Transakcija uključuje popularni studio Mobile Legends: Bang Bang i deo je šire konsolidacije industrije video igara

ByteDance, matična kompanija TikTok-a, postigla je dogovor o prodaji svog gaming studija Moonton Savvy Games grupi za 6 milijardi dolara. Ova prodaja dolazi nakon dužih pregovora u 2026. godini, a zvanična najava transakcije potvrđena je u internom memorandumu Moontona. Moonton je poznat pre svega po mobilnoj igri Mobile Legends: Bang Bang, koja je izuzetno popularna u Aziji i beleži preko 1,5 milijardi preuzimanja.

ByteDance je u prethodnom periodu značajno smanjio svoje prisustvo u gaming industriji, nakon što je još 2023. godine započeo proces gašenja svoje gaming divizije Nuverse, odgovorne za naslove poput Marvel Snap i Ragnarok X: Next Generation. Kompanija je od tada usmerila resurse ka razvoju veštačke inteligencije i konkurenciji na polju LLM (Large Language Model) rešenja.

Sa druge strane, Savvy Games grupa, u vlasništvu saudijskog državnog investicionog fonda (PIF), intenzivno širi svoje prisustvo u globalnom gaming sektoru. Prošle godine, kroz svoju podružnicu Scopely, Savvy Games je kupio Niantic, poznatog po igri Pokémon Go, za 3,5 milijardi dolara. PIF je takođe bio među glavnim investitorima koji su preuzeli Electronic Arts u transakciji vrednoj 55 milijardi dolara, a poseduje i 7,5% udela u kompaniji Nintendo.

Ova prodaja deo je šire konsolidacije industrije video igara, koja je u periodu od 2022. do 2025. godine pretrpela gubitak oko 45.000 radnih mesta na globalnom nivou. Prema najnovijim istraživanjima GDC-a, trećina zaposlenih u američkoj gaming industriji bila je pogođena otpuštanjima tokom poslednje dve godine, što ukazuje na ozbiljne promene u ovom sektoru.

Prelazak Moontona pod upravu Savvy Games grupe signalizira nastavak agresivne akvizicione strategije saudijskog investicionog fonda, dok ByteDance nastavlja da se povlači iz sektora video igara i fokusira na razvoj AI tehnologija. Zaključenje transakcije očekuje se uskoro, a detalji o promenama za korisnike i zaposlenima tek će biti poznati u narednom periodu.

DLSS 5 koristi neuralne mreže za fotorealističan prikaz u igrama, ali reakcije zajednice su podeljene nakon GTC konferencije

NVIDIA je na svojoj GTC konferenciji ove nedelje najavila DLSS 5, novu generaciju AI upscaling tehnologije koja, prema rečima kompanije, omogućava fotorealističan prikaz svetla i materijala u video igrama korišćenjem neuralnih mreža. Za razliku od prethodnih verzija koje su se fokusirale na povećanje rezolucije i generisanje dodatnih frejmova putem mašinskog učenja, DLSS 5 donosi značajne promene u pristupu renderovanju grafike, što je izazvalo burnu reakciju među gejmerima i IT zajednicom.

DLSS (Deep Learning Super Sampling) je već godinama ključna tehnologija u NVIDIA portfoliju grafičkih kartica, omogućavajući igrama da izgleda bolje uz manji hardverski zahtev. Sa DLSS 5, kompanija je fokus prebacila na napredne AI algoritme koji ne samo da podižu rezoluciju iz nižih vrednosti, već i pokušavaju da simuliraju realističnije svetlosne efekte i materijale kroz neuralno procesiranje. Međutim, mnogi korisnici koji su imali priliku da testiraju rane demo verzije izražavaju nezadovoljstvo, navodeći da rezultati ne ispunjavaju očekivanja u pogledu vizuelne autentičnosti i stabilnosti prikaza.

Na Engadget Podcastu o ovoj temi govorio je Anshel Sag, analitičar iz Moor Insights & Strategy, koji je podelio svoje iskustvo sa DLSS 5 demonstracijama. Sag navodi da je nova tehnologija impresivna sa stanovišta inženjeringa, ali da postoje problemi sa konzistentnošću vizuelnog prikaza u kompleksnim scenama, što su mnogi gejmeri istakli kao glavnu manu. Takođe, u poređenju sa prethodnim verzijama DLSS-a, nova iteracija menja način na koji se pristupa generisanju slika, što podrazumeva i novo prilagođavanje od strane developera igara.

Iako je NVIDIA najavila DLSS 5 kao veliki korak ka fotorealističnoj grafici, deo zajednice izražava zabrinutost da je tehnologija možda plasirana pre nego što je potpuno spremna za masovnu upotrebu. Mnogi korisnici ističu da očekuju dodatna poboljšanja kroz buduće softverske nadogradnje i bližu saradnju sa razvojnim timovima igara kako bi se ispravile uočene manjkavosti. Za sada, reakcije na DLSS 5 ostaju podeljene, a industrija sa pažnjom prati kako će se NVIDIA nositi sa kritikama i zahtevima gejmerske zajednice.

Kompanija podnela zahtev FCC-u za projekat Sunrise koji koristi solarnu energiju za AI obradu podataka

Blue Origin, američka privatna svemirska kompanija, objavila je planove za izgradnju orbitalnih data centara namenjenih veštačkoj inteligenciji, podnevši zahtev Federalnoj komisiji za komunikacije (FCC) za dozvolu lansiranja čak 51.600 satelita. Projekat, nazvan Sunrise, ima za cilj kreiranje konstelacije satelita koji bi omogućili naprednu AI obradu iz svemira, koristeći solarnu energiju i nezavisnost od zemaljske infrastrukture.

Prema podacima iz zahteva, sateliti bi bili raspoređeni u sun-sinhronim orbitama na visinama između 500 i 1.800 kilometara. Svaki sloj konstelacije sastojao bi se od 300 do 1.000 satelita, postavljenih na udaljenosti od 5 do 10 kilometara jedan od drugog. Ovi sateliti bi bili opremljeni solarnim panelima, omogućavajući napajanje sistema direktno iz svemira i smanjenje troškova obrade u poređenju sa tradicionalnim data centrima na Zemlji.

Blue Origin navodi da bi ovakav pristup omogućio američkim kompanijama koje razvijaju i koriste AI brži napredak u oblastima kao što su mašinsko učenje, autonomni sistemi i prediktivna analitika. Data centar u orbiti bio bi komplementaran zemaljskim infrastrukturama, bez potrebe za zemljištem i energetskom mrežom, što dodatno smanjuje barijere za širenje AI kapaciteta.

Potez Blue Origin dolazi nekoliko meseci nakon što je SpaceX takođe podneo zahtev FCC-u za sopstvenu AI satelitsku mrežu, inicirajući trku među vodećim svemirskim kompanijama za razvoj data centara u niskoj orbiti. SpaceX je tada tražio odobrenje za čak milion satelita, uz tvrdnju da su orbitalni data centri najefikasniji način za ispunjavanje sve većih potreba AI industrije za procesorskom snagom.

Blue Origin u svom zahtevu nije objavio detalje o očekivanim rokovima lansiranja, tehničkim specifikacijama hardvera niti o cenama korišćenja budućih AI kapaciteta, a nema ni preciziranih informacija o tome kada bi data centri mogli postati operativni. Stručnjaci iz industrije ukazuju da bi ovakvi projekti mogli znatno promeniti način na koji se AI obrada podataka organizuje globalno, posebno u kontekstu energetske efikasnosti i nezavisnosti od zemaljske infrastrukture.