Dve najveće sindikalne organizacije u zemlji najavile su generalni štrajk 11. novembra, tražeći rešenja za stambenu krizu pred vanredne izbore.

Najveći španski sindikati, Opšti sindikat radnika (UGT) i Radničke komisije (CCOO), najavili su održavanje generalnog štrajka 11. novembra. Ova odluka dolazi u trenutku kada su rast kirija i prinudna iseljenja ključne teme uoči vanrednih izbora koji će biti održani krajem meseca. Prema njihovom saopštenju, štrajk je usmeren na rešavanje stambenih pitanja, a očekuje se formalno odobrenje i drugih sindikata.

Ovo je prvi put u poslednjih 14 godina da su dve najveće sindikalne organizacije u Španiji zajedno podržale poziv na generalni štrajk. Kako su naveli, na ovaj način žele da ukažu na hitnost rešavanja stambene krize, koja sve više pogađa građane širom zemlje.

Stambena kriza u fokusu španskog društva

Aktuelni talas protesta pokrenut je nakon što je u Madridu došlo do prinudnog iseljenja 87-godišnje žene. Taj incident izazvao je snažnu reakciju javnosti, a aktivisti su postavili kamp na jednom od centralnih trgova glavnog grada. Zbog toga, tema stambene krize postala je centralna u predizbornoj kampanji, sa posebnim naglaskom na rast cena kirija i povećanje broja iseljenja.

Protesti su dodatno pojačani nakon što je parlament prošle nedelje odbacio predložene uredbe kojima bi se smanjila prinudna iseljenja i ograničio rast kirija. Kao rezultat, premijer Pedro Sančes odlučio je da raspiše vanredne izbore za 29. novembar. Očekuje se da će upravo stambena politika biti jedno od glavnih pitanja u predstojećoj izbornoj trci.

Nedostatak stanova i porast kirija kao razlog za štrajk

Prema poslednjim podacima Banka Španije, u zemlji postoji nedostatak od oko 750.000 stambenih jedinica, a prognoze ukazuju da bi taj broj do 2028. godine mogao premašiti milion. Zbog toga, kupovina nekretnina postaje sve teža, pa se sve veći broj građana oslanja na tržište iznajmljivanja. Ovakva situacija dodatno opterećuje sektor izdavanja stanova, što posebno pogađa mlade ljude.

Istraživanje Španskog saveta mladih pokazuje da prosečna mesečna kirija iznosi čak 1.176 evra, što predstavlja gotovo 98,7 odsto prosečne mesečne plate mlade osobe u Španiji. Ova činjenica jasno pokazuje zašto je najavljeni generalni štrajk u Španiji postao centralna tema u javnosti.

Generalni štrajk u Španiji, planiran za 11. novembar, osim protesta protiv rasta kirija i prinudnih iseljenja, ima za cilj da podseti vlasti na potrebe građana i važnost rešavanja stambene krize. Sindikati poručuju da će nastaviti da se bore za prava radnika i stanovništva, a naredni dani pokazaće da li će biti postignut širi konsenzus oko predloženih mera.

Zvaničnici negirali vezu slučaja sa kugom, dok su nezavisni izvori naveli karantine i zabrinutost zbog mogućeg curenja bolesti.

Smrt laboratorijske tehničarke izazvala je zabrinutost zbog kuga u Rusiji, posebno u Sibiru, nakon što su se pojavile različite informacije o uzroku njene smrti. U početku su zvaničnici ovu smrt povezivali sa kugom, ali su kasnije demantovali tu vezu, dok su nezavisni izvori naveli uvođenje karantina i druge mere predostrožnosti.

Darija Šipilova, 28-godišnja laboratorijska tehničarka koja je radila u Institutu za borbu protiv kuge Sibira i Dalekog istoka, primljena je u bolnicu krajem septembra. Tri dana kasnije, ona je preminula u Šelehovu, gradu blizu Irkutska. Prema nekim izveštajima, smrt je nastupila 2. oktobra, iako to nije zvanično potvrđeno. U bolnici je odmah bio uveden karantin, a lokalna fabrika aluminijuma uvela je obavezno nošenje maski. Veliki javni događaj u Irkutsku je otkazan.

Zvanične reakcije i promena informacija o kuga u Rusiji

Guverner Irkutske oblasti Igor Kobzev izjavio je da je glavni ruski sanitarni inspektor doputovao kako bi istražio “sumnjivi slučaj naročito opasne infekcije”. Nadležni su identifikovali i pratili sve koji su bili u kontaktu sa Šipilovom, a prema nekim informacijama, oko 197 ljudi bilo je pod medicinskim nadzorom.

Iste večeri, guverner susedne Republike Burjatije izjavio je da je laborantkinja preminula od kuga u Rusiji. To je izazvalo nagađanja o mogućem curenju iz laboratorije, posebno nakon što je lokalni novinar naveo, bez potvrde, da je Šipilova navodno razbila epruvetu, što bi moglo biti uzrok zaraze.

Zvanično saopštenje i dalje mere predostrožnosti

Ruska Federalna služba za zaštitu prava potrošača i nadzor javnog zdravlja (Rospotrebnadzor) demantovala je ovu verziju. U saopštenju je rečeno da je laborantkinja preminula od upale pluća neutvrđenog porekla i da testiranja nisu pokazala prisustvo opasnih mikroorganizama povezanih sa njenim radom. Nakon ovog saopštenja, mediji su uklonili vesti o mogućem slučaju kuge, a gradske vlasti Bajkalska povukle su preporuku građanima da ne putuju u Šelehov.

Međutim, nezavisni lokalni portal objavio je da su najmanje četiri bolnice u Irkutsku bile zatvorene i stavljene u karantin na tri nedelje. Ova informacija nije zvanično potvrđena, ali izaziva dodatnu zabrinutost u vezi sa kuga u Rusiji.

Šta je kuga i kakav je rizik za javno zdravlje?

Kugu izaziva bakterija Yersinia pestis, koja je u prošlosti odnela veliki broj života u Evropi. Danas je ova bolest prisutna na svim kontinentima osim Okeanije. Ljudi se mogu zaraziti ujedom buve, kontaktom sa zaraženim materijalom ili respiratorno.

Prema rečima naučne novinarke Irine Jakutenko, “obični antibiotici su delotvorni protiv kuge, jer je ta bolest danas izuzetno retka i nije razvila otpornost”. SZO je kontaktirala ruske vlasti radi procene situacije, dok Evropski centar za sprečavanje i kontrolu bolesti (ECDC) i Sjedinjene Američke Države nastavljaju da prate izveštaje o slučaju kuga u Rusiji. SAD su izrazile spremnost da pomognu u suzbijanju bolesti ako bude potrebno.

U govoru na Akropolju, Rubio ističe antičku Grčku kao temelj zapadnih vrednosti i snage

Govor u senci Akropolja

U trenutku kada Sjedinjene Američke Države vode skup rat s Iranom, a Evropa se bori sa dugotrajnim sukobom u Ukrajini, državni sekretar Marco Rubio stao je pred Akropolj i pozvao na povratak vrednostima antičke Grčke. Govoreći sa Pniksa, mesta gde su se okupljali drevni Atinjani za svoje demokratske skupštine, Rubio je naglasio da su upravo ove vrednosti omogućile uspon Zapada.

Rubio je izjavio da su ‘oštra individualnost i neumoljiva ambicija’, kao i ‘težnja za otkrićem, avanturom, rizikom i slavom’ ključne osobine koje su definisale zapadnu civilizaciju. Međutim, prema njegovim rečima, savremena zapadna društva dopustila su da se te osobine erodiraju.

Kritika savremenih ideologija

‘Ideali mnogih ideologija u našem vremenu postali su svet savršene sigurnosti, svet bez rizika ili neuspeha’, rekao je Rubio pred oko 250 pozvanih gostiju, uključujući visoke grčke vladine zvaničnike i članove diplomatskog kora. On je izrazio zabrinutost da se izuzetne stvari među nama drže ‘taocima prosečnog, običnog, mediokritetskog’.

Rubio je svojim govorom na jednom od najsimboličnijih mesta demokratije naglasio potrebu za povratkom korenima koji su omogućili razvoj i prosperitet zapadne civilizacije.