Preduzetnice čine 32 odsto vlasnica firmi, ali 43,8 odsto njih je mlađe od 45 godina i suočava se sa izborom između posla i majčinstva

Žene u preduzetništvu čine 32 odsto vlasnica preduzeća u Srbiji, pokazuju najnoviji podaci Ujedinjenih nacija. Ključni ekonomski podatak dodatno ističe da je 43,8 odsto preduzetnica mlađe od 45 godina, što znači da se mnoge nalaze u reproduktivnom dobu. Ipak, i pored delimičnog napretka u zakonodavstvu, preduzetnice su i dalje prinuđene da biraju između opstanka posla i ostvarivanja prava na majčinstvo.

Poslednjih godina, zakonodavne izmene u Srbiji donele su određene olakšice ženama koje vode sopstveni biznis. Izmenama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom iz 2018. i 2021. godine, preduzetnice su prvi put jasno prepoznate u sistemu finansijske podrške. Maksimalni mesečni iznos osnovice za obračun naknade povećan je sa tri na pet prosečnih zarada u Srbiji. Uporedo sa tim, od 2023. godine preduzetnice su stekle pravo na dve godine odsustva za treće i svako naredno dete, što je ranije bilo rezervisano samo za zaposlene žene.

Položaj žena u preduzetništvu i izazovi majčinstva

Međutim, uprkos pomenutim izmenama, preduzetnice su suočene sa značajnim izazovima kada je reč o balansu između ličnog i poslovnog života. Za razliku od zaposlenih žena koje tokom trudničkog i porodiljskog odsustva imaju garantovano pravo na naknadu obračunatu na osnovu prosečne zarade za prethodnih 12 meseci, preduzetnice to pravo ostvaruju pod drugačijim uslovima. Njima se naknada umanjuje za 50% ukoliko ne obustave poslovanje tokom odsustva. Kao rezultat, preduzetnice se često nađu pred dilemom da li da posao privremeno zatvore ili angažuju dodatnu osobu, što za mala preduzeća i paušalce predstavlja dodatno finansijsko opterećenje.

Pored toga, ova ograničenja posebno pogađaju vlasnice mikro preduzeća, koje čine oko 99% ženskih firmi prema podacima Privredne komore Srbije. Većina mikro preduzeća nema mogućnost delegiranja, pa je poslovanje često potpuno zavisno od ličnog angažovanja preduzetnice. Ako se odluče za privremeni prekid rada, rizikuju gubitak kontinuiteta i egzistencijalnu neizvesnost za firmu.

Institucionalni okvir i realnost tržišta

Na institucionalnom nivou, zakonodavne promene su doprinele prepoznavanju problema sa kojima se žene u preduzetništvu suočavaju, ali praksa pokazuje da su potrebne dublje reforme. Predstavnici organizacija kao što je Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) ističu da su diskriminacija i predrasude i dalje prisutni u poslovnim pregovorima i donošenju strateških odluka. Sofija Popara Parmaković iz platforme Pausal.rs navodi da je gotovo nemoguće biti žena u preduzetništvu a da rodna diskriminacija ne utiče makar povremeno na poslovanje.

Ove prepreke se manifestuju kroz različite oblike — od toga kako su žene oslovljene na poslovnim sastancima, do manjeg poverenja investitora i partnera u njihove odluke. Štaviše, paradoksalno je da država istovremeno podstiče razvoj preduzetništva i rast nataliteta, dok žene preduzetnice često ne mogu da ostvare oba prava u punom obimu.

Perspektiva i implikacije za sektor ženskog preduzetništva

Zbog toga udruženja, civilni sektor i poslovna zajednica nastavljaju da traže konkretnija rešenja i dodatnu podršku za žene u preduzetništvu. U praksi, mnoge preduzetnice nastavljaju da rade i tokom trudnoće i porodiljskog odsustva, dok druge privremeno obustavljaju poslovanje ili angažuju zamene, što povećava troškove. S obzirom na to da su žene vlasnice trećine svih preduzetničkih radnji i mikro privrednih društava, pitanje ravnopravnosti u ostvarivanju prava na majčinstvo i održanje posla postaje ključno za razvoj ovog sektora.

Pitanje kako balansirati žensko preduzetništvo i prava na majčinstvo ostaje otvoreno. Institucionalni pomaci jesu važni, ali tržišna realnost zahteva trajna rešenja koja će omogućiti ženama da biraju majčinstvo bez rizika za opstanak posla. Ova tema ostaje u fokusu poslovne zajednice i donosioca odluka.

Jedanaest kompanija iz Srbije na sajmu Fruit Attraction pregovaraju sa više od 200 svetskih firmi, ciljana tržišta UAE i Kina

Srpski izvoznici voća i povrća učestvuju na sajmu Fruit Attraction u Madridu, gde su tokom prethodnog izdanja ostvarili poslovne dogovore vredne oko dva miliona evra. Na nacionalnom štandu Srbije, jedanaest vodećih kompanija iz sektora voća i povrća traži nove kupce i partnere, saopštila je Privredna komora Srbije. Manifestacija traje od 5. do 8. oktobra 2026. godine u španskoj prestonici.

Dogovori i potencijal izvoza sa sajma Fruit Attraction

Prošle godine, tokom trodnevnog nastupa, srpski izlagači su održali sastanke sa predstavnicima više od 200 vodećih svetskih kompanija. Kao rezultat toga, postignuti su poslovni dogovori ukupne vrednosti oko dva miliona evra. Ukupan prodajni potencijal koji je proistekao iz kontakata sa ovog sajma premašuje 12 miliona evra, što ukazuje na značajne šanse za povećanje izvoza domaćih proizvođača.

Fokus na održivost i međunarodnu trgovinu

Sajam Fruit Attraction okuplja više od 120.000 profesionalaca iz 150 zemalja i smatra se vodećim evropskim poslovnim događajem u sektoru svežeg voća i povrća. Manifestacija je posebno usmerena na održivost, inovacije i nove tehnologije u proizvodnji, kao i na međunarodnu trgovinu. Ove godine, zemlje partneri sajma su Ujedinjeni Arapski Emirati i Kina. To je od velikog značaja za srpske kompanije, budući da pomenuta tržišta karakterišu visoka kupovna moć i rastuća potražnja za kvalitetnom hranom. Osim toga, na sajmu su prisutni i privrednici iz Republike Srpske, što doprinosi jačanju regionalnog nastupa.

Analiza značaja za srpski izvoz i poljoprivredu

Učešće na ovakvom međunarodnom sajmu omogućava srpskim firmama direktan kontakt sa velikim brojem potencijalnih kupaca i partnera. Zbog toga, ovakvi dogovori mogu imati dugoročan efekat na povećanje izvoza i otvaranje novih tržišta za domaće proizvode. S obzirom na veličinu sajma i broj prisutnih profesionalaca, ovakvi događaji podstiču digitalizaciju, inovacije i održiv rast u celom sektoru poljoprivrede. Takođe, prisustvo zemalja kao što su UAE i Kina otvara mogućnosti za plasman srpskih proizvoda na tržišta sa visokim zahtevima za kvalitet i količinu.

Potencijal za rast izvoza i budući dogovori

Prema podacima Privredne komore Srbije, ukupan potencijal prodaje sa sajma iznosi više od 12 miliona evra. Tokom sajma, srpske kompanije imaju priliku da predstave inovativne proizvode i moderne tehnologije u uzgoju i preradi voća i povrća. Kao rezultat toga, očekuje se da će novi kontakti i dogovori doprineti rastu izvoza i jačanju pozicije Srbije na evropskom i globalnom tržištu svežih prehrambenih proizvoda.

Brent nafta dostigla najniži nivo od marta, IEA objavila oslobađanje 325 miliona barela iz rezervi članica

Cene nafte pale su na međunarodnim tržištima nakon što su članice G7 najavile koordinisano oslobađanje 100 miliona barela iz strateških rezervi. Cena brent nafte pala je na 101,61 dolar za barel, dok je američka WTI nafta pojeftinila na 92,02 dolara. Prema saopštenju Međunarodne agencije za energiju (IEA), od marta je oslobođeno oko 325 miliona barela nafte i derivata iz rezervi članica, što čini oko 80 odsto od prvobitno planiranih 400 miliona barela.

Koordinisane mere G7 i uticaj na cene nafte

Oslobađanje rezervi biće sprovedeno tokom četiri meseca i pod nadzorom IEA, najavio je francuski predsednik Emanuel Makron. Makron je istakao da je cilj ove akcije smanjenje cena nafte i goriva, što je rezultat pritiska administracije američkog predsednika Donalda Trampa zbog sve veće neizvesnosti na tržištu energenata. Kao rezultat, tržište je reagovalo padom cena nafte na najniži nivo od marta.

Prema podacima IEA, skoro šestina ukupnih strateških rezervi članica već je potrošena, dok je G7 u martu odlučio da aktivira rezerve zbog eskalacije sukoba sa Iranom. Dan pre najave novih mera, G7 je najavio da će IEA odmah početi sa dodatnim oslobađanjem 100 miliona barela, ali nije precizirano da li ta količina uključuje i preostalih 75 miliona barela iz prvobitnog plana, niti da li je cilj povećan na 500 miliona barela.

Geopolitički rizici i efekti na globalno snabdevanje

S druge strane, izvoz sirove nafte sa Bliskog istoka skoro se vratio na nivo pre početka rata, ali su rizici ostali visoki. Ormuski moreuz, kao ključni pravac za transport nafte i gasa, i dalje je izložen napadima na tankere, što povećava neizvesnost u pomorskom saobraćaju. Istovremeno, Sjedinjene Američke Države su pojačale protivvazdušnu zaštitu oko energetskih postrojenja u Saudijskoj Arabiji i Kataru.

IEA je navela da ukupne „hitne zalihe“ članica prelaze 1,2 milijarde barela, uz dodatnih 600 miliona u industrijskim skladištima. Oslobođene rezerve predstavljaju oko 18 odsto ukupne količine. Od marta do kraja jula oslobođeno je 290 miliona barela, a do početka oktobra još 35 miliona barela, što odražava stalni pritisak na globalno snabdevanje.

Političke tenzije i implikacije za tržište goriva

Snabdevanje zemalja G7 dodatno otežavaju blokada Ormuskog moreuza i napadi na ruska energetska postrojenja. Iako rafinerije u svetu rade maksimalnim kapacitetom, cene goriva su nastavile da rastu, uključujući SAD koje su neto izvoznica nafte i derivata. Vašington je sugerisao da bi Evropska unija, koja polovinu dizela uvozi iz SAD, mogla više da doprinese stabilizaciji tržišta.

Američki mediji preneli su da je Trampova administracija razmatrala zabranu izvoza dizela u Evropu, ali je Tramp negirao tu mogućnost i pozdravio odluke G7. Prema dogovoru, novih 100 miliona barela biće oslobođeno do kraja januara, uz ubrzane isporuke na početku perioda, a G7 je najavio i značajno oslobađanje dizela u prvih 20 dana, što se poklapa sa kampanjom za izbore za Kongres SAD.

Rast cena goriva i inflacija postali su centralna tema u američkoj političkoj debati. Tramp je pozvao birače rečima: „Molim vas, ponašajte se kao da sam i ja na glasačkom listiću.“ Politički analitičari navode da bi ishod izbora mogao zavisiti od ekonomskih kretanja i uspeha mera G7 na tržištu nafte.