izborio plasman u Q3 i doneo bodove zahvaljujući Gabrijelu Bortoletu. Njegove sposobnosti i iskustvo čine ga idealnim kandidatom za Aston Martin, posebno uz već okupljene stručnjake kao što su Adrian Njui, Enriko Kardile i Endi Kauel, koji su fokusirani na saradnju sa Hondom.

Vest o zvaničnom odlasku Vitlija iz Audija stigla je nakon što su nemački mediji preneli da nije imao najbolji odnos sa Matijom Binotom, drugim ključnim čovekom Audija. U saopštenju povodom njegovog odlaska, Audi je naveo: „Želimo mu sreću u budućim projektima.“ Ova promena dodatno otvara vrata Aston Martinu, koji je, prema informacijama iz medija, već stupio u kontakt sa Vitlijem i smatra ga favoritom za vođu tima.

Dodatni značaj Vitlijevog mogućeg dolaska ogleda se i u njegovoj prethodnoj saradnji sa Fernandom Alonsom tokom zlatne ere Renaulta, što bi moglo doprineti stabilnosti i poverenju u ekipi. Pitanje ostaje koliko će trajati period čekanja pre nego što Vitli i zvanično preuzme funkciju, budući da rukovodioci i inženjeri u Formuli 1 obično imaju ugovorne klauzule o nenastupanju, dok vlasnik Lores Strol želi da taj period bude što kraći.

Britanski vozač došao do trećeg mesta na Velikoj nagradi Kine, prekinuvši dugu seriju bez plasmana među tri najbolja

Luis Hamilton, sedmostruki svetski šampion, uspeo je da osvoji svoj prvi podijum za Ferrari na Velikoj nagradi Kine, nakon čak 26 trka od dolaska u italijanski tim 2024. godine. Hamilton je ostvario treće mesto u Šangaju, što je njegov prvi zvanični trofej u crvenom bolidu, budući da FIA sprint pobede ne računa kao zvanične podijume. Tokom svoje prve pune sezone za Ferrari 2025. godine, Hamilton nije uspeo da se plasira na podijum ni na jednoj od 24 trke, što je bio presedan za vozača sa njegovim iskustvom i titulama u istoriji tima iz Maranela. Ovim rezultatom, Hamilton je postao vozač Ferrarija kojem je bilo potrebno najviše trka da bi stigao do podijuma, premašivši rekord Didijea Pironija, koji je čekao 19 trka.

Dolazak Hamiltona u Ferrari bio je praćen velikim očekivanjima, posebno jer je zamenio Karlosa Sainca, poslednjeg vozača koji je doneo pobedu Ferrariju, trijumfom na Velikoj nagradi Meksika 27. oktobra 2024. Od tada, nijedan vozač u crvenom nije pobedio na trci. Tandem Sainc-Šarl Lekler doneo je Ferrariju deset pobeda, dok kombinacija Lekler-Hamilton još uvek nema ni jednu pobedu. Hamiltonov transfer izazvao je brojna reagovanja u svetu Formule 1, a prva godina u Maranelu donela je razočaranje navijačima, jer nije uspeo da se domogne podijuma.

Sa druge strane, Karlos Sainc je u svom prvom nastupu za Williams, u tehnički slabijem bolidu, ostvario dva podijuma. Hamilton je, sa 41 godinom i nakon 477 dana bez podijuma (od trijumfa na Velikoj nagradi Las Vegasa 2024. sa Mercedesom), konačno prekinuo niz loših rezultata. Novi tehnički pravilnik za 2026. godinu i model SF-26, koji bolje odgovara njegovom stilu vožnje, vratili su mu samopouzdanje. “Bilo je potrebno više vremena nego što sam očekivao, ali posle ovako teške godine, povratak na podijum me ispunjava ponosom”, izjavio je Hamilton posle trke u Šangaju.

Ferrari je poslednji put osvojio titulu konstruktora 2008. godine, dok je poslednji vozački naslov za tim doneo Kimi Raikonen 2007. godine, što ukazuje na dugu pauzu bez velikih uspeha za tim ovog renomea. Istorijski, vozači kao što su Fernando Alonso, Sebastijan Fetel, Kimi Raikonen, Najdžel Mensel i Mario Andreti uspevali su da dođu do podijuma već na debiju za Ferrari. Mnogi drugi, poput Mihaela Šumahera, Šarla Leklera, Rubensa Barikela, Felipea Mase i Karlosa Sainca, svoje prve podijume su ostvarili u roku od nekoliko trka. Hamilton se sada nalazi na vrhu liste po broju trka potrebnih da bi stigao do podijuma za Ferrari. Do sada je rekord držao Didije Pironi, a na listi su i Gerhard Berger sa 12 trka i Ivan Kapeli, koji nikada nije uspeo da se popne na podijum tokom 14 trka za Ferrari.