Neki pripadnici Zodijaka ulaze u period koji će im doneti više razloga za osmeh. Posle meseci neizvesnosti, emotivnih razočaranja ili finansijskih briga, tri horoskopska znaka očekuje povoljniji period.

Astrologija ovaj period povezuje sa promenama koje mogu doneti više stabilnosti, novih prilika i osećaja da se stvari konačno pomeraju sa mrtve tačke.

Vaga: Mir konačno dolazi u dom

Vage su u prethodnom periodu često stavljale tuđe potrebe ispred svojih. Zbog toga su mogle da imaju utisak da daju mnogo, a zauzvrat dobijaju premalo razumevanja i podrške.

Sada se situacija postepeno menja. Pred njima je period u kojem mogu da poprave narušene odnose i pronađu više mira u porodici.

Razgovori koji su dugo odlagani mogli bi konačno da budu vođeni bez tenzije. Ono što je izgledalo kao nerešiv problem može početi da se razrešava, a Vage će ponovo imati osećaj sigurnosti i pripadnosti.

Bik: Finansijska situacija se popravlja

Bikovi su među znakovima kojima je prethodni period mogao doneti najviše briga kada su u pitanju novac i posao.

Ipak, pred njima je povoljnija faza. Mogu se pojaviti nova poslovna prilika, dodatni izvor prihoda ili mogućnost da se naplati nešto što dugo čekaju.

Za neke Bikove ovo može biti i period rešavanja finansijskih problema koji su se dugo odlagali.

Najvažnije je da ne propuste priliku zato što su navikli da igraju na sigurno. Dobra procena i strpljenje mogu im doneti stabilnost koju dugo priželjkuju.

Strelac: Ljubav dolazi u prvi plan

Strelci koji su se razočarali u ljubav konačno mogu dobiti razlog da promene mišljenje.

Slobodne pripadnike ovog znaka očekuje mogućnost zanimljivog poznanstva koje može prerasti u nešto ozbiljnije. Posebno je važno da ne odbace novu osobu samo zato što prethodna iskustva nisu bila dobra.

Strelci koji su već u vezi mogu osetiti novi talas bliskosti. Zajednički planovi, više razgovora i vreme provedeno nasamo mogu vratiti onu energiju koja je možda nedostajala.

Kako da iskoristite povoljniji period?

Bez obzira na znak, povoljne okolnosti same po sebi nisu dovoljne. Važno je prepoznati priliku kada se pojavi i ne dozvoliti da vas prethodna razočaranja spreče da napravite korak napred.

Za Vage je najvažnije da postave zdrave granice, Bikovima se savetuje da mudro upravljaju novcem, dok bi Strelci trebalo da ostanu otvoreni za nova poznanstva.

Vaga, Bik i Strelac ulaze u period koji može doneti više mira, ljubavi i finansijske sigurnosti. Posle teških dana, najvažnije je ne zaboraviti da promene često počinju upravo onda kada odlučimo da im damo šansu.

Kada se govori o izolaciji kuće, najčešće se prvo pomisli na debljinu stiropora ili mineralne vune. Međutim, u hladnim delovima Norveške posebna pažnja posvećuje se još jednom detalju – sprečavanju prodora hladnog vazduha kroz spojeve i otvore na objektu.

To je važno jer ni veoma debeli izolacioni slojevi neće dati pravi efekat ako vazduh nekontrolisano prolazi kroz konstrukciju.

Nije dovoljno samo staviti deblju izolaciju

Norveške kuće projektovane su tako da budu dobro izolovane, ali i što bolje zaptivene. Cilj je da se toplota zadrži unutra, dok se hladan vazduh ne uvlači kroz spojeve zidova, prozora, vrata i drugih elemenata.

Kod novih objekata kontroliše se i zaptivenost kuće. Posebno se proveravaju mesta kroz koja bi vazduh mogao da prolazi, jer upravo takva „curenja“ mogu značajno uticati na temperaturu u prostorijama i potrošnju energije.

Drugim rečima, izolacija i zaptivanje moraju da funkcionišu zajedno.

Šta se nalazi unutar zida?

Kod kvalitetno izvedene konstrukcije ne postoji samo jedan sloj koji sprečava gubitak toplote.

Izolacioni materijal, poput mineralne vune, nalazi se između elemenata konstrukcije, dok se sa spoljne i unutrašnje strane koriste slojevi koji imaju različite funkcije. Posebno je važno sprečiti prodor vetra sa spoljne strane i nekontrolisano strujanje vazduha kroz unutrašnju konstrukciju.

Zato način ugradnje često može biti jednako važan kao i sam izolacioni materijal.

Gde toplota najčešće „beži“ iz starijih stanova?

Sličan princip može se primeniti i u starijim kućama i stanovima.

Problem često nisu samo zidovi, već spojevi i otvori koje prilikom renoviranja lako previdimo. To mogu biti:

• kutije za roletne

• spojevi prozorskih okvira i zida

• vrata koja ne dihtuju dobro

• utičnice na spoljnim zidovima

• pukotine oko štokova

• prodori cevi i kablova kroz zidove

Ako je radijator vreo, a prostorija i dalje deluje hladno, vredi proveriti da li negde postoji promaja.

Jednostavni načini da smanjite gubitak toplote

Za neke od ovih problema nisu potrebni veliki građevinski radovi.

Na prozorima i vratima mogu se postaviti odgovarajuće zaptivne trake, dok se manje pukotine oko štokova mogu obraditi odgovarajućim materijalom za zaptivanje.

Kod kutija za roletne takođe može postojati značajan gubitak toplote, pa njihovu izolaciju vredi proveriti, posebno u starijim objektima.

Jednostavan način da pronađete problematično mesto jeste da tokom hladnog dana pažljivo proverite gde osećate strujanje vazduha. Tamne linije prašine oko pojedinih spojeva takođe mogu ukazivati na mesto kroz koje vazduh prolazi.

Najvažnije je pronaći mesto gde vazduh prolazi

Dodatna izolacija nije uvek prvo rešenje. Ako postoji otvor kroz koji ulazi hladan vazduh, taj problem je potrebno rešiti pre svega.

Zato se norveški pristup može svesti na jednostavnu ideju: nije dovoljno samo „obući“ kuću debelim slojem izolacije – potrebno je sprečiti da vazduh nekontrolisano prolazi kroz njenu konstrukciju.

Upravo takvi detalji često prave razliku između prostorije koja se brzo hladi i one koja mnogo bolje zadržava toplotu.

Kada uronimo u more, jedno od prvih pitanja koje se nameće jeste – zašto je morska voda uopšte slana? Odgovor se krije u procesima koji se odvijaju milionima godina, od spiranja minerala sa kopna do isparavanja vode i geološke aktivnosti na dnu mora.

Prosečna slanost mora i okeana iznosi oko 35 promila, što znači da u jednom kilogramu morske vode u proseku ima oko 35 grama rastvorenih soli.

Kako so dospeva u more?

Jedan od glavnih izvora rastvorenih minerala jeste kiša. Dok prolazi kroz atmosferu, kišnica upija ugljen-dioksid i postaje blago kisela. Kada dospe na tlo, vremenom nagriza stene i oslobađa različite minerale.

Voda zatim odnosi te minerale u potoke i reke, a reke ih na kraju donose do mora i okeana.

Među rastvorenim jonima nalaze se natrijum i hlor, od kojih nastaje natrijum-hlorid, odnosno so koju poznajemo kao kuhinjsku so.

Zašto se so ne izgubi kada voda ispari?

Sunčeva toplota stalno pokreće kruženje vode. Deo morske vode isparava, pretvara se u vodenu paru i kasnije ponovo vraća na kopno i u mora kroz padavine.

So, međutim, ne isparava zajedno sa vodom.

Zbog toga u područjima gde je isparavanje veoma intenzivno, a dotok slatke vode mali, salinitet može biti znatno veći od proseka.

Na slanost utiču i količina padavina, dotok reka, temperatura, strujanje vode i geografski položaj mora.

Ulogu imaju i procesi ispod površine

Nisu reke i isparavanje jedini deo priče. Podvodni vulkani i hidrotermalni izvori mogu oslobađati različite minerale u morsku vodu, dok se istovremeno odvijaju brojni hemijski procesi između vode, stena i sedimenta.

Zahvaljujući ravnoteži svih tih procesa, salinitet okeana se kroz duge vremenske periode održava u određenim granicama.

Koje je more najslanije?

Kada govorimo o velikim morima, Crveno more spada među najslanija, sa salinitetom koji na pojedinim mestima može biti oko 40 promila ili nešto viši.

Njegov položaj i klimatski uslovi pogoduju visokom salinitetu: padavina ima relativno malo, isparavanje je intenzivno, a dotok slatke vode sa kopna je ograničen.

Sa druge strane, Baltičko more je mnogo manje slano. Njegov salinitet je nizak zbog velikog dotoka slatke vode iz reka, relativno slabog isparavanja i ograničene razmene vode sa Severnim morem.

Zašto je lakše plutati u moru?

Slana voda je gušća od slatke, pa telo u njoj dobija nešto veći uzgon. Zato je mnogima lakše da plutaju u moru nego u bazenu sa slatkom vodom.

Ipak, količina soli u moru je rezultat mnogo više od jednostavnog „nakupljanja“. To je ravnoteža između procesa koji unose rastvorene materije u okeane i procesa koji ih uklanjaju ili vezuju u sedimentima i stenama.

Upravo zbog toga more koje danas poznajemo predstavlja rezultat miliona godina neprekidnih prirodnih procesa.