Pedesetosmogodišnja žena izgubila je život na plaži kod Lardosa, dok je njen suprug povređen tokom nevremena koje je pogodilo Rodos.

Jedna nemačka turistkinja izgubila je život od udara groma na ostrvu Rodos, na plaži u blizini letovališta Lardos. Incident se dogodio dok je pedesetosmogodišnja žena šetala sa svojim suprugom, koji je tom prilikom povređen. Kako je objavljeno, žena je stradala na licu mesta. Prema dostupnim informacijama, nijedna druga osoba nije bila direktno ugrožena tokom događaja.

Napad groma na Rodosu desio se u trenutku kada je na ostrvu vladalo snažno nevreme. Grčko Ministarstvo civilne zaštite izdalo je upozorenje za nova nevremena na Rodosu i drugim ostrvima u arhipelagu Dodekanezu. Prema zvaničnoj prognozi, jaka kiša i dalje će padati na ostrvu Krit, i to sve do nedelje.

Posledice nevremena na grčkim ostrvima

Pored napada groma na Rodosu, obilne padavine pogodile su i druga područja Grčke. Prognozira se da će na Kritu količina kiše u narednim danima biti jednaka količini koja u Atini obično padne tokom dve godine. Kod Retimna je, prema najnovijim podacima meteorološke službe, u roku od 24 sata izmereno oko 500 litara vode po kvadratnom metru.

Na obalama su automobili završili u moru, dok su mostovi i putevi uništeni. Mnoge saobraćajnice su neprohodne, a stanovništvu je savetovano da se pridržava uputstava nadležnih službi. Tlo je na mnogim mestima već zasićeno vodom, što povećava rizik od novih poplava i klizišta.

Upozorenja i poremećaji u saobraćaju

Civilna zaštita je upozorila da će jak vetar, sa udarima do 88 kilometara na sat, i dalje otežavati pomorski saobraćaj. Već od četvrtka, brojni trajekti nisu mogli da isplove prema ostrvima u Egejskom moru. Očekuje se da će poremećaji u saobraćaju potrajati sve dok se vremenski uslovi ne stabilizuju.

Osim toga, zbog trenutne situacije, lokalne vlasti pozivaju građane i turiste da prate razvoj situacije i poštuju zvanična upozorenja. Insistira se na oprezu, posebno u priobalnim delovima gde je rizik od iznenadnih nepogoda povećan.

Tlo zasićeno vodom dodatno komplikuje situaciju, pa je Civilna zaštita još jednom naglasila da opasnost od novih poplava i klizišta ostaje visoka. Sve službe su u pripravnosti kako bi brzo reagovale na eventualne nove incidente.

Šadola Peterson priznala je krivicu za pomaganje nakon ubistva i danas živi povučeno, daleko od očiju javnosti.

Slučaj Krista Pajk uzdrmao je javnost još 1995. godine kada je u Tenesiju izvršeno brutalno ubistvo koleginice Kolin Slemer. U ovom zločinu učestvovali su Krista Pajk, Tadaril Šip i njihova prijateljica, Šadola Peterson, koja je kasnije postala ključni svedok u procesu. Prema zvaničnim informacijama, Šadola Peterson je, u zamenu za svedočenje protiv Kriste Pajk i Tadarila Šipa, priznala krivicu za pomaganje nakon ubistva i dobila znatno blažu kaznu od svojih prijatelja.

Peterson je kaznu izdržala u Tenesiju, a prema dostupnim podacima, danas živi povučeno i bez javnih istupanja o slučaju. Ova priča postala je poznata kao “slučaj Krista Pajk”, u kojem je svedočenje Šadole Peterson imalo odlučujuću ulogu u sudskom postupku protiv glavnih optuženih.

Detalji slučaja Krista Pajk

Krajem januara 1995. godine, Krista Pajk i Tadaril Šip namamili su Kolin Slemer, svoju koleginicu iz Knoxville Job Corps centra, u šumovito područje. Kako je kasnije utvrđeno tokom suđenja, Šadola Peterson je prisustvovala događaju i stražarila dok su Pajk i Šip mučili i ubili Slemer. Sva trojica su ubrzo uhapšena i optužena u vezi sa smrću Kolin Slemer.

U procesu protiv Kriste Pajk i Tadarila Šipa, odlučujuće je bilo svedočenje Šadole Peterson. U zamenu za saradnju sa tužilaštvom, priznala je krivicu za pomaganje nakon ubistva i osuđena je na 460 dana zatvora, kao i šest godina uslovne kazne. Ova presuda znatno se razlikovala od kazni koje su izrečene glavnim izvršiocima zločina.

Svedočenje koje je promenilo tok suđenja

Tokom suđenja, svedočenje Šadole Peterson pomoglo je tužilaštvu da dokaže odgovornost Kriste Pajk i Tadarila Šipa za ubistvo. Kao rezultat toga, ona je dobila blažu kaznu i ubrzo nakon izdržane zatvorske kazne povukla se iz javnog života. Prema dostupnim informacijama, Peterson nije davala izjave za javnost niti komentarisala slučaj tokom godina koje su usledile.

Ovaj slučaj ostao je upamćen po brutalnosti zločina i važnosti svedočenja jednog od učesnika u rasvetljavanju događaja. Slučaj Krista Pajk i danas izaziva pažnju javnosti, posebno zbog uloge koju je Šadola Peterson imala kao svedok, ali i zbog toga što živi daleko od očiju javnosti, izbegavajući bilo kakve kontakte sa medijima ili javnim prostorom.

Polinija veličine Portugala otvorila se kod zaliva Breid, a naučnici sada objašnjavaju kako su atmosferske reke i toplotni talasi uzrokovali ovaj fenomen.

Ogromna rupa u zaleđenom moru istočne Antarktike, poznata kao polinija, privukla je pažnju naučnika širom sveta. Polinija, otvoreno more okruženo ledom, pojavila se u avgustu 2024. godine u zalivu Breid, gde je površina otvorene vode dostigla čak 89.121 kvadratni kilometar. Ova veličina je uporediva sa površinom Portugala, a satelitski snimci su potvrdili da se ovakav fenomen u tom području nikada ranije nije zabeležio, prema rezultatima studije.

Indijski istraživački tim, koji predvodi geonaučnik Džibandžoti Svejn, objavio je da je do pojave došlo zbog kombinacije ekstremnih vremenskih prilika. Pre svega, snažne atmosferske reke i morski toplotni talasi sprečili su uobičajeno zimsko zaleđivanje okeana.

Kako je nastala polinija veličine Portugala

U periodu od jula do avgusta 2024. godine, u oblasti istočne Antarktike zabeleženo je šest intenzivnih atmosferskih reka. Ove “reke na nebu” donele su toplotu i vlagu iz nižih geografskih širina prema Antarktiku. Prema autorima studije, ovo je bio jedan od najjačih zabeleženih prenosa vlage tokom antarktičke zime.

Istovremeno, stalno strujanje prema jugu potiskivalo je morski led prema polu, a snažni vetrovi izazvali su Ekmanovo usisavanje. Taj proces podiže topliju dubinsku vodu prema površini, što dodatno zagreva gornji sloj okeana i dodatno usporava zaleđivanje leda.

Pored toga, dugotrajni morski toplotni talasi dodatno su uticali na smanjenje obima leda. Naučnici naglašavaju da se radi o izuzetno retkoj kombinaciji faktora, zbog čega je i nastala rupa u ledu ovakvih razmera.

Klimatske promene i sve češće pojave polinija

Prema rezultatima ove studije, očekuje se da će ovakve polinije na Antarktiku postajati sve češće u budućnosti. Klimatske promene jačaju atmosferske reke, povećavaju učestalost i trajanje toplotnih talasa u vazduhu i moru, kao i prosečnu temperaturu gornjih slojeva Južnog okeana.

“Nizak nivo morskog leda i stvaranje polinija mogli bi da postanu uobičajeni u regionima u kojima je led istorijski bio stabilan”, navodi tim u svom radu. Podaci pokazuju da je Antarktik 2024. godine imao drugi najniži zabeleženi nivo zimskog morskog leda, odmah iza rekordno niskog nivoa iz 2023. godine. Poslednje četiri godine bile su najgore u istoriji merenja po pitanju površine morskog leda.

Uticaj na globalni nivo mora i ekosisteme

Morski led pluta na površini okeana i njegovo topljenje direktno ne utiče na nivo mora. Međutim, on ima ulogu zaštitnog pojasa oko ledenih ploča i glečera na kopnu. Bez tog ledenog prstena, veći deo antarktičkog ledenog pokrivača biće izložen toplijoj okeanskoj vodi, što može ubrzati topljenje kopnenog leda i time posredno uticati na rast nivoa mora širom sveta.

Morski led je ključan i za ekosisteme Antarktika. Njegov nestanak može poremetiti lance ishrane koji utiču na veliki deo svetskih okeana. Naučnici ističu da su ove promene povezane sa globalnim klimatskim promenama izazvanim ljudskim aktivnostima, pre svega sagorevanjem fosilnih goriva. Zbog toga smatraju da je moguće promeniti ove trendove ako se promeni način na koji ljudi utiču na klimu.

Ova istraživanja objavljena su u naučnom časopisu Geophysical Research Letters.