Ebola je ponovo u fokusu zdravstvenih stručnjaka nakon što je tokom 2026. godine u Demokratskoj Republici Kongo registrovano veliko izbijanje bolesti izazvane Bundibugyo virusom. Svetska zdravstvena organizacija upozorava da se zaraza i dalje širi na više područja, zbog čega se pojačavaju nadzor, testiranje i mere za sprečavanje prenosa.

Prema poslednjem izveštaju SZO, objavljenom 25. septembra, u Demokratskoj Republici Kongo zabeleženo je 7.890 potvrđenih slučajeva, uključujući 3.799 smrtnih ishoda. Epidemija se proširila na 63 zdravstvene zone u sedam provincija.

Kako počinje Ebola?

Jedan od problema kod ebole jeste to što prvi simptomi mogu da podsećaju na brojne druge infekcije. Bolest najčešće počinje naglo, a među prvim znacima mogu biti:

• visoka temperatura,
• izražen umor i malaksalost,
• bolovi u mišićima,
• glavobolja,
• bol u grlu.

Kako bolest napreduje, mogu se javiti povraćanje, dijareja, bol u stomaku i osip, kao i poremećaji funkcije bubrega i jetre. Krvarenje može da se pojavi u kasnijoj fazi, ali SZO naglašava da ono nije prisutno kod svih obolelih.

Simptomi se ne pojavljuju odmah

Period od infekcije do pojave simptoma može trajati od 2 do 21 dan. Važno je i to da osoba zaražena ebolom ne prenosi virus pre pojave simptoma.

Virus se prvenstveno prenosi direktnim kontaktom sa krvlju ili drugim telesnim tečnostima zaražene osobe, kao i preko kontaminiranih predmeta i materijala.

Stručnjaci upozoravaju da se ebola u početku teško razlikuje od nekih drugih zaraznih bolesti, zbog čega je za potvrdu infekcije potrebno laboratorijsko testiranje.

Epidemija koja se pažljivo prati

SZO je još u maju 2026. godine epidemiju ebole izazvane Bundibugyo virusom u Demokratskoj Republici Kongo i Ugandi proglasila vanrednim stanjem od međunarodnog javnozdravstvenog značaja. Istovremeno, organizacija navodi da je globalni rizik ocenjen kao nizak, dok je rizik u samoj DR Kongu veoma visok.

Zbog toga zdravstvene službe posebno insistiraju na ranom otkrivanju slučajeva, praćenju kontakata i brzoj izolaciji osoba kod kojih postoji sumnja na infekciju.

Važno: prisustvo temperature, glavobolje ili umora samo po sebi ne znači da osoba ima ebolu, jer se isti simptomi javljaju kod brojnih drugih bolesti. Sumnja na ebolu prvenstveno se razmatra u odgovarajućem epidemiološkom kontekstu, odnosno nakon potencijalnog izlaganja virusu ili boravka na području gde postoji prenos.

Izgleda kao da je izašla iz nekog naučnofantastičnog filma, gotovo je bez dlake i provodi život pod zemljom, ali upravo ova neobična životinja godinama privlači pažnju naučnika.

Reč je o golom krticašu, malom glodaru koji živi u kolonijama u podzemnim tunelima istočne Afrike. Za razliku od većine sisara, kod njega se sa godinama ne primećuje uobičajeno naglo povećanje rizika od smrti.

Šta ga čini toliko posebnim?

Goli krticaši mogu da dožive više od 30 godina, što je izuzetno dugo za glodara njihove veličine. Još zanimljivije je to što tokom velikog dela života pokazuju relativno malo znakova uobičajenog propadanja organizma.

Naučnici proučavaju njihov metabolizam, način popravljanja oštećenja ćelija i otpornost na bolesti kako bi razumeli kako uspevaju da ostanu funkcionalni toliko dugo.

Jedna od osobina koja ih posebno izdvaja jeste njihova otpornost na razvoj tumora. Istraživanja su pokazala da njihove ćelije imaju neobične mehanizme koji mogu da spreče nekontrolisano razmnožavanje ćelija.

Tajna možda leži u njihovim ćelijama

Posebnu pažnju naučnika privlači način na koji ćelije golog krticaša održavaju svoju funkciju.

Kod sisara se sa starenjem postepeno nakupljaju različita oštećenja ćelija i tkiva. Kod ove životinje pojedini mehanizmi zaštite deluju drugačije nego kod drugih glodara.

Istraživači zato pokušavaju da utvrde da li bi određena saznanja mogla jednog dana pomoći u razvoju novih pristupa lečenju bolesti povezanih sa starenjem.

Ne znači da ćemo „zaustaviti starenje“

Iako ovakva istraživanja zvuče spektakularno, naučnici upozoravaju da nije dovoljno samo otkriti kako neka životinja stari sporije.

Čovek i goli krticaš imaju veoma različitu biologiju, pa bi eventualna primena ovih saznanja u medicini zahtevala godine dodatnih istraživanja.

Ipak, upravo ovakve životinje predstavljaju svojevrsne „prirodne laboratorije“ za naučnike.

Ako se otkrije kako uspevaju da bolje štite ćelije, popravljaju oštećenja i ostanu zdravi tokom većeg dela života, ta saznanja jednog dana bi mogla pomoći u borbi protiv bolesti koje se najčešće javljaju u starosti.

Mali stanovnik afričkog podzemlja tako je postao jedan od najzanimljivijih modela u istraživanju dugovečnosti, starenja i zdravlja čoveka.

Stare kovanice koje godinama stoje u fioci, kutiji ili zaboravljenom novčaniku mnogima deluju kao običan sitniš. Međutim, pojedini primerci među kolekcionarima mogu imati vrednost koja je višestruko veća od njihove nominalne vrednosti.

To ipak ne znači da je svaka stara kovanica vredna čitavo bogatstvo. Kod numizmatičara cenu određuje više faktora – godina kovanja, broj izrađenih primeraka, očuvanost, materijal, eventualna greška pri kovanju i potražnja kolekcionara.

Greške mogu da budu posebno zanimljive

Jedan od razloga zbog kojih određena kovanica može postati veoma tražena jeste greška nastala tokom proizvodnje.

Kovanice sa neobičnim detaljima, pogrešnim natpisom, pomerenim motivom ili drugim odstupanjem od standardnog izgleda mogu privući pažnju kolekcionara.

Upravo zbog toga stručnjaci savetuju da se sumnjivi primerci ne bacaju niti čiste na svoju ruku.

Godina kovanja može mnogo da znači

Kovanice iz određenih godina mogu biti ređe jer je tada izrađen mali broj primeraka ili su kasnije povučene iz opticaja.

Posebno su zanimljive stare valute i kovanice država koje više ne postoje u istom obliku, kao i pojedini primerci iz perioda velikih monetarnih promena.

Zato vredi pogledati godinu koja je utisnuta na kovanici i uporediti je sa katalozima ili ponudama renomiranih numizmatičkih kuća.

Očuvanost je veoma važna

Kovanica koja je decenijama bila u opticaju i puna ogrebotina uglavnom neće imati istu cenu kao primerak koji je sačuvan gotovo u savršenom stanju.

Zanimljivo je i to da ne treba polirati ili hemijski čistiti staru kovanicu pre procene. Čišćenje može da ošteti originalnu površinu i upravo zbog toga smanji kolekcionarsku vrednost.

Imate staru kovanicu? Evo šta prvo da uradite

Ako pronađete neobičan ili veoma star primerak, fotografišite obe strane kovanice, zabeležite godinu kovanja i proverite da li postoje oznake kovnice ili druge karakteristične oznake.

Nakon toga najbolje je potražiti mišljenje stručnog numizmatičara.

Važno je razlikovati oglašenu cenu od stvarne prodajne vrednosti. Na internetu se mogu pronaći oglasi u kojima vlasnici traže ogromne iznose za obične kovanice, ali to ne znači da će ih za toliko novca zaista i prodati.

Zato, pre nego što pomislite da ste u starom novčaniku pronašli pravo malo bogatstvo, proverite poreklo, godinu, stanje i autentičnost kovanice.

Možda je običan sitniš – ali možda ste upravo pronašli primerak koji kolekcionarima zaista nešto znači.