Kolona teretnih vozila formirala se ka Šidu zbog zadržavanja na graničnom prelazu, saopšteno je iz Puteva Srbije.

Obustavljen je saobraćaj za kamione na naplatnoj stanici Adaševci, na isključenju ka Šidu, kako su potvrdili iz Puteva Srbije. Do ove mere došlo je zbog zadržavanja teretnih vozila na graničnom prelazu Šid, što je dovelo do formiranja duge kolone kamiona u smeru ka granici. Prema zvaničnom saopštenju, javnost će biti blagovremeno obaveštena o ponovnoj normalizaciji saobraćaja na ovom delu puta.

Kolona kamiona na naplatnoj stanici Adaševci nastala je jer se zadržavanja na granici prenose na saobraćajnu infrastrukturu unutar Srbije. Zbog toga je za sada obustavljen saobraćaj za teretna vozila na ovom mestu. Vozači kamiona upućeni su da prate zvanične informacije i da planiraju svoje rute u skladu sa trenutnom situacijom.

Razlozi zadržavanja i posledice za prevoznike

Saobraćajne gužve na granici predstavljaju izazov za domaće i međunarodne prevoznike. Zbog zadržavanja kamiona na graničnom prelazu Šid, teretna vozila ostaju duže na putu, što može uticati na isporuku robe. Ova situacija stvara dodatne troškove i za logističke kompanije. Prema saopštenju Puteva Srbije, javnost će biti pravovremeno informisana o svim izmenama režima saobraćaja.

U međuvremenu, nadležne službe prate stanje na terenu. Vozačima se preporučuje da koriste alternativne pravce ako je to moguće. Tačne informacije o dužini zadržavanja trenutno nisu navedene, ali se očekuje da će saobraćaj biti normalizovan čim se uslovi na graničnom prelazu Šid poboljšaju.

Aktuelne informacije i preporuke za vozače

Obustava saobraćaja za kamione na naplatnoj stanici Adaševci ostaje na snazi dok se kolona ne rastereti. Zbog toga je važno da prevoznici redovno proveravaju najnovije informacije. Putevi Srbije naglašavaju da će svaka promena biti odmah objavljena. Takođe, vozači koji planiraju putovanje ka granici sa Hrvatskom treba da računaju na moguće zastoje i da prema tome prilagode svoje planove.

Na kraju, očekuje se da će normalizacija saobraćaja na ovom delu puta zavisiti od rešavanja zadržavanja kamiona na graničnom prelazu Šid. Prevoznicima se savetuje strpljenje i pridržavanje uputstava nadležnih službi.

Ministarka je istakla važnost aktivnog starenja i najavila povećanje plata u socijalnoj zaštiti od 1. decembra.

Ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milica Đurđević Stamenkovski posetila je Gerontološki centar u Subotici i razgovarala sa rukovodstvom i korisnicima o uslovima života, kao i planovima za unapređenje smeštaja i brige o najstarijim građanima. Tokom posete, predstavnici Gerontološkog centra istakli su projekte koje planiraju da realizuju uz podršku Ministarstva, među kojima je kao prioritet izdvojena sanacija i rekonstrukcija terase koju korisnici svakodnevno koriste.

Đurđević Stamenkovski naglasila je da će Ministarstvo razmotriti ovu inicijativu i nastojati da podrži realizaciju projekta. Pre svega, ona je podvukla značaj toga da starost ne znači pasivnost, već može biti vreme za stvaranje novih uspomena. “Ova ustanova postoji upravo zbog naših starijih. Važno je da oni imaju dobre uslove, da budu aktivni, uključeni u različite programe i radionice, da se druže i stvaraju nove uspomene. Starost ne sme da donese pasivnost, već treba da bude novo poglavlje života”, poručila je ministarka.

Podrška zaposlenima i inicijative za poboljšanje uslova

Pored razgovora o uslovima boravka korisnika, Đurđević Stamenkovski je najavila i povećanje plata zaposlenima u sistemu socijalne zaštite. “Od 1. decembra, zarade zaposlenih u socijalnoj zaštiti biće povećane za 12 odsto, što predstavlja 50 odsto veće povećanje u odnosu na ostale zaposlene u javnom sektoru”, istakla je ministarka. Kao rezultat toga, zaposleni u ovoj oblasti mogu očekivati konkretno poboljšanje svog materijalnog položaja.

Takođe, ministarka je najavila inicijativu za izjednačavanje statusa medicinskih radnika u gerontološkim centrima sa zdravstvenim radnicima koji obavljaju slične poslove u zdravstvenim ustanovama. Na taj način, želi se dodatno istaći značaj medicinskog osoblja i negovatelja koji 24 časa dnevno brinu o korisnicima centara.

Briga o starijima kao društvena vrednost

Osim toga, Đurđević Stamenkovski je podvukla važnost brige o najstarijim članovima društva kroz reči: “Naši najstariji zaslužuju svu ljubav, brigu i zaštitu. Briga o njima je dokaz da poštujemo svoju prošlost, ali i da odgovorno mislimo o budućnosti.” Na kraju, poseta Gerontološkom centru Subotica potvrđuje opredeljenje Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja da kontinuirano unapređuje uslove za život starijih osoba, kao i rad zaposlenih u sistemu socijalne zaštite. Pored toga, inicijative koje su najavljene tokom ove posete predstavljaju korak ka realizaciji boljih standarda za korisnike i zaposlene u ovoj oblasti.

Sutra počinje ciklus od sedam velikih krsnih slava, a samo Pokrov Presvete Bogorodice ove godine nosi posnu trpezu.

Već sutra u Srbiji počinju oktobarske slave u domovima pravoslavnih vernika. Tokom ovog meseca biće obeleženo ukupno sedam krsnih slava, a samo jedna od njih, Pokrov Presvete Bogorodice, pada kao posna. Prema crkvenom kalendaru, ove slave se obeležavaju redom od 6. do 31. oktobra. Porodice širom zemlje već prave planove za slavske trpeze i okupljanja.

Spisak oktobarskih slava: sedam praznika i njihove posebnosti

Prva u nizu je Začeće Svetog Jovana Preteče i Krstitelja, koja se obeležava 6. oktobra i ove godine je mrsna. Zatim sledi Miholjdan 12. oktobra, takođe sa mrsnom trpezom. Treća u mesecu je Pokrov Presvete Bogorodice, 14. oktobra, i to je jedina posna slava u oktobru. Nakon toga dolaze Tomindan (19. oktobar), Srđevdan (20. oktobar), Sveta Petka (27. oktobar) i Lučindan (31. oktobar), sve mrsne slave prema crkvenom kalendaru.

Za domaćine je važno da poznaju razliku između mrsnih i posnih slava. Kada je slava mrsna, na stolu mogu biti meso, mlečni proizvodi, jaja i ostale mrsne namirnice. Kod posne slave, sva jela moraju biti pripremljena bez mesa, mleka, sira, kajmaka i jaja, uz poštovanje pravila posta za konkretan datum. Na primer, Pokrov Presvete Bogorodice 2026. godine pada u sredu i tada je dozvoljeno posno na ulju.

Šta je obavezno na slavskom stolu i koje su razlike

Bez obzira na tip trpeze, osnovu slave čine slavski kolač, žito, vino i slavska sveća. Obred lomljenja kolača ima posebnu simboliku, dok je okupljanje porodice i prijatelja centralni deo proslave. Pre svega, slavska trpeza odražava poštovanje tradicije i pravila crkve, pa domaćini pažljivo biraju jelovnik u skladu sa statusom slave.

Mrsna slava omogućava bogat izbor predjela, supa, jela od mesa i kolača. Posna slava, kao što je Pokrov Presvete Bogorodice, zahteva jelovnik bez proizvoda životinjskog porekla, ali se tada pripremaju brojne posne salate, supe, riblja jela i posni kolači. Ipak, pravila posta mogu varirati u zavisnosti od dana u nedelji, pa se preporučuje proveriti kalendar.

Oktobarske slave nisu samo gozba, već i porodični praznik

Zapravo, suština slave nije u količini hrane, već u duhovnosti i zajedništvu. Slavski običaji, molitva i okupljanje porodice su važniji od samog menija. Na kraju, bilo da slavite mrsnu ili posnu slavu, poštovanje tradicije i vrednosti ostaje u centru pažnje.

Oni koji slave u oktobru već sada razmišljaju o pripremi slavske trpeze, rasporedu gostiju i obavezama oko kolača, žita i sveće. Oktobarske slave u Srbiji povezuju generacije i čuvaju bogatu pravoslavnu tradiciju.